Savet bezbednosti UN razmotrio je izveštaj "trojke" o 120 dana pregovora Beograda i Prištine, ali nije postignuto jedinstvo po pitanju nastavka procesa. Premijer Srbije založio se za nastavak pregovora i pokrenuo pitanje sposobnosti SB UN da rešava probleme iz svoje nadležnosti, a predsednik Kosova poručio da je Kosovo spremno za sprovodjenje Ahtisarijevog plana. SAD i EU saopštili su da ne vide mogućnost za nastavak pregovora i smatraju da je vreme da se ide dalje - ka nadgledanoj nezavisnosti. Rusija smatra da bi UN morale da ponište jednostrano proglašenu nezavisnost.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmotrio je, iza zatvorenih vrata, izveštaj "trojke" medjunarodnih posrednika o nedavno okončanih 120 dana pregovora izmedju Srbije i kosovskih Albanaca o budućem statusu Kosova i Metohije. Rusija i Zapad su, medjutim, kao i Beograd i Priština, ostali na različitim pozicijama - za i protiv nastavka pregovora.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica založio se za nastavak pregovora i pokrenuo pitanje sposobnosti Saveta bezbednosti UN da rešava probleme koji su u njegovoj nadležnosti.
Ambasador Rusije u Savetu bezbednosti izjavio je da bi to telo, po medjunarodnom pravu, moralo da poništi jednostrano proglašenu nezavisnost i istakao da je uveren da ovo nije poslednji put da se SB UN bavi Kosovom".
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, koji je "privatno" prisustvovao sednici, poručio je da Kosovo spremno za sprovodjenje Ahtisarijevog plana.
Ambasadori SAD i Velike Britanije saopštili su, takodje, da ne vide mogućnost za nastavak pregovora i smatraju da je vreme da se ide dalje u primeni plana Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti. Zajedničko saopštenje sa istom konstatacijom posle sednice su izdali SAD i EU.
Šef italijanske diplomatije Masimo DAlema izjavio je da postoji "široko shvatanje" da je Kosovo evropski problem, a da je Evropa spremna da se suoči za tim izazovom.
Premijer Srbije zatražio je nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i usprotivio se slanju misije EU na Kosovu bez prethodne odluke tog tela UN.
"Dosadašnji pregovori bili su vodjeni u senci izričitog obećanja kosovskim Albancima da će dobiti nezavisno Kosovo. To i ništa drugo glavni je razlog neuspeha dosadašnjih pregovora", rekao je Koštunica i dodao: "Tvrdim da bi, da takvog prethodnog obećanja nije bilo, ishod bio drugačiji, kao što sam ubedjen da će, ako takvih obećanja opet ne bude, novi pregovori uroditi plodom i u relativno kratkom roku dovesti do kompromisnog rešenja".
Koštunica je u traženju razloga moguće odluke da se pregovori ne nastave upitao - ako je razlog to što za dve prethodne godine koliko su trajali dosadašnji pregovori dogovor nije postignut, da li bi to značilo da bi sve sporove širom sveta koji su stariji od dve godine trebalo odmah okončati jednostranim aktima.
"Drugi, i po mir i stabilnost u svetu mnogo opasniji, argument protiv nastavka pregovora glasi da kompromis nije moguć. Tvrditi da kompromis o jednom pitanju koje je SB svojom rezolucijom preuzeo da rešava nije moguć, po našem mišljenju samo po sebi zaslužuje najveću osudu", ocenio je premijer Srbije.
Koštunica je članice najvišeg tela svetske organizacije pitao i da li bi konstatacija da SB, u čijoj je nadležnosti rešavanje kosovskog pitanja, nije u mogućnosti da pronadje kompromisno rešenje u krajnjem ishodu značila da SB, na principima na kojima je osnovan, više nije sposoban da rešava probleme koji su u njegovoj nadležnosti. "Mi moramo danas naći odgovor na ovo pitanje. Jer ako novi pregovori nisu potrebni, a kompromis nije moguć, šta onda da se radi? Gde nema kompromisa, poseže se za jednostranim rešenjima, što je drugo ime za politiku sile", konstatovao je Koštunica.
Premijer je, na zatvorenoj raspravi o Kosovu, ocenio da bi odluka EU da šalje svoju misiju za sprovodjenje, kako je rekao, "odbačenog Ahtisarijevog plana bila protivpravna odluka, očevidno suprotna Rezoluciji 1244": "Zbog toga je zajednička obaveza Srbije i SB da pronadju pravi način da se spreči jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno da se izbegnu najavljena kršenja Rezolucije 1244 i Povelje UN".
Koštunica je ukazao da Srbija, "kao slobodna i suverena država, neće prihvatiti nijednu jednostranu odluku kojom se zaobilazi SB i krši važeća Rezolucija 1244" i da će oslanjajući se na Povelju UN i sopstveni Ustav "poništiti sve jednostrane akte".
Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin ocenio je da svetska organizacija mora poništiti eventualno jednostrano proglašenu nezavisnost te pokrajine. "Takva obaveza proizilazi iz medjunarodnog prava", rekao je Čurkin.
"Videli smo da je Savet podeljen na optimiste i pesimiste. Ovo nije poslednji put da se Savet bezbednosti bavi kosovskim slučajem", rekao je Čurkin novinarima u sedištu svetske organizacije, ponavljajući da Rusija ni u kom slučaju neće priznati nezavisnost Kosova: "Rusija neće priznati nezavisnost Kosovo, a i mnogo država koje imaju predstavnike u ovoj zgradi takodje. Od UN ćemo tražiti da zauzme stav o ovom pitanju", naglasio je on.
"Verujem da je naš stav veoma konstruktivan. Rezolucija 1244 mora biti poštovana u potpunosti", rekao je ruski ambasador, naglašavajući da je Rusija predložila nove, donekle izmenjene elemente predsedničkog saopštenja, odnosno "putokaze" koji će pomoći u daljem rešavanju statusa Kosova.
Prema Čurkinovim rečima, nekoliko delegacija jasno se izjasnilo u korist nastavka pregovora izmedju Beograda i Prištine.
Belgijski ambasador u UN Johan Verbeke podelio je novinarima saopštenje EU i SAD u kojem se navodi da je "mogućnost za pregovorno rešenje iscrpljena" i da je "jasno da novi pregovori u ovom ili nekom drugom obliku ne bi doveli do napretka".Premijer Srbije Vojislav Koštunica založio se za nastavak pregovora i pokrenuo pitanje sposobnosti Saveta bezbednosti UN da rešava probleme koji su u njegovoj nadležnosti.
Ambasador Rusije u Savetu bezbednosti izjavio je da bi to telo, po medjunarodnom pravu, moralo da poništi jednostrano proglašenu nezavisnost i istakao da je uveren da ovo nije poslednji put da se SB UN bavi Kosovom".
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, koji je "privatno" prisustvovao sednici, poručio je da Kosovo spremno za sprovodjenje Ahtisarijevog plana.
Ambasadori SAD i Velike Britanije saopštili su, takodje, da ne vide mogućnost za nastavak pregovora i smatraju da je vreme da se ide dalje u primeni plana Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti. Zajedničko saopštenje sa istom konstatacijom posle sednice su izdali SAD i EU.
Šef italijanske diplomatije Masimo DAlema izjavio je da postoji "široko shvatanje" da je Kosovo evropski problem, a da je Evropa spremna da se suoči za tim izazovom.
Premijer Srbije zatražio je nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i usprotivio se slanju misije EU na Kosovu bez prethodne odluke tog tela UN.
"Dosadašnji pregovori bili su vodjeni u senci izričitog obećanja kosovskim Albancima da će dobiti nezavisno Kosovo. To i ništa drugo glavni je razlog neuspeha dosadašnjih pregovora", rekao je Koštunica i dodao: "Tvrdim da bi, da takvog prethodnog obećanja nije bilo, ishod bio drugačiji, kao što sam ubedjen da će, ako takvih obećanja opet ne bude, novi pregovori uroditi plodom i u relativno kratkom roku dovesti do kompromisnog rešenja".
Koštunica je u traženju razloga moguće odluke da se pregovori ne nastave upitao - ako je razlog to što za dve prethodne godine koliko su trajali dosadašnji pregovori dogovor nije postignut, da li bi to značilo da bi sve sporove širom sveta koji su stariji od dve godine trebalo odmah okončati jednostranim aktima.
"Drugi, i po mir i stabilnost u svetu mnogo opasniji, argument protiv nastavka pregovora glasi da kompromis nije moguć. Tvrditi da kompromis o jednom pitanju koje je SB svojom rezolucijom preuzeo da rešava nije moguć, po našem mišljenju samo po sebi zaslužuje najveću osudu", ocenio je premijer Srbije.
Koštunica je članice najvišeg tela svetske organizacije pitao i da li bi konstatacija da SB, u čijoj je nadležnosti rešavanje kosovskog pitanja, nije u mogućnosti da pronadje kompromisno rešenje u krajnjem ishodu značila da SB, na principima na kojima je osnovan, više nije sposoban da rešava probleme koji su u njegovoj nadležnosti. "Mi moramo danas naći odgovor na ovo pitanje. Jer ako novi pregovori nisu potrebni, a kompromis nije moguć, šta onda da se radi? Gde nema kompromisa, poseže se za jednostranim rešenjima, što je drugo ime za politiku sile", konstatovao je Koštunica.
Premijer je, na zatvorenoj raspravi o Kosovu, ocenio da bi odluka EU da šalje svoju misiju za sprovodjenje, kako je rekao, "odbačenog Ahtisarijevog plana bila protivpravna odluka, očevidno suprotna Rezoluciji 1244": "Zbog toga je zajednička obaveza Srbije i SB da pronadju pravi način da se spreči jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno da se izbegnu najavljena kršenja Rezolucije 1244 i Povelje UN".
Koštunica je ukazao da Srbija, "kao slobodna i suverena država, neće prihvatiti nijednu jednostranu odluku kojom se zaobilazi SB i krši važeća Rezolucija 1244" i da će oslanjajući se na Povelju UN i sopstveni Ustav "poništiti sve jednostrane akte".
Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin ocenio je da svetska organizacija mora poništiti eventualno jednostrano proglašenu nezavisnost te pokrajine. "Takva obaveza proizilazi iz medjunarodnog prava", rekao je Čurkin.
"Videli smo da je Savet podeljen na optimiste i pesimiste. Ovo nije poslednji put da se Savet bezbednosti bavi kosovskim slučajem", rekao je Čurkin novinarima u sedištu svetske organizacije, ponavljajući da Rusija ni u kom slučaju neće priznati nezavisnost Kosova: "Rusija neće priznati nezavisnost Kosovo, a i mnogo država koje imaju predstavnike u ovoj zgradi takodje. Od UN ćemo tražiti da zauzme stav o ovom pitanju", naglasio je on.
"Verujem da je naš stav veoma konstruktivan. Rezolucija 1244 mora biti poštovana u potpunosti", rekao je ruski ambasador, naglašavajući da je Rusija predložila nove, donekle izmenjene elemente predsedničkog saopštenja, odnosno "putokaze" koji će pomoći u daljem rešavanju statusa Kosova.
Prema Čurkinovim rečima, nekoliko delegacija jasno se izjasnilo u korist nastavka pregovora izmedju Beograda i Prištine.
"Idemo dalje", "EU spremna za kosovski izazov"
"Savet nije u poziciji da se dogovori o sledećem koraku... Žalimo zbog toga, ali smo spremni da preuzmemo našu odgovornost. Mi ćemo saradjivati sa EU i NATO, na mudar i koordinisan način u cilju rešenja za Kosova", rekao je belgijski diplomata.
Verbeke je dodao da je EU spremna da ima veću ulogu u rešavanju budućeg stausa Kosova i da nastavi civilno prisustvo u cilju unapredjenja ljudskih prava i razvoja. Verbeke je saopštenje pročitao u prisustvu svojih kolega iz SAD, Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Italije i Portugala, koji predsedava EU.
Američki ambasador pri UN Zalmaj Kalilzad pozvao je Rusiju da promeni stav o statusu Kosova, upozoravajući da će SAD i Evropska unija, u suprotnom, "krenuti napred" u sprovodjenje plana Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti za srpsku pokrajinu.
Američki diplomata je rekao i da su zapadni pravni stručnjaci, posle meseci konsultacija, "došli do zaključka" da Rezolucija 1244 iz juna 1999. godine - ne isključuje mogućnost sprovodjenja Ahtisarijevog plana, tvrdeći da "nisu u pravu" svi koji misle suprotno, uključujući vlasti u Beogradu.
Kalilzad je konstatovao i da je iz izlaganja Vojislava Koštunice i Fatmira Sejdiua "jasno da dve strane ne mogu da dodju do dogovora" o statusu Kosova. Kalilzad je, poput svog britanskog kolege Džona Sojersa, pozvao Srbiju i kosovske Albance da spreče izbijanje nasilja, dok je Beogradu preporučio da zatvori kancelariju Ministarstva za Kosovo i Metohiju u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Britanski ambasador u UN Džon Sojers ocenio je da se iz izlaganja lidera Srbije i kosovskih Albanaca na sednici Saveta bezbednosti vidi dubina jaza izmedju dve strane i najavio da će EU u nekoliko narednih meseci biti spremna da preuzme ulogu, u skladu sa Ahtisarijevim planom o nadgledanoj nezavisnosti. "Došlo je vreme da se pokrenu neophodni potezi i želimo da se to desi u Savetu bezbednosti. Rezolucija 1244, medjutim, predstavlja dovoljnu bazu za nastavak procesa, uz poštovanje Ahtisarijevog plana", rekao je britanski ambasador novinarima u sedišti UN.
Sojers je ocenio da je tokom dve godine pregovora Beograda i Prištine Srbija "postalo jasno" da dve strane neće uspeti da pronadju kompromisno rešenje i da je čitav niz medjunarodnih zvaničnika upozorio da je "status kvo" neodrživ.
Britanski ambasador u UN upozorio je kosovske Albance da spreče izbijanje nasilja u toj pokrajini, pre svega usmerenog protiv srpskog stanovništva, dok je od vlasti u Beogradu zatražio da ne prekidaju snabdevanje pokrajine strujom i da zatvore kancelariju Ministarstva za Kosovo i Metohiju u Kosovskoj Mitrovici.
Komentarišući srpski predlog široke autonomije za Kosovo, Sojers je izjavio da je takvo rešenje bilo moguće tokom devedesetih, ali da je "posle sukoba 1998-99. godine", - "politička realnost promenjena zbog masovnih deportacija".
Šef italijanske diplomatije Masimo D'Alema izjavio je da postoji "široko shvatanje" da je Kosovo evropski problem, a da je Evropa spremna da se suoči za tim izazovom.
"Misija EU na Kosovu će biti najveća evropska misija ikad pokrenuta. Biće u saglasnosti sa relevantnim rezolucijama UN i medjunarodnim pravom", rekao je D'Alema.
"Neće biti nasilja"
Ambasadorima Saveta bezbednosti UN, prvi put od kako je svetska organizacija pre osam godina preuzela upravu nad Kosovom, obratio se i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, ali "u ličnom svojstvu", što je, proizvod diplomatskog kompromisa do kojeg su ambasadori zapadnih država i Rusije došli posle trodnevnih pregovora prošle sedmice.Sejdiju je pozvao Savet bezbednosti UN da prizna "jedinstvenost" kosovskog slučaja i da otvori vrata nezavisnosti pokrajine, naglašavajući da su lideri kosovskih Albanaca odlučni da spreče eventualno izbijanje nasilja. On je rekao da su lideri kosovskih Albanaca spremni da sprovedu sve preporuke navedene u Ahtisarijevom planu i pozdravio planirani "period medjunarodnog nadzora" jer će, kako je naglasio, krhkim kosovskiim institucijama biti potrebna podrška, a ponovio je i da Priština "pruža ruku prijateljstva Srbiji".
Sejdiju je članicama SB uveravanja Prištine o sprečavanju nasilja objasnio time da je za Kosovo od neobične važnosti da "u ovom važnom trenutku" situacija ostane mirna. "Kosovo je spremno da krene napred", rekao je Sejdiju, uz tvrdnju da nejasan status pokrajine predstavlja branu razvoju ekonomije, obeshrabruje strane investitore i sprečava učlanjenje u medjunarodne finansijske institucije.
Sejdiju je pozdravio najavljeni dolazak misije EU na Kosovo, naglašavajući da su kosovski lideri, unapred, preduzeli mere usmerene ka zaštiti srpskih verskih i istorijskih objekata. "Ovo su teška vremena za moj narod, ispunjena očekivanjima i strahom. Bez obzira, obećavam da će kosovski lideri i nadalje biti konstruktivni partneri", rekao je Sejdiju.
Sednici su prisustvovali i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN i tvorac predloga za rešavanje statusa Kosova Marti Ahtisari.
Osim Koštunice, u delegaciji Srbije su šef diplomatije Vuk Jeremić i ministar za Kosovo Slobodan Samardžić.
(agencije/MONDO)
