Zamenik specijalnog tužioca za organizovani kriminal Jovan Prijić u ponedeljak je u završnoj reči na sudjenju zemunskom kriminalnom klanu zatražio od sudskog veća Specijalnog suda da optužene oglasi krivim i da ih osudi po zakonu.
Zamenik specijalnog tužioca za organizovani kriminal Jovan Prijić u ponedeljak je u završnoj reči na sudjenju zemunskom kriminalnom klanu zatražio od sudskog veća Specijalnog suda da optužene oglasi krivim i da ih osudi po zakonu.
Prijić je zatražio i da optuženima bude oduzeta imovinska korist od otmica biznismena Milije Babovića, Vuka Bajruševića i Suvada Musića, u ukupnom iznosu od gotovo 12 miliona evra.
Zatražio je i da sudsko veće, kojim predsedava sudija Milimir Lukić, kao olakšavajuće okolnosti uvaži priznanja i iskreno držanje optuženih Dušana Krsmanovića i Predraga Maletića.
Prijić je naveo da je prvooptuženi Milorad Ulemek od sitne bande stvorio organizovanu kriminalnu industriju, "najznačajniju pojavu organizovanog kriminala, ne samo u Srbiji", koja je delovala i na medjunarodnom planu.
"Komparativna posebnost i neprevazidjenost zločinačke industrijske organizacije Ulemeka i Dušana Spasojevića jeste u broju i težini krivičnih dela", kazao je Prijić, i dodao da je Ulemek organizovao izvršenje svih dela kriminalnog klana.
Zamenik specijalnog tužioca je naveo da su do 2000. godine Spasojević, braća Miloš i Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Ninoslav Konstantinović i drugi pripadnici "zemunskog klana" bili sitna banda koja je prodavala manje količine droge i krala automobile.
Spajanjem Ulemeka i Spasojevića rodila se najvažnija kriminalna organizacija, naveo je Prijić.
Ulemek je bio u najužem rukovodstvu DB-a, član kolegijuma ministra unutrašnjih poslova po pozivu, vojnički obučen, imao je znanja iz telekomunikacija a bile su mu poznate i metode konspirativnog naredjivanja i delovanja koje je iz Državne bezbednosti preneo u "zemunski klan".
"Klan je koristio službena lica u MUP-u i pravosudju i u tome je značaj Ulemeka", rekao je Prijić.
Ulemek i Spasojević pod svojom neposrednom kontrolom imali su 200 ljudi i imali su monopol u trgovini drogom u Beogradu, Požarevcu i Vojvodini, koji su stvorili ubistvima i nasiljem od 2000. godine.
Pozivajući se na iskaze svedoka saradnika, Prijić je istakao ulogu nekadašnjeg funkcionera DB-a Milorada Bracanovića koji je grupu obaveštavao o sadržaju prisluškivanih razgovora.
Spasojević, koji je bio "podpartner Ulemeka", bio je, naveo je Prijić, bezuslovni vodja ostalim pripadnicima klana, a optuženi Miloš Simović operativni rukovodilac većine akcija.
Od 2000. godine, kada se udružio sa Spasojevićem, Ulemek je organizovao niz ubistava zbog osvete za ubistvo njegovog "uzora i komandanta" Željka Ražnatovića Arkana.
Od novembra 2000. do maja 2001. godine "zemunski klan" je od otmica uzeo 10,5 miliona maraka, kazao je Prijić. Novac od otmica je deljen tako što je Ulemek uzimao polovinu, a drugu polovinu je Spasojević raspodeljivao medju ostalim pripadnicima klana.
Posle ubistva Zorana Uskokovića Skoleta i otmice Milorada Miškovića, "zemunski klan", naveo je zamenik tužioca, postao je neprikosnoven u podzemlju.
Prijić je kao neosnovanu i lažnu odbacio odbranu Ulemeka, rekavši da o karakteru prvooptuženog najbolje govori to što je organizovao i naredio otmicu Babovića, a zatim se pred njegovom porodicom predstavljao kao spasilac i čovek koji je zabrinut zbog te otmice.
Rekao je i da je Ulemek oprezno i lukavo činio sve da njegova komandna uloga ne bude otkrivena, pa da je to bilo moguće dokazati samo iskazima svedoka saradnika.
Dodao je da je odbrana optuženog Aleksandra Simovića bila u funkciji odbrane Ulemeka, a da je Simović odbranu vodio kao kampanju protiv svedoka saradnika, iznošenjem besmislica.
Prijić je naveo da su iskazi svedoka saradnika verodostojni i da su ostali nepokolebljivi i prilikom unakrsnih ispitivanja i suočavanja sa optuženima, i odbacio tvrdnje optuženih da su oni podmetnuti svedoci.
Dodao je da je Dejan Milenković Bagzi postao svedok saradnik posle ubistva svedoka saradnika Zorana Vukojevića, kako bi "kriminalu pokazali da ne može delovati zastrašivanjem".
"Kako dokazati krivična dela nego iskazima svedoka saradnika, ako je kriminalna industrija uništavala sve dokaze", upitao je Prijić.
Završne reči u utorak bi trebalo da iznesu Ulemekov branilac Slobodan Milivojević i odbrana Aleksandra Simovića.
Sudjenje je uz pojačane mere obezbedjenja održano u Palati pravde, pošto je sudnica Specijalnog suda zauzeta zbog drugih sudjenja.
Članovi zemunskog klana terete se za 15 ubistava, tri otmice i terorističke napade na "Difens roud" i sedište DSS-a.
Vodje i pripadnici klana ranije su prvostepeno osudjeni za ubistvo premijera Zorana Djindjića, a Ulemek je pravosnažno osudjen na 40 godina zatvora zbog ubistva Ivana Stambolića i atentata na Vuka Draškovića.
(Beta)
Prijić je zatražio i da optuženima bude oduzeta imovinska korist od otmica biznismena Milije Babovića, Vuka Bajruševića i Suvada Musića, u ukupnom iznosu od gotovo 12 miliona evra.
Zatražio je i da sudsko veće, kojim predsedava sudija Milimir Lukić, kao olakšavajuće okolnosti uvaži priznanja i iskreno držanje optuženih Dušana Krsmanovića i Predraga Maletića.
Prijić je naveo da je prvooptuženi Milorad Ulemek od sitne bande stvorio organizovanu kriminalnu industriju, "najznačajniju pojavu organizovanog kriminala, ne samo u Srbiji", koja je delovala i na medjunarodnom planu.
"Komparativna posebnost i neprevazidjenost zločinačke industrijske organizacije Ulemeka i Dušana Spasojevića jeste u broju i težini krivičnih dela", kazao je Prijić, i dodao da je Ulemek organizovao izvršenje svih dela kriminalnog klana.
Zamenik specijalnog tužioca je naveo da su do 2000. godine Spasojević, braća Miloš i Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Ninoslav Konstantinović i drugi pripadnici "zemunskog klana" bili sitna banda koja je prodavala manje količine droge i krala automobile.
Spajanjem Ulemeka i Spasojevića rodila se najvažnija kriminalna organizacija, naveo je Prijić.
Ulemek je bio u najužem rukovodstvu DB-a, član kolegijuma ministra unutrašnjih poslova po pozivu, vojnički obučen, imao je znanja iz telekomunikacija a bile su mu poznate i metode konspirativnog naredjivanja i delovanja koje je iz Državne bezbednosti preneo u "zemunski klan".
"Klan je koristio službena lica u MUP-u i pravosudju i u tome je značaj Ulemeka", rekao je Prijić.
Ulemek i Spasojević pod svojom neposrednom kontrolom imali su 200 ljudi i imali su monopol u trgovini drogom u Beogradu, Požarevcu i Vojvodini, koji su stvorili ubistvima i nasiljem od 2000. godine.
Pozivajući se na iskaze svedoka saradnika, Prijić je istakao ulogu nekadašnjeg funkcionera DB-a Milorada Bracanovića koji je grupu obaveštavao o sadržaju prisluškivanih razgovora.
Spasojević, koji je bio "podpartner Ulemeka", bio je, naveo je Prijić, bezuslovni vodja ostalim pripadnicima klana, a optuženi Miloš Simović operativni rukovodilac većine akcija.
Od 2000. godine, kada se udružio sa Spasojevićem, Ulemek je organizovao niz ubistava zbog osvete za ubistvo njegovog "uzora i komandanta" Željka Ražnatovića Arkana.
Od novembra 2000. do maja 2001. godine "zemunski klan" je od otmica uzeo 10,5 miliona maraka, kazao je Prijić. Novac od otmica je deljen tako što je Ulemek uzimao polovinu, a drugu polovinu je Spasojević raspodeljivao medju ostalim pripadnicima klana.
Posle ubistva Zorana Uskokovića Skoleta i otmice Milorada Miškovića, "zemunski klan", naveo je zamenik tužioca, postao je neprikosnoven u podzemlju.
Prijić je kao neosnovanu i lažnu odbacio odbranu Ulemeka, rekavši da o karakteru prvooptuženog najbolje govori to što je organizovao i naredio otmicu Babovića, a zatim se pred njegovom porodicom predstavljao kao spasilac i čovek koji je zabrinut zbog te otmice.
Rekao je i da je Ulemek oprezno i lukavo činio sve da njegova komandna uloga ne bude otkrivena, pa da je to bilo moguće dokazati samo iskazima svedoka saradnika.
Dodao je da je odbrana optuženog Aleksandra Simovića bila u funkciji odbrane Ulemeka, a da je Simović odbranu vodio kao kampanju protiv svedoka saradnika, iznošenjem besmislica.
Prijić je naveo da su iskazi svedoka saradnika verodostojni i da su ostali nepokolebljivi i prilikom unakrsnih ispitivanja i suočavanja sa optuženima, i odbacio tvrdnje optuženih da su oni podmetnuti svedoci.
Dodao je da je Dejan Milenković Bagzi postao svedok saradnik posle ubistva svedoka saradnika Zorana Vukojevića, kako bi "kriminalu pokazali da ne može delovati zastrašivanjem".
"Kako dokazati krivična dela nego iskazima svedoka saradnika, ako je kriminalna industrija uništavala sve dokaze", upitao je Prijić.
Završne reči u utorak bi trebalo da iznesu Ulemekov branilac Slobodan Milivojević i odbrana Aleksandra Simovića.
Sudjenje je uz pojačane mere obezbedjenja održano u Palati pravde, pošto je sudnica Specijalnog suda zauzeta zbog drugih sudjenja.
Članovi zemunskog klana terete se za 15 ubistava, tri otmice i terorističke napade na "Difens roud" i sedište DSS-a.
Vodje i pripadnici klana ranije su prvostepeno osudjeni za ubistvo premijera Zorana Djindjića, a Ulemek je pravosnažno osudjen na 40 godina zatvora zbog ubistva Ivana Stambolića i atentata na Vuka Draškovića.
(Beta)
