SRS je i zvanično kandidovala Tomislava Nikolića za predsednika Srbije. Prvo istraživanje javnog mnjenja po raspisivanju izbora pokazuje da bi on imao prednost u prvom, a Boris Tadić u drugom krugu glasanja. Do sada je najavljeno osam kandidatura. RIK traži formiranje nadzornog odbora.
Centralna otadžbinska uprava Srpske radikalne stranke jednoglasno je u petak odlučila da kandidat ove stranke na predsedničkim izborima bude Tomislav Nikolić.
Centralna otadžbinska uprava SRS je odlučila da učestvuje na predsedničkim izborima "zbog potrebe gradjana Srbije da menjaju režim, kao i zbog očuvanja Kosova i Metohije u Srbiji, borbe protiv korupcije i kriminala i budućnosti dece cele Srbije", saopšteno je iz te stranke.
SRS je ocenila medjutim da su izbori raspisani "protivno ustavnim normama".
Radikali su ocenili da su predsednički izbori "odsudna bitka za Srbiju, njen opstanak i budućnost" i pozvala sve kojima je zaista stalo do suštinskih promena u Srbiji da podrže kandidata SRS "koji jedini može da pobedi režimskog kandidata i time osigura stabilnost Srbiji i bolju budućnost za sve njene gradjane.
Kandidat SRS za predsednika Tomislav Nikolić izjavio je da očekuje pobedu na predstojećim predsedničkim izborima. "Nisam toliki optimista da će to biti u prvom krugu i mislim da protiv sebe neću imati režimski blok već samo predstavnika Demokratske stranke", rekao je Nikolić.
On je dodao da očekuje da će razlika u prvom krugu biti tolika da će njegov protivkandidat biti "veoma demoralisan" pred drugi krug.
Nikolić je izrazio uverenje da će Srbija odlučiti da krene potpuno drugim putem i dodao da će SRS uputiti nekoliko jasnih poruka biračima, a da će najkraća glasiti - Svim srcem. Mi smo kampanju odavno osmislili i ona će formalno početi 24. decembra", istakao je Nikolić.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je u Briselu, pred početak samita šefova država i vlada EU, da podržava odluku o raspisivanju predsedničkih izbora u Srbiji i istakao da se mora imati u vidu neophodnost rešenja statusa Kosova i Metohije.
"Ne mogu da odgovaram na takva pitanja. Na ta i slična pitanja svakako neću odgovarati dok se ne završi sednica Saveta bezbednosti UN i sednica Skupštine Srbije posvećena Kosovu", rekao je Aligrudić novinarima u Skupštini Srbije.
Odgovarajući na pitanja, Aligrudić je rekao da je stav DSS-a da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji (EU).
"Uložili smo puno napora da se taj cilj ostvari i smatramo da Srbija u EU može biti samo kao celina, sa suverenitetom na celini svoje teritorije, uključujući Kosovo, i sve drugo je apsolutno neprihvatljivo", rekao je Aligrudić.
Predsednika Srbije Borisa Tadića ne brine previše rezervisanost DSS-a. On je novinarima u Nišu rekao da je ubedjen da će pobediti na izborima i da će tražiti podršku gradjana za svoj petogodišnji plan za poboljšavanje života svih ljudi i da je očekuje na predstojećim izborima.
"Očekujem i podršku političkih stranaka, ali koga nema bez njega se može, a ponekad i mora. Nisam prvi put u životu bio sam na izborima. I prošli put sam bio sam pa sam pobedio", rekao je Tadić.
On je ocenio da je u politici Srbije "mnogo mrzovolje, jetkih reči i optužbi" i dodao da "treba vedrije da gledamo i imamo više poverenja".
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić izrazio je uverenje da će vladajuća koalicija podržati Tadića i da je u interesu gradjana Srbije da on bude izabran za predsednika.
Djelić je novinarima rekao da će dijalog u vladajućoj koaliciji o podršci zajedničkom kandidatu za predsednika Republike biti nastavljen posle povratka predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice iz Njujorka, sa sednice SB UN o Kosovu i Metohiji.
On je izrazio uverenje da će sve članice vladajuće koalicije "racionalno sagledati situciju" i uvideti da "treba uraditi ono što je u interesu naših gradjana, a to je sigurno da se izabere Boris Tadić".
Djelić je kazao da je samo za pet dana, dok je zamenik predsednika radikala Tomislav Nikolić bio predsedavajući parlamenta, "uneta doza nestabilnosti u Srbiji, kada su postavljana pitanja o daljem razvoju Srbije i da li ćemo postati region neke inostrane zemlje". "Bilo je tada", rekao je on, "i priče o vanrednom stanju u zemlji".
Prema rezultatima istraživanja koje je agencija "Faktor plus" uradila za dnevni list "Politika" 12. i 13. decembra na izbore bi sigurno izašlo 36,3 odsto građana, 26,2 odsto ne bi, a još se nije odlučilo 37,5 odsto.
U prvom krugu bi najjači bio Nikolić sa podrškom 36,5 odsto ispitanika, sledio bi ga Tadić sa 31,8 odsto, a na trećem mestu je kandidat Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović sa 8,5 odsto, dok bi na četvrtom mestu bio kandidat Nove Srbije Velimir Ilić sa šest odsto.
Ovo istraživanje pokazuje da bi Tadić ipak tesno pobedio Nikolića u drugom krugu, pošto bi ga podržalo 38 odsto, odnosno jedan odsto više ispitanika nego što bi podržalo kandidata radikala.
Prema mišljenju ispitanika, za uspeh na izborima će biti presudne ekonomske teme (56,8 odsto), socijalna pitanja (50,3), dok reševanje statusa Kosova značajno zaostaje, pošto 36,6 odsto ispitanika smatra da je to jedna od najbitnijih tema.
U odnosu na prethodno istraživanje, objavljeno 31. oktobra, jedino Ilić beleži pad u podršci (u oktobru je imao 8,9 odsto). Jovanović beleži blagi porast (sa 7 odsto), dok Nikolić i Tadić dobijaju znatno veću podršku - lider SRS je tada imao 29,6, a predsednik DS 25,7 odsto. Očekivano, smanjen je i broj neopredeljenih sa 16,8 na 11,2 odsto.
Takođe, povećao se i broj onih koji su odlučili da će izaći na izbore (sa 31,5 na 36,3 odsto), ali i onih koji su neodlučni (sa 34,2 na 37,5 odsto).
Istraživanje je urađeno telefonskom anketom na uzorku od 600 ispitanika starijih od 18 godina oba pola sa teritorije Srbije, bez Kosova.
Kandidatura lidera Nove Srbije Velimira Ilića najavljena je ranije, ali je on, posle raspisivanja izbora, za koje je ocenio da padaju "u nevreme", rekao da će konačnu odluku o izlasku na izbore za predsednika, organi stranke na čijem je čelu, doneti posle 19. decembra.
I predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković –Palma takodje je izjavio Tanjugu da će konačnu odluku o najavljenom učešću na izborima doneti tada.
Sve stranke madjarske nacionalne manjine na izborima 20. januara imaće, kako su najavile, zajedničkog kandidata - Ištvana Pastora.
Učešće na izborima, i pored kritika koje su stavili na njihovo raspisivanje u trenutku kada nije rešen status Kosova, najavila je i Socijalistička partija Srbije, koja će kandidovati potpredsednika partije Milutina Mrkonjića, ali pod uslovom, kako je Tanjugu rečeno u toj stranci, da ishod sednice SB o Kosovu ne bude nepovoljan po Srbiju.
Ako dobije uverenje o prebivalištu u Srbiji kandidaturu je najavio i predsednik Pokreta snaga Srbije Bogoljub Karić, koji je skoro dve godine van zemlje, jer je protiv njega pokrenuta istraga o poslovanju njegove kompanije.
Kandidata za predsednika Republike može da predloži politička stranka koja je registrovana u Srbiji, koalicija političkih stranaka i grupa gradjana, koju osnuje najmanje 10 birača.
Da bi neko bio kandidovan, mora da ga podrži najmanje 10.000 birača svojim potpisima overenim kod suda, a predlog kandidata podnosi se Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) najkasnije 20 dana pre dana izbora, a ta komisija je dužna da utvrdi listu kandidata najkasnije 15 dana pre dana izbora.
Republička izborna komisija (RIK) pokrenula je na sednici održanoj u petak uveče inicijativu za formiranje nadzornog odbora koji će pratiti predizborne aktivnosti učesnika na predstojećim predsedničkim izborima. Centralna otadžbinska uprava SRS je odlučila da učestvuje na predsedničkim izborima "zbog potrebe gradjana Srbije da menjaju režim, kao i zbog očuvanja Kosova i Metohije u Srbiji, borbe protiv korupcije i kriminala i budućnosti dece cele Srbije", saopšteno je iz te stranke.
SRS je ocenila medjutim da su izbori raspisani "protivno ustavnim normama".
Radikali su ocenili da su predsednički izbori "odsudna bitka za Srbiju, njen opstanak i budućnost" i pozvala sve kojima je zaista stalo do suštinskih promena u Srbiji da podrže kandidata SRS "koji jedini može da pobedi režimskog kandidata i time osigura stabilnost Srbiji i bolju budućnost za sve njene gradjane.
Kandidat SRS za predsednika Tomislav Nikolić izjavio je da očekuje pobedu na predstojećim predsedničkim izborima. "Nisam toliki optimista da će to biti u prvom krugu i mislim da protiv sebe neću imati režimski blok već samo predstavnika Demokratske stranke", rekao je Nikolić.
On je dodao da očekuje da će razlika u prvom krugu biti tolika da će njegov protivkandidat biti "veoma demoralisan" pred drugi krug.
Nikolić je izrazio uverenje da će Srbija odlučiti da krene potpuno drugim putem i dodao da će SRS uputiti nekoliko jasnih poruka biračima, a da će najkraća glasiti - Svim srcem. Mi smo kampanju odavno osmislili i ona će formalno početi 24. decembra", istakao je Nikolić.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je u Briselu, pred početak samita šefova država i vlada EU, da podržava odluku o raspisivanju predsedničkih izbora u Srbiji i istakao da se mora imati u vidu neophodnost rešenja statusa Kosova i Metohije.
Da li će DSS podržati Tadića?
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić nije u petak želeo da odgovori da li je ta stranka tražila podršku SRS za smenu predsednika Skupštine Srbije Olivera Dulića zbog odluke o raspisivanju predsedničkih izbora."Ne mogu da odgovaram na takva pitanja. Na ta i slična pitanja svakako neću odgovarati dok se ne završi sednica Saveta bezbednosti UN i sednica Skupštine Srbije posvećena Kosovu", rekao je Aligrudić novinarima u Skupštini Srbije.
Odgovarajući na pitanja, Aligrudić je rekao da je stav DSS-a da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji (EU).
"Uložili smo puno napora da se taj cilj ostvari i smatramo da Srbija u EU može biti samo kao celina, sa suverenitetom na celini svoje teritorije, uključujući Kosovo, i sve drugo je apsolutno neprihvatljivo", rekao je Aligrudić.
Predsednika Srbije Borisa Tadića ne brine previše rezervisanost DSS-a. On je novinarima u Nišu rekao da je ubedjen da će pobediti na izborima i da će tražiti podršku gradjana za svoj petogodišnji plan za poboljšavanje života svih ljudi i da je očekuje na predstojećim izborima.
"Očekujem i podršku političkih stranaka, ali koga nema bez njega se može, a ponekad i mora. Nisam prvi put u životu bio sam na izborima. I prošli put sam bio sam pa sam pobedio", rekao je Tadić.
On je ocenio da je u politici Srbije "mnogo mrzovolje, jetkih reči i optužbi" i dodao da "treba vedrije da gledamo i imamo više poverenja".
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić izrazio je uverenje da će vladajuća koalicija podržati Tadića i da je u interesu gradjana Srbije da on bude izabran za predsednika.
Djelić je novinarima rekao da će dijalog u vladajućoj koaliciji o podršci zajedničkom kandidatu za predsednika Republike biti nastavljen posle povratka predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice iz Njujorka, sa sednice SB UN o Kosovu i Metohiji.
On je izrazio uverenje da će sve članice vladajuće koalicije "racionalno sagledati situciju" i uvideti da "treba uraditi ono što je u interesu naših gradjana, a to je sigurno da se izabere Boris Tadić".
Djelić je kazao da je samo za pet dana, dok je zamenik predsednika radikala Tomislav Nikolić bio predsedavajući parlamenta, "uneta doza nestabilnosti u Srbiji, kada su postavljana pitanja o daljem razvoju Srbije i da li ćemo postati region neke inostrane zemlje". "Bilo je tada", rekao je on, "i priče o vanrednom stanju u zemlji".
Istraživanje: Tadić pobedjuje u drugom krugu
Prvo istraživanje javnog mnjenja po raspisivanju predsedničkih izbora pokazuje da bi Nikolić imao prednost u prvom, a Tadić u drugom krugu glasanja.Prema rezultatima istraživanja koje je agencija "Faktor plus" uradila za dnevni list "Politika" 12. i 13. decembra na izbore bi sigurno izašlo 36,3 odsto građana, 26,2 odsto ne bi, a još se nije odlučilo 37,5 odsto.
U prvom krugu bi najjači bio Nikolić sa podrškom 36,5 odsto ispitanika, sledio bi ga Tadić sa 31,8 odsto, a na trećem mestu je kandidat Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović sa 8,5 odsto, dok bi na četvrtom mestu bio kandidat Nove Srbije Velimir Ilić sa šest odsto.
Ovo istraživanje pokazuje da bi Tadić ipak tesno pobedio Nikolića u drugom krugu, pošto bi ga podržalo 38 odsto, odnosno jedan odsto više ispitanika nego što bi podržalo kandidata radikala.
Prema mišljenju ispitanika, za uspeh na izborima će biti presudne ekonomske teme (56,8 odsto), socijalna pitanja (50,3), dok reševanje statusa Kosova značajno zaostaje, pošto 36,6 odsto ispitanika smatra da je to jedna od najbitnijih tema.
U odnosu na prethodno istraživanje, objavljeno 31. oktobra, jedino Ilić beleži pad u podršci (u oktobru je imao 8,9 odsto). Jovanović beleži blagi porast (sa 7 odsto), dok Nikolić i Tadić dobijaju znatno veću podršku - lider SRS je tada imao 29,6, a predsednik DS 25,7 odsto. Očekivano, smanjen je i broj neopredeljenih sa 16,8 na 11,2 odsto.
Takođe, povećao se i broj onih koji su odlučili da će izaći na izbore (sa 31,5 na 36,3 odsto), ali i onih koji su neodlučni (sa 34,2 na 37,5 odsto).
Istraživanje je urađeno telefonskom anketom na uzorku od 600 ispitanika starijih od 18 godina oba pola sa teritorije Srbije, bez Kosova.
Osam potencijalnih kandidata za predsednika
Pored sigurnih kandidata Tadića, Nikolića, i Jovanovića, u igri je još nekoliko kandidata.Kandidatura lidera Nove Srbije Velimira Ilića najavljena je ranije, ali je on, posle raspisivanja izbora, za koje je ocenio da padaju "u nevreme", rekao da će konačnu odluku o izlasku na izbore za predsednika, organi stranke na čijem je čelu, doneti posle 19. decembra.
I predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković –Palma takodje je izjavio Tanjugu da će konačnu odluku o najavljenom učešću na izborima doneti tada.
Sve stranke madjarske nacionalne manjine na izborima 20. januara imaće, kako su najavile, zajedničkog kandidata - Ištvana Pastora.
Učešće na izborima, i pored kritika koje su stavili na njihovo raspisivanje u trenutku kada nije rešen status Kosova, najavila je i Socijalistička partija Srbije, koja će kandidovati potpredsednika partije Milutina Mrkonjića, ali pod uslovom, kako je Tanjugu rečeno u toj stranci, da ishod sednice SB o Kosovu ne bude nepovoljan po Srbiju.
Ako dobije uverenje o prebivalištu u Srbiji kandidaturu je najavio i predsednik Pokreta snaga Srbije Bogoljub Karić, koji je skoro dve godine van zemlje, jer je protiv njega pokrenuta istraga o poslovanju njegove kompanije.
Kandidata za predsednika Republike može da predloži politička stranka koja je registrovana u Srbiji, koalicija političkih stranaka i grupa gradjana, koju osnuje najmanje 10 birača.
Da bi neko bio kandidovan, mora da ga podrži najmanje 10.000 birača svojim potpisima overenim kod suda, a predlog kandidata podnosi se Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) najkasnije 20 dana pre dana izbora, a ta komisija je dužna da utvrdi listu kandidata najkasnije 15 dana pre dana izbora.
RIK traži formiranje nadzornog odbora
Nadzorni odbor činiće 10 članova, od kojih će pet imenovati Vlada Srbije, a preostalu polovinu poslanički klubovi u Skupštini Srbije. Na sednici RIK-a u Skupštini Srbije konstatovano je da već duže vreme ne postoji nadzorni odbor čija je uloga veoma važna, jer to telo sprovodi nadzor nad postupcima političkih stranaka i medija i ukazuje na eventualne nepravilnosti u njihovom postupanju.
Inicijativu za formiranje nadzornog odbora pokrenule su Srpska radikalna stranka i Liberalno demokratska partija. RIK će u pismu premijeru Vojislavu Koštunici i predsedniku parlamenta Oliveru Duliću zatražiti da iniciraju predlaganje kandidata za Nadzorni odbor.
Članovi RIK-a jednoglasno su usvojili predlog da upute dopis predsednici Vrhovnog suda Srbije (VSS) Vidi Petrović Škero da "u granicama svojih mogućnosti obezbedi predlagačima kandidata najširi pristup sudovima radi overe potpisa". RIK će od predsednice VSS-a zatražiti da omogući jedinstvenu naplatu taksi za celu teritoriju Srbije i inicira rad sudova tokom vikenda, kako bi predlagači kandidata mogli da overe potpise.
Predloženo je i da se formira radna grupa za izradu uputstava za glasanje u Crnoj Gori i javnog oglasa o obaveštavanju naših birača u inostranstvu o raspisivanju izbora za predsednika Srbije.
Flašice sprejeva za glasanje nabavljaće se u Americi, jer više niko u regionu, izuzev Srbije i Crne Gore, ne upotrebljava to sredstvo u izbornom postupku, rečeno je na sednici RIK-a. Planirana je nabavka 18.000 UV lampi i 20.000 flašica sprejeva za obeležavanje prsta birača. Procenjeno je da će se na lampe i sprejeve potrošiti 18,5 miliona dinara bez PDV-a.
(MONDO)
