Šefovi država ili vlada EU zaključili su da bi Unija trebalo da preuzme glavnu ulogu u okončanju procesa rešavanja statusa Kosova, a da bi Srbiji trebalo dati mogućnost da po ubrzanoj proceduri dobije status kandidata za EU. Koštunica odbacio ovakvu ponudu. Švedjani za nezavisnost pokrajine do 1. aprila. Rumunija i Kipar i dalje protiv
Šefovi država ili vlada Evropske unije usvojili su, na samitu u Briselu, zaključke u kojima su ocenili da bi EU trebalo da preuzme glavnu ulogu u okončanju procesa rešavanja statusa Kosova i Metohije, a da bi Srbiji trebalo dati mogućnost da po ubrzanoj proceduri dobije status kandidata za EU.
Po održanju sednice rumunski premijer Trajan Basesku i kiparski predsednik Tasos Papadopulos izrazili su protivljenje jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i ukazali da slanje misije EU u južnu srpsku pokrajinu, što je jedna od tačaka zaključaka, mora da bude potvrdjeno u SB UN.
Premijer Vojislav Koštunica izjavio je da su za Srbiju neprihvatljivi zaključci samita EU koji se odnose na budući status pokrajine Kosovo i Metohija, a sudeći prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, koje je naručilo ministarstvo za Kosovo i Metohiju, stav premijera deli i većina gradjana.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je da ne dolazi u obzir bilo kakva trgovina teritorijom Srbije radi njenog ulaska u EU. Upitan da li to znači negativan odgovor na takvu ponudu EU, Jeremić je rekao da je to "nepristojna ponuda" i "toliko besmislena da je niko nije uputio" već da postoje takve insinuacije u medijima.
Ambasador Rusije u Savetu bezbednosti UN Vitalij Čurkin naglasio je da EU ne može ni poslati misiju na Kosovo bez odgovarajuće odluke SB UN "jer svaka medjunarodna misija mora da ima mandat SB UN", a da bi proglašenje nezavisnosti bilo pravno ništavno.
Premijer Vojislav Koštunica kritikovao je dokument EU: "Neprihvatljivo je da se o srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija govori kao o budućoj pravnoj i demokratskoj državi. Neprihvatljivo je da se govori o protivpravnom dolasku misije EU u Pokrajinu kako bi se sproveo Ahtisarijev plan za stvaranje jedne marionetske države", istakao je Koštunica u izjavi za javnost.
Koštunica je poručio da je neprihvatljivo da nema nastavka pregovora i da se, priznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti, podržava kršenje Povelje UN i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti.
"Neprihvatljivo je i da se o nezavisnom Kosovu govori kao o jedinstvenom slučaju, jer jednostrana nezavisnost ne bi predstavljala jedinstven slučaj već bi označila najopasniji presedan napravljen posle Drugog svetskog rata", naglasio je Koštunica.
Premijer je ocenio da je posebno "uvredljivo i neprihvatljivo da se osakaćenoj Srbiji za mirenje sa nasiljem nudi nagrada u vidu ubrzanog prijema Srbije u EU".
"O zaključcima samita EU, Skupština Srbije će morati da se izjasni posle sednice SB UN, kada pregovarački tim bude podnosio izveštaj o pregovaračkom procesu", rekao je Koštunica.
Priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije, koje bi trebalo da bude “koordinirano” u saradnji sa Evropskom unijom da bi se očuvao “privid poštovanja medjunarodnog prava”, trebalo bi da se dogodi pre 1. aprila 2008. godine, stoji u dokumentu koji je za današnji samit šefova država ili vlada EU u Briselu predložio švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt, a u koji je Tanjug imao uvid.Po održanju sednice rumunski premijer Trajan Basesku i kiparski predsednik Tasos Papadopulos izrazili su protivljenje jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i ukazali da slanje misije EU u južnu srpsku pokrajinu, što je jedna od tačaka zaključaka, mora da bude potvrdjeno u SB UN.
Premijer Vojislav Koštunica izjavio je da su za Srbiju neprihvatljivi zaključci samita EU koji se odnose na budući status pokrajine Kosovo i Metohija, a sudeći prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, koje je naručilo ministarstvo za Kosovo i Metohiju, stav premijera deli i većina gradjana.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je da ne dolazi u obzir bilo kakva trgovina teritorijom Srbije radi njenog ulaska u EU. Upitan da li to znači negativan odgovor na takvu ponudu EU, Jeremić je rekao da je to "nepristojna ponuda" i "toliko besmislena da je niko nije uputio" već da postoje takve insinuacije u medijima.
Ambasador Rusije u Savetu bezbednosti UN Vitalij Čurkin naglasio je da EU ne može ni poslati misiju na Kosovo bez odgovarajuće odluke SB UN "jer svaka medjunarodna misija mora da ima mandat SB UN", a da bi proglašenje nezavisnosti bilo pravno ništavno.
Premijer Vojislav Koštunica kritikovao je dokument EU: "Neprihvatljivo je da se o srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija govori kao o budućoj pravnoj i demokratskoj državi. Neprihvatljivo je da se govori o protivpravnom dolasku misije EU u Pokrajinu kako bi se sproveo Ahtisarijev plan za stvaranje jedne marionetske države", istakao je Koštunica u izjavi za javnost.
Koštunica je poručio da je neprihvatljivo da nema nastavka pregovora i da se, priznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti, podržava kršenje Povelje UN i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti.
"Neprihvatljivo je i da se o nezavisnom Kosovu govori kao o jedinstvenom slučaju, jer jednostrana nezavisnost ne bi predstavljala jedinstven slučaj već bi označila najopasniji presedan napravljen posle Drugog svetskog rata", naglasio je Koštunica.
Premijer je ocenio da je posebno "uvredljivo i neprihvatljivo da se osakaćenoj Srbiji za mirenje sa nasiljem nudi nagrada u vidu ubrzanog prijema Srbije u EU".
"O zaključcima samita EU, Skupština Srbije će morati da se izjasni posle sednice SB UN, kada pregovarački tim bude podnosio izveštaj o pregovaračkom procesu", rekao je Koštunica.
Švedska za nezavisnost Kosova do 1. aprila
Bilt ističe u svom dokumentu na osam strana, takozvanom "non-pejperu", pod nazivom “Evropska strategija za Kosovo”, da bi priznavanje nezavisnosti Kosova trebalo da zavisi od odluke Prištine da usvoji delove plana Martija Ahtisarija.
"Ukoliko Kosovo donese neophodne odluke o ustavnim i odgovarajućim institucionalnim aranžmanima iz Ahtisarijevog paketa predloga, članice Evropske unije treba da iskažu spremnost da priznaju nezavisnost Kosova" koja bi, doduše, bila ograničena činjenicom da Kosovo ne bi moglo da postane član Ujedinjenih nacija, OEBS-a i Saveta Evrope sve dok je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN na snazi, naglašava se u dokumentu.
"U slučaju da Kosovo donese odgovarajuće odluke, ta kritično važna faza priznavanja bi trebalo da se dogodi izmedju usvajanja političkog paketa na predvidjenim osnovama na Savetu ministara EU i 1. aprila 2008. godine”, ističe se u švedskoj strategiji.
U dokumentu se ističe da će "puno pravno priznanje nezavisne države Kosova teško biti moguće". "Pošto je status kvo neodrživ, moramo da razvijemo evropsku politiku koja bi mogla da zadovolji osnovne zahteve nezavisnsoti i suvereniteta, čuvajući istovremeno privid poštovanja medjunarodnog prava", stoji u dokumentu.
(agencije/MONDO)
