U zaključcima šefova država i vlada EU donetim u Briselu navodi se da status Kosova mora biti rešen, a da Srbiji treba omogućiti da se ubrzno priključi EU. U zaključcima se navodi i da je pregovarački proces iscrpljen te da na Kosovo treba da pošalje svoju misiju. Kipar i Rumunija ne dele mišljenje ostalih članica
Šefovi država ili vlada Evropske unije usvojili su, na samitu u Briselu, zaključke u kojima su ocenili da bi EU trebalo da preuzme glavnu ulogu u okončanju procesa rešavanja statusa Kosova i Metohije, a da bi Srbiji trebalo dati mogućnost da po ubrzanoj proceduri dobije status kandidata za EU.
U zaključcima se navodi se da je "evropski savet primio k znanju zaključak 'trojke' o procesu 10. decembra i konačan izveštaj dostavljen generalnom sekretaru UN.
Savet se zahvalio 'trojci' na neumornom istraživanju svih opcija za postizanje dogovornog rešenja, a naročito ambasadoru Volfgangu Išingeru, predstavniku EU u trojci, na njegovim naporima", istakli su šefovi država.
"Evropski savet je podvukao da je pregovarački proces pod okriljem 'trojke' o budućem statusu Kosova iscpljen. U tom kontekstu, Savet duboko žali što dve strane nisu uspele da pronadju obostrano prihvatljivo rešenje bez bez obzira na sveobuhvatne i dobronamerne napore trojke", ocenjuje se u zaključcima.
"Evropski savet pozdravlja činjenicu da su se, tokom procesa 'trojke', obe strane obavezale da će se uzdžati od aktivnosti ili izjava koje bi mogle da ugroze bezbednosnu situaciju i da će izbeći nasilje. Ovo opredeljenje za mir, koje je važno i za regionalnu stabilnost, mora da se nastavi", dodaju šefovi država.
"Evropski savet se slaže s generalnim sekretarom UN da je status kvo za Kosovo neodrživ i naglasio neophodnost da se krene ka rešenju za Kosovo, koje je neophodno za regionalnu stabilnost. Takvo rešenje bi omogućilo demokratsko, multietničko Kosovo opredeljeno za pravnu državu, zaštitu manjina i kulturno i versko nasledje", stoji u zaključcima.
"Evropski savet je podvukao uverenje da rešavanje statusa Kosova predstavlja jedinstven (sui generis) slučaj koji ne stvara nikakav presedan", dodaje se u dokumentu.
"Evropski savet ističe da će Savet bezbednosti UN raspravljati o ovom pitanju. Savet podvlači da je EU spremna da igra glavnu ulogu u jačanju stabilnosti u regionu i primeni rešenja koje definiše budući status Kosova.
Savet je istakao spremnost EU da pomogne Kosovu na putu ka održivoj stabilnosti, uključujući kroz jačanje priprema za misiju iz oblasti policije i pravosudja i kroz učešće u medjunarodnoj civilnoj kancelariji, kao delovima medjunarodnog prisustva. EU ostaje spremna da učestvuje u ekonomskom i političkom razvoju kroz jasnu evropsku perspektivu», ističe se u dokumentu.
"Evropski savet ponavlja da budućnost zapadnog Balkana leži u EU. Mirna i prosperitetna Srbija, potpuno integrisana u evropsku porodicu naroda, je važna za stabilnost regiona. U tom pogledu, Srbija se ohrabruje da ispuni sve neophodne uslove kako bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bio brzo potpisan.
Savet ponavlja svoje uverenje da, s obzirom na značajan institucionalni kapacitet Srbije, njen put ka EU, uključujući i status kandidata, može biti ubrzan", zaključuju šefovi država na samitu u Briselu.
Čini se da će upravo slanje misije, za koju se moglo čuti da će brojati 1.800 policajaca i pravnika, biti najteže pravno utemeljiti.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi i predsedavajući portugalski premijer Žoze Sokrateš saopštili su da su se vodje EU dogovorili načelno o upućivanju misije, iako "im je i dalje potrebna pravna osnova za to", kako je dodao Sokrateš. On je time odgovorio na pitanje novinara može li pravna osnova za misiju EU biti rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.
Britanski premijer Gordon Braun je u vezi s upućivanjem misije EU na Kosovo rekao da će od srpske i albanske strane biti zatraženo da se uzdrže od nasilja. On je naveo da će pravni osnov za misiju biti rezolucija 1244 UN, kao što je to bilo potvrdjeno na poslednjem zasedanju šefova diplomatija NATO, početkom decembra.
Osvrćući se na odluku da se Srbiji omogući lakši pristup EU Sarkozi je izjavio da se Beogradu mora uputiti pozitivan signal, ali da se Srbija može priključiti Uniji samo ako ispuni sve uslove oko izručenja optuženih za ratne zločine Haškom sudu i ako ispoštuje nezavisnost Kosova. Nezavisnost Kosova je neizbežna, ali mora se voditi računa i ne sme se izolovati Srbija, istakao je francuski predsednik na zasedanju lidera EU.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da se mora sagledati mogućnost za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji sa Srbijom, uz rešavanje osetljivog pitanja Kosova. "Srbija, kao stožer u regionu, ne sme postati nestabilna", ukazala je Angela Merkel.
Zamoljen da kaže da li je hapšenje i izručenje optuženog Ratka Mladića uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, Sokrateš je uzvratio da su lideri EU "više puta ponovili da je uslov za to saradnja s Haškim sudom".
Na pitanje šta će se dogoditi ako i Srbi na Kosovu i bosanski Srbi, poput kosovskih Albanaca, proglase svoju samostalnost, predsedavajući EU je odgovorio da lideri na samitu EU nisu pričali o scenarijima. "Bićemo na liniji osiguranja bezbednosti i stabilnosti u regionu", rekao je.
Rumunski premijer Trajan Basesku je, medjutim, novinarima obelodanio da je za Rumuniju neprihvatljivo jednostrano proglašavanje nezavisnosti Kosova.
"Oslanjanjući se na načelo nenarušivosti teritorijalnog integriteta, mi ne možemo priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova", podvukao je Basesku.
(agencije/MONDO)
U zaključcima se navodi se da je "evropski savet primio k znanju zaključak 'trojke' o procesu 10. decembra i konačan izveštaj dostavljen generalnom sekretaru UN.
Savet se zahvalio 'trojci' na neumornom istraživanju svih opcija za postizanje dogovornog rešenja, a naročito ambasadoru Volfgangu Išingeru, predstavniku EU u trojci, na njegovim naporima", istakli su šefovi država.
"Evropski savet je podvukao da je pregovarački proces pod okriljem 'trojke' o budućem statusu Kosova iscpljen. U tom kontekstu, Savet duboko žali što dve strane nisu uspele da pronadju obostrano prihvatljivo rešenje bez bez obzira na sveobuhvatne i dobronamerne napore trojke", ocenjuje se u zaključcima.
"Evropski savet pozdravlja činjenicu da su se, tokom procesa 'trojke', obe strane obavezale da će se uzdžati od aktivnosti ili izjava koje bi mogle da ugroze bezbednosnu situaciju i da će izbeći nasilje. Ovo opredeljenje za mir, koje je važno i za regionalnu stabilnost, mora da se nastavi", dodaju šefovi država.
"Evropski savet se slaže s generalnim sekretarom UN da je status kvo za Kosovo neodrživ i naglasio neophodnost da se krene ka rešenju za Kosovo, koje je neophodno za regionalnu stabilnost. Takvo rešenje bi omogućilo demokratsko, multietničko Kosovo opredeljeno za pravnu državu, zaštitu manjina i kulturno i versko nasledje", stoji u zaključcima.
"Evropski savet je podvukao uverenje da rešavanje statusa Kosova predstavlja jedinstven (sui generis) slučaj koji ne stvara nikakav presedan", dodaje se u dokumentu.
"Evropski savet ističe da će Savet bezbednosti UN raspravljati o ovom pitanju. Savet podvlači da je EU spremna da igra glavnu ulogu u jačanju stabilnosti u regionu i primeni rešenja koje definiše budući status Kosova.
Savet je istakao spremnost EU da pomogne Kosovu na putu ka održivoj stabilnosti, uključujući kroz jačanje priprema za misiju iz oblasti policije i pravosudja i kroz učešće u medjunarodnoj civilnoj kancelariji, kao delovima medjunarodnog prisustva. EU ostaje spremna da učestvuje u ekonomskom i političkom razvoju kroz jasnu evropsku perspektivu», ističe se u dokumentu.
"Evropski savet ponavlja da budućnost zapadnog Balkana leži u EU. Mirna i prosperitetna Srbija, potpuno integrisana u evropsku porodicu naroda, je važna za stabilnost regiona. U tom pogledu, Srbija se ohrabruje da ispuni sve neophodne uslove kako bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bio brzo potpisan.
Savet ponavlja svoje uverenje da, s obzirom na značajan institucionalni kapacitet Srbije, njen put ka EU, uključujući i status kandidata, može biti ubrzan", zaključuju šefovi država na samitu u Briselu.
Bez konsenzusa u EU?
Po održanju sednice rumunski premijer Trajan Basesku i kiparski predsednik Tasos Papadopulos izrazili su protivljenje jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i ukazali da slanje misije EU u južnu srpsku pokrajinu, što je jedna od tačaka zaključaka, mora da bude potvrdjena u SB UN.Čini se da će upravo slanje misije, za koju se moglo čuti da će brojati 1.800 policajaca i pravnika, biti najteže pravno utemeljiti.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi i predsedavajući portugalski premijer Žoze Sokrateš saopštili su da su se vodje EU dogovorili načelno o upućivanju misije, iako "im je i dalje potrebna pravna osnova za to", kako je dodao Sokrateš. On je time odgovorio na pitanje novinara može li pravna osnova za misiju EU biti rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.
Britanski premijer Gordon Braun je u vezi s upućivanjem misije EU na Kosovo rekao da će od srpske i albanske strane biti zatraženo da se uzdrže od nasilja. On je naveo da će pravni osnov za misiju biti rezolucija 1244 UN, kao što je to bilo potvrdjeno na poslednjem zasedanju šefova diplomatija NATO, početkom decembra.
Osvrćući se na odluku da se Srbiji omogući lakši pristup EU Sarkozi je izjavio da se Beogradu mora uputiti pozitivan signal, ali da se Srbija može priključiti Uniji samo ako ispuni sve uslove oko izručenja optuženih za ratne zločine Haškom sudu i ako ispoštuje nezavisnost Kosova. Nezavisnost Kosova je neizbežna, ali mora se voditi računa i ne sme se izolovati Srbija, istakao je francuski predsednik na zasedanju lidera EU.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da se mora sagledati mogućnost za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji sa Srbijom, uz rešavanje osetljivog pitanja Kosova. "Srbija, kao stožer u regionu, ne sme postati nestabilna", ukazala je Angela Merkel.
Zamoljen da kaže da li je hapšenje i izručenje optuženog Ratka Mladića uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, Sokrateš je uzvratio da su lideri EU "više puta ponovili da je uslov za to saradnja s Haškim sudom".
Na pitanje šta će se dogoditi ako i Srbi na Kosovu i bosanski Srbi, poput kosovskih Albanaca, proglase svoju samostalnost, predsedavajući EU je odgovorio da lideri na samitu EU nisu pričali o scenarijima. "Bićemo na liniji osiguranja bezbednosti i stabilnosti u regionu", rekao je.
Rumunski premijer Trajan Basesku je, medjutim, novinarima obelodanio da je za Rumuniju neprihvatljivo jednostrano proglašavanje nezavisnosti Kosova.
"Oslanjanjući se na načelo nenarušivosti teritorijalnog integriteta, mi ne možemo priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova", podvukao je Basesku.
(agencije/MONDO)
