Rešenje za severni deo Kosova treba tražiti po ugledu na rešavanje pitanja Trsta i njegove okoline posle Drugog svetskog rata, izmedju Italije i Jugoslavije, izjavio je italijanski ministar unutrašnjih poslova DJulijano Amato.
Rešenje za severni deo Kosova treba tražiti po ugledu na rešavanje pitanja Trsta i njegove okoline posle Drugog svetskog rata, izmedju Italije i Jugoslavije, izjavio je italijanski ministar unutrašnjih poslova DJulijano Amato.
Na ovaj način bismo odložili definitivnu odluku o severu Kosova na neko vreme, istakao je on u intervjuu za "Večernje novosti".
Nekadašnji italijanski premijer i predsedavajući Medjunarodne komisije za Balkan, koja je pre tri godine u svom izveštaju o Kosovu prva upotrebila izraze "nadgledana i uslovna nezavisnot" za rešenje statusa Kosova i Metohije, smatra da pitanje severa Kosova može da pomogne rešavanju pitanja statusa celog Kosova.
"Pitanje severa Kosova postoji, i potpuno bi bilo kontraproduktivno zabijati glavu u pesak i praviti se da ga ne vidimo. Ne bi bilo ništa neobično ako bi Mitrovicu i ostatak severa Kosova stavili u poziciju u kakvoj je bio Trst posle Drugog svetskog rata. Na taj način bismo odložili definitivnu odluku o severu Kosova na neko vreme. Verujem da vlasti u Prištini ne bi mogle da odbiju takvo privremeno rešenje, kao ni da posle prihvate konačnu odluku", naglasio je on.
Amato tvrdi da bi, s druge strane, Srbija "imala sve razloge da bude konstruktivna u tom procesu", dodavši da "postoje neki 'jastuci' koji moraju da budu postavljeni kako bismo postigli željene rezultate".
"Ne radi se o tome da se Srbiji olakša da proguta gorku pilulu gubitka Kosova, već da prihvati realnost da je Kosovo već izašlo iz stvarnosti Srbije. Ono nije pod njenom upravom, nije deo sistema vlasti i nije deo nijednog bilansa Srbije godinama. Kosovo je ostalo samo deo nostalgije za tzv. velikom Srbijom koje više nema. Nova Srbija više nema potrebu za tom nostalgijom već za budućnošću", rekao je italijanski ministar.
"Srbija je u poziciji da se razvije veoma brzo, brže od svih u regionu, i da postane država koja igra ključnu ulogu u regiji. Tako će Beograd moći da utiče i na Kosovo. U medjuvremenu, Srbiji treba dati veoma jake garancije da će Srbi koji žive na Kosovu, verska i kulturna baština srpskog naroda biti maksimalno zaštićeni", smatra Amato.
Po njegovom mišljenju, posebna veza za Srbiju i Kosovo treba da bude njihov zajednički cilj - ulazak u EU.
Britanski premijer Gordon Braun izjavio je, povodom odluke lidera Evropske unije da pošalju do 1.800 policajaca, pravosudnog i administrativnog osoblja na Kosovo, da će nova misija imati zakonsku osnovu, preneo je britanski list "Indipendent", dodavši da Srbija i Rusija osporavaju tu tvrdnju.Na ovaj način bismo odložili definitivnu odluku o severu Kosova na neko vreme, istakao je on u intervjuu za "Večernje novosti".
Nekadašnji italijanski premijer i predsedavajući Medjunarodne komisije za Balkan, koja je pre tri godine u svom izveštaju o Kosovu prva upotrebila izraze "nadgledana i uslovna nezavisnot" za rešenje statusa Kosova i Metohije, smatra da pitanje severa Kosova može da pomogne rešavanju pitanja statusa celog Kosova.
"Pitanje severa Kosova postoji, i potpuno bi bilo kontraproduktivno zabijati glavu u pesak i praviti se da ga ne vidimo. Ne bi bilo ništa neobično ako bi Mitrovicu i ostatak severa Kosova stavili u poziciju u kakvoj je bio Trst posle Drugog svetskog rata. Na taj način bismo odložili definitivnu odluku o severu Kosova na neko vreme. Verujem da vlasti u Prištini ne bi mogle da odbiju takvo privremeno rešenje, kao ni da posle prihvate konačnu odluku", naglasio je on.
Amato tvrdi da bi, s druge strane, Srbija "imala sve razloge da bude konstruktivna u tom procesu", dodavši da "postoje neki 'jastuci' koji moraju da budu postavljeni kako bismo postigli željene rezultate".
"Ne radi se o tome da se Srbiji olakša da proguta gorku pilulu gubitka Kosova, već da prihvati realnost da je Kosovo već izašlo iz stvarnosti Srbije. Ono nije pod njenom upravom, nije deo sistema vlasti i nije deo nijednog bilansa Srbije godinama. Kosovo je ostalo samo deo nostalgije za tzv. velikom Srbijom koje više nema. Nova Srbija više nema potrebu za tom nostalgijom već za budućnošću", rekao je italijanski ministar.
"Srbija je u poziciji da se razvije veoma brzo, brže od svih u regionu, i da postane država koja igra ključnu ulogu u regiji. Tako će Beograd moći da utiče i na Kosovo. U medjuvremenu, Srbiji treba dati veoma jake garancije da će Srbi koji žive na Kosovu, verska i kulturna baština srpskog naroda biti maksimalno zaštićeni", smatra Amato.
Po njegovom mišljenju, posebna veza za Srbiju i Kosovo treba da bude njihov zajednički cilj - ulazak u EU.
Braun: Misija EU na Kosovu ima zakonsku osnovu
Lideri EU su, "uprkos podelama u Uniji oko toga kako reagovati na odvajanje Kosova od Srbije, koje se sad ocekuje u februaru, na samitu u Briselu odlučili da pokrenu najveću evropsku državotvornu operaciju, čije će detalje ministri inostranih poslova EU razraditi posle Nove godine", naveo je BBC.
"Evropska unija se kocka na kartu velike misije za Kosovo", prenosi radio naslov članka u "Gardijanu".
"Gardijan" konstatuje da su Evropljani "bolno podeljeni" oko dva ključna pitanja - priznavanja nezavisnog Kosova i ublažavanja uslova za priključenje Srbije EU.
Visoki zvaničnici evropskih vlada kažu da je EU ovako reagovala na snažan pritisak Vašingtona, koji je nagovestio da će čekati do februara (nakon predsedničkih izbora u Srbiji), ali ne duže, pre nego što prizna nezavisnost Kosova, navodi britanski radio.
BBC dodaje da mnoge evropske države žele da ohrabre Srbiju i podstaknu je da potpiše sporazum o preliminarnim razgovorima o članstvu, 28. januara, što bi palo izmedu dva kruga predsedničkih izbora i čiji je cilj da se ojača pozicija "prozapadnog" Borisa Tadića u odnosu "ekstremnog nacionalistu" Tomislava Nikolica.
I dok francuski predsednik Nikola Sarkozi obećava Srbiji ubrzan ulazak u EU, nakon priznanja nezavisnosti Kosova, holandske vlasti kažu da će uložiti veto na to sve dok Ratko Mladić ne bude izručen Haškom sudu, navodi radio.
Isti stav, kako prenosi "Indipendent", ima i britanski premijer Gordon Braun, koji takodje ističe da će nova misija na Kosovu imati zakonsku osnovu.
EU je na mukama i da odredi da li i kada da prizna državnost Kosova: Rumunija, Slovačka, Grčka i Kipar najavili su da neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, prenosi BBC pisanje "Gardijana".
Radio dodaje da i druge evropske zemlje dele takvo mišljenje i nagoveštavaju da bi proces gradjenja konsenzusa mogao da potraje i da se sad "ne radi o danima, već mesecima", kako je izjavio šef britanske diplomatije Dejvid Miliband.
"Gardijan" takode prenosi mišljenje zamenika češke diplomatije da Evropa treba da i Kosovo i Srbiju održi u svojoj sferi uticaja - "van domašaja uticaja džihada" kad je reč o Kosovu i "ne prepuštajuci Srbiju Rusiji".
Tači pozdravlja odluku EU
Mandatar za premijera Kosova Hašim Tači izjavio je da "pozdravlja odluku najviših predstavnika zemalja EU o slanju misije na Kosovo". On je u izjavi "Glasu Amerike" rekao da Kosovo "neće preduzeti nikakve korake bez podrške zapada"."Mi smo spremni i jedinstveni da započnemo politički proceš na osnovu dokumenta Martija Ahtisarija o budućnosti Kosova. Mislim da je odluka o što bržem priznavanju nezavisnosti neophodan korak ne samo rukovodstva EU, već i 'celog sveta'", rekao je on
"Kosovo neće ništa učiniti bez Vašingtona i Brisela i naš put ide ka proglašavanju nezavisnosti u koordinaciji sa našim zapadnim partnerima", dodao je Tači.
On je kazao da je "poruka francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija poruka demokratskog sveta".
"Poruka predsednika Sarkozija je prava poruka, u pravo vreme, to je poruka demokratskog sveta. Srbija i Kosovo treba da priznaju jedna drugu kao dve države zarad demokratske budućnosti dve zemlje. Kosovo je spremno da prizna Srbiju kao državu", rekao je Tači.
(agencije/MONDO)
