Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloš Aligrudić pozvao je predsednika Skupštine Srbije Olivera Dulića da povuče odluku o raspisivanju predsedničkih izbora, jer nije u skladu sa Ustavnim zakonom.
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloš Aligrudić pozvao je predsednika Skupštine Srbije Olivera Dulića da povuče odluku o raspisivanju predsedničkih izbora, jer nije u skladu sa Ustavnim zakonom.
Tokom rasprave o predlogu budžeta za 2008. godinu u Skupštini Srbije, Aligrudić je rekao da na snagu nisu stupili svi zakoni neophodni za raspisivanje izbore i da ti zakoni na snagu stupaju osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku".
Za govornicom je pročitao član 3 Ustavnog zakona u kojem se navodi da izbori moraju biti raspisani najkasnije do 31. decembra, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona kojima se uredjuju položaj i nadležnosti predsednika Republike.
Aligrudić je rekao da će DSS odgovoriti Demokratskoj stranci na raspisivanje izbora tek posle 19. decembra, odnosno posle sednice Saveta bezbednosti UN na kojoj će se raspravljati o Kosovu.
On je istakao da je za DSS Kosovo i Metohija "sveta stvar".
Članica vladajuće koalicije G17 Plus podržava raspisivanje predsedničkih izbora, a potpredsednik te stranke Tomica Milosavljević ne veruje da će zbog toga doći do raspada vladajuće koalicije.
"Izbore raspisuje predsednik Skupštine, pošto konstatuje da li su stečeni svi uslovi predvidjeni Ustavom, a ja sam siguran da predsednik Skupštine to ima u vidu kada ih raspisuje", rekao je Milosavljević.
On je podsetio da je G 17 plus još pre nekoliko meseci saopštila da podržava predsedničkog kandidata Borisa Tadića, jer je to dobar način podele odgovornosti unutar vladajuće koalicije.
Profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Stevan Lilić ocenio je da su predsednički izbori raspisani legalno i da se sa pravne tačke gledišta mora imati u vidu kontekst u kome se zakon primenjuje, a ne samo tekst zakona.
"Svaki oblik proceduralne ili pravne opstrukcije predsedničkih izbora od strane nekih političkih aktera, bio bi veoma štetan za Srbiju i njene gradjane", rekao je Lilić Radiju Beta-RFI.
On je ocenio da je u interesu Srbije da se predsednički izbori održe što pre i podsetio da je to bio i zajednički zaključak prilikom donošenja Ustavnog zakona.
Raspisivanje predsedničkih izbora za 20. januar u potpunosti je u uskladu sa Ustavnim zakonom, tvrde u Kabinetu predsednika Republike, odbacujući primedbu stručnih službi Vlade Srbije da se izbori mogu raspisati tek po stupanju na snagu seta zakona vezanih za te izbore.Tokom rasprave o predlogu budžeta za 2008. godinu u Skupštini Srbije, Aligrudić je rekao da na snagu nisu stupili svi zakoni neophodni za raspisivanje izbore i da ti zakoni na snagu stupaju osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku".
Za govornicom je pročitao član 3 Ustavnog zakona u kojem se navodi da izbori moraju biti raspisani najkasnije do 31. decembra, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona kojima se uredjuju položaj i nadležnosti predsednika Republike.
Aligrudić je rekao da će DSS odgovoriti Demokratskoj stranci na raspisivanje izbora tek posle 19. decembra, odnosno posle sednice Saveta bezbednosti UN na kojoj će se raspravljati o Kosovu.
On je istakao da je za DSS Kosovo i Metohija "sveta stvar".
Članica vladajuće koalicije G17 Plus podržava raspisivanje predsedničkih izbora, a potpredsednik te stranke Tomica Milosavljević ne veruje da će zbog toga doći do raspada vladajuće koalicije.
"Izbore raspisuje predsednik Skupštine, pošto konstatuje da li su stečeni svi uslovi predvidjeni Ustavom, a ja sam siguran da predsednik Skupštine to ima u vidu kada ih raspisuje", rekao je Milosavljević.
On je podsetio da je G 17 plus još pre nekoliko meseci saopštila da podržava predsedničkog kandidata Borisa Tadića, jer je to dobar način podele odgovornosti unutar vladajuće koalicije.
Profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Stevan Lilić ocenio je da su predsednički izbori raspisani legalno i da se sa pravne tačke gledišta mora imati u vidu kontekst u kome se zakon primenjuje, a ne samo tekst zakona.
"Svaki oblik proceduralne ili pravne opstrukcije predsedničkih izbora od strane nekih političkih aktera, bio bi veoma štetan za Srbiju i njene gradjane", rekao je Lilić Radiju Beta-RFI.
On je ocenio da je u interesu Srbije da se predsednički izbori održe što pre i podsetio da je to bio i zajednički zaključak prilikom donošenja Ustavnog zakona.
Kabinet predsednika: Sve po zakonu; Vučetić: Nije baš
"Shodno članu 3. stav 2. Ustavnog zakona, izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine najkasnije do 31. decembra 2007. godine. To što su izbori raspisani 12. decembra potpuno je u skladu sa ovom odredbom Ustavnog zakona", rečeno je Tanjugu u Kabinetu predsednika Republike.
Prema tom izvoru, potpuno je irelevantna činjenica da li su zakoni koji regulišu položaj predsednika Republike stupili na snagu, jer to nije uslov za raspisivanje izbora.
U Kabinetu predsednika Republike takodje je navedeno da je jasno da će svi zakoni koji definišu položaj predsednika Republike i koji su pobrojani u Ustavnom zakonu - Zakon o predsedniku Republike, Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o odbrani, Zakon o Vojsci Srbije, Zakon o spoljnim poslovima i Zakon o osnovama uredjenja službi bezbednosti - stupiti na snagu znatno pre nego što novi predsednik bude izabran.
Dva od tih zakona - o predsedniku Republike i o njegovom izboru, objavljeni su u Službenom glasniku 4. decembra i u sredu su stupili na snagu. Preostala četiri mogla bi da stupe na snagu 19. decembra, ukoliko su odmah po usvajanju, 11. decembra, objavljeni u Službenom glasniku.
Bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić ocenio je, medjutim, da bi se odluka o raspisivanju predsedničkih izbora za 20. januar 2008. godine mogla smatrati neustavnom pošto nije poštovan jedan od uslova koji su propisani Ustavnim zakonom.
"Odluka predsednika parlamenta je u skladu sa Ustavnim zakonom u pogledu krajnjeg roka, a to je 31. decembar", precizirao je Vučetić u izjavi agenciji Beta.
Zakon, medjutim, naglasio je on, u članu tri predvidja još jedan uaslov, a to je stupanje na snagu i poslednjeg od šest zakona kojima se regulišu izbori i ovlašćenja predsednika Republike.
Zakoni o predsedniku i izborima za predsednika usvojeni su 4. decembra, a stupili na snagu 12. decembra.
Zakoni o spoljnim poslovima, službama bezbednosti, odbrani i vosjci usvojeni su 11. decembra i objavljeni u Službenom glasniku sa tim datumom. Oni stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, izuzev Zakona o vojci koji stupa na snagu 1. januara 2008. godine.
"Moglo bi se, dakle, postaviti pitanje saglasnosti odluke predsednika skupštine sa Ustavnim zakonom", kazao je Vučetić.
Odgovarajući na pitanje da li se odredba o stupanju na snagu 1. januara može smatrati problematičnom, jer je Ustavni zakon propisao da je rok za raspisivanje izbora 31. decembra, Vučetić je kazao da da bi se to, eventulano, moglo ispraviti promenama Ustavnog zakona i pomeranjem rokova za izbore.
"To je, medjutim, samo jedna pravna mogućnost", rekao je on izražavajući sumnju da to toga može doći.
Ustavni zakon, podsetio je on, ne može se promeniti bez dve trećine poslaničkih glasova.
"Ne dovodeći u sumnju najbolje namere predsednika parlamenta njegova odluka može dovesti do velikih, pre svega političkih problema", rekao je Vučetić ocenjujući da su "pravni problemi samo izraz krize u vladajućoj koaliciji".
Prema njegovim rečima suština problema je u političkoj sferi, u sferi nepoverenja medju koalicionim partnerima, različitom gledanju na razvoj političke situacije i interese Srbije.
"Mislim da u toku izborne kampanje može doći do velike krize koja može dovesti u opasnost opstanak vladajuće koalicije i učiniti neivesnim predsedničke izbore ukoliko bi DŠ i Nova Srbija uskratili podršku (Borisu) Tadiću ili pozvali na bojkot", rekao je Vučetić.
Prema njegovim rečima to bi moglo dovesti do pobede radikalnog kandidata i promene politčkog kursa u Srbiji.
Odgovarajući na pitanje postoji li mogućnost povlačenja odluke o raspisivanju izbora, on je kazao mu nije poznat takav slučaj i dodao da se ona može, eventualno, osporavati pred Ustavnim i Vrhovnim sudom.
Inače, rasprava o budžetu u Skupštini Srbije popuno je u drugom planu, a poslanici se bave odlukom o raspisivanju predsedničkih izbora.
(agencije/MONDO)
