Sjedinjene Američke Države i članice Evropske unije odbacile su rusku inicijativu da se usvoji predsedničko saopštenje u Savetu bezbednosti UN kojim bi Srbija i kosovski Albanci bili ohrabreni da nastave pregovore o budućem statusu Kosova, izjavio je američki ambasador u UN Zalmaj Kalilzad.
Sjedinjene Američke Države i članice Evropske unije odbacile su rusku inicijativu da se usvoji predsedničko saopštenje u Savetu bezbednosti UN kojim bi Srbija i kosovski Albanci bili ohrabreni da nastave pregovore o budućem statusu Kosova, izjavio je američki ambasador u UN Zalmaj Kalilzad."Mislimo da je mogućnost za pregovore o konačnom statusu iscrpljena te nema osnove za predsedničko saopštenje", rekao je Kalilzad novinarima u Njujorku posle još jednih u seriji konsultacija o daljim koracima u procesu rešavanja statusa Kosova, koje prethode sednici Saveta bezbednosti zakazanoj za 19. decembar.
"Sada je vreme da Savet bezbednosti donese odluku, inače će taj proces biti izmešten van okvira UN", rekao je Kalilzad, procenjujući da su šanse za dogovor velikih sila u okviru Saveta minimalne, obzirom da je Rusija veće jednom odbacila zapadni predlog nadlgedane nezavisnosti Kosova prema planu koji je načinio bivši finski predsednik Marti Ahtisari.
Kalilzad je, takodje, istakao da je ruski predlog za nastavak pregovore suštinski besmislen obzirom da je "trojka" posrednika Kontakt grupe, tokom 120 dana pregovora Beograda i Prištine, iscrpela sve mogućnosti za postizanje sporazuma na taj način.
Ruski ambasador Vitalij Čurkin saopštio je da je ambasadorima država članica Saveta bezbednosti UN predao elemente predloga predsedničkog saopštenja kojim se Srbija i kosovski Albanci ohrabruju da nastave pregovore.
Za usvajanje takvog dokumenta potreban je pristanak svih 15 članica Saveta bezbednosti.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov prethodno je ponovo upozorio na "opasne posledice" jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i istakao da će Rusija postupati po medjunarodnom pravu.
Sa druge strane, američki državni sekretar Kondoliza Rajs izjavila je da bi nastavak pregovora o budućem statusu Kosova izmedju Beograda i Prištine bio "besmislen" i ponovo podržala plan Martija Ahtisarija o nadziranoj nezavisnosti pokrajine.
Lavrov je za Bi-Bi-Si rekao da bi očigledna posledica jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova bilo brutalno gaženje medjunarodnog prava. "Uz to, bio bi stvoren presedan, i to ne samo za Balkan. Posledice bi osetile Makedonija, Bosna, Crna Gora i, naravno, Srbija, a verovatno i još neke zemlje", rekao je Lavrov.
On je istakao da će Rusija "postupati u skladu s medjunarodnim pravom". "Ne kaže Rusija da će Kosovo biti presedan zato što mi tako želimo. Naprotiv, mi ne želimo da Kosovo postane presedan, jer bi to stvorilo ogromne probleme u mnogim delovima Evrope", ocenio je ruski ministar.
On je upozorio da je lančana reakcija u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova "neminovna". "Znamo da, na primer, zapadni ambasadori u Makedoniji traže veću autonomiju za Albance, a istovremeno u Bosni zagovaraju unitarizaciju koja bi bosanske Srbe lišila prava koja im je dao Dejtonski sporazum", rekao je Lavrov.
"Poznato nam je da na Kosovu naši zapadni prijatelji u sastavu NATO snaga planiraju da, ako bude potrebno i upotrebom sile, spreče odlazak Srba iz njihovih enklava. Istovremeno, na jugu Srbije, albanske opštine traže veću autonomiju", dodao je ruski ministar.
Lavrov je takodje rekao da će Rusija svakako "imati u vidu" način na koji su njeni zapadni partneri vodili pregovore, kao i njihov pristup kosovskom pitanju.
"Stvorili su kosovski problem bombardovanjem Jugoslavije, uključujući i civilne mete... Inicirali su potom donošenje Rezolucije 1244, koja potvrdjuje suverenitet Srbije i predvidja suštinsku autonomiju za Kosovo. Sada i tu rezoluciju žele da ponište", rekao je Lavrov.
Govoreći o težnjama gruzijskih pokrajina Južne Osetije i Abhazije za otcepljenjem i pripajanjem Rusiji, Lavrov je rekao da ti narodi "naravno pažljivo prate šta se dogadja sa Kosovom, a to isto radi i gruzijska vlada".
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs je u intervjuu koji je objavio najtiražniji američki dnevnik "Ju-Es-Aj tudej" izrazila nadu da je i Rusija privržena stabilnosti i konstruktivnosti na Balkanu, dodajući da je tokom nedavnih razgovora sa čelnicima Evropske unije ohrabrivala evropske lidere da učine sve što je u njihovoj moći kako bi se Srbiji otvorile evropske perspektive.
"I Kosovo i Srbija treba da nastave put ka budućnosti, odvojenih ali srodnih budućnosti. Način da se to uradi je da se Srbiji otvori snažna evropska perspektiva. Ohrabrivala sam naše evropske saveznike da učine sve što mogu kako bi ohrabrili tu perspektivu", rekla je Rajsova.
Šef američke diplomatije je, još jednom, podržala način rešenja kosovskog statusa koji je predložio Ahtisari, a koji predvidja medjunarodno nadgledanu nezavisnosti, uz rasporedjivanje civilne i bezbednosne misije EU i čitav niz mera koje garantuju poštovanje prava manjinskih zajednica.
"Činjenica je da Srbija i Kosovo više nikada neće biti zajedno. I ukoliko se ne suočite sa tom realnošću, posejaćete seme značajnog nezadovoljstva i značajne nestabilnosti", rekla je Rajsova.
I britanski premijer Gordon Braun ponovio je da je nadzirana nezavisnost najbolje rešenje za Kosovo i najavio da će takav stav izneti i evropski lideri na samitu u Lisabonu, javio je Bi-Bi-Si (BBC).
"Verujemo da Kosovo treba da krene ka nadziranoj nezavisnosti. Nije bilo moguće da se postigne dogovor izmedju kosovskih Albanaca i Srba. Smatramo da EU treba da pomogne snagama koje su već na Kosovu kako bismo ostvarili takozvanu nadziranu nezavisnost - drugim rečima, da kosovski Albanci ostvare svoja prava, ali bez nasilja", rekao je Braun u Donjem domu britanskog parlamenta.
Odgovarajući na pitanja opozicionog lidera Dejvida Kameruna, Braun je rekao da je Kosovo "poslednje područje na Balkanu za koje mora da se pronadje aranžman koji će osigurati mir i stabilnost u budućnosti".
"Lično verujem da Srbija ima interes da saradjuje sa Evropskom unijom, i mi ih moramo u to ubediti - ali najvažnije je da mi podržavamo nadziranu nezavisnost za Kosovo. Isto to će ponoviti i Evropski savet. Biće to jasna i glasna poruka Srbiji i Rusiji da je to smer kojim želimo da krenemo", rekao je Braun.
(agencije/MONDO)
