Dipos, preduzeće za iznajmljivanje i održavanje državnih nepokretnosti, nije u mogućnosti da objavi spisak zakupaca zbog ustavnih odredbi i odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Nije baš tako, kaže poverenik.
, Direktor Diposa Đoko Krivokapić je na konferenciji za novinare u Pres centru Tanjuga naglasio da je jedini razlog što spisak, oko koga se podigla velika prašina u javnosti zbog povleđtenog položaja za otkup od države, ne može da se objavi taj jer je "obaveza i dužnost Diposa da poštuje ustavne odredbe i odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, osim ukoliko postoji saglasnost zakupaca da se traženi podaci objave".
On je kazao da se Dipos već obratio svojim zakupcima radi pribavljanja njihove pisane saglasnosti i da će sa zadovoljstvom objaviti sve podatke za koje bude dobio saglasnost zakupaca.
Skupština Srbije je 31. jula usvojila Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini države, ali je bilo sporno to što je taj zakon omogućavao samo onima koji su zakupci da otkupe nekretnine u kojima su dosad uživali po povlađšćenim cenama.
Predsednik Tomislav Nikolić je potom odbio da potpiše ovaj zakon i vratio ga Skupštini, a premijer Aleksandar Vučić je objavio da će zakon biti povučen.
Kako je rečeno na današnjoj konferenciji, u Fondu nepokretnosti u vlasništvu Republike Srbije koje su date na privremeno upravljanje, korišćenje i održavanje Društvu za iznajmljivanje nekretnina Dipos, nalazi se 161 vila i zgrada, 205 stanova, 25 poslovnih prostora i 16 garaža, što ukupno čini 408 nepokretnosti ukupne površine od 92.757,56 metara kvadratnih.
Samo u poslednjih pet godina, Dipos po osnovu izdavanja u zakup nepokretnosti kojima privremeno upravlja ostvario ukupan prihod u iznosu od 4.106.465.099 dinara odnosno 36.824.131 evra, rečeno je na konferenciji za novinare.
ŠABIĆ: POSTOJE IZUZECI U ZAKONU
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti smatra da Zakon predviđa i izuzetke u kojima je moguće objaviti te podatke.
Šabić u izjavi FoNetu rekao da nisu svi zakupci fizička lica, tako da se u tom slučaju i ne postavlja pitanje zaštite privatnosti. On je objasnio i da Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa da se podaci mogu objaviti i bez saglasnosti pojedinca, ako je reč o državnom ili političkom funkcioneru ili o ličnosti koja je od posebnog interesovanja za javnost.
