Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je u Ljubljani da je EU "dovoljno snažna i sposobna" da preduzme odgovornost za Kosovo od Ujedinjenih nacija.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je u Ljubljani da je EU "dovoljno snažna i sposobna" da preduzme odgovornost za Kosovo od Ujedinjenih nacija.
Solanina portparolka Kristina Galjak ocenila je da rešavanje statusa Kosova i Metohije i približavanje Srbije Evropskoj uniji nisu direktno povezani. U intervjuu "Večernjim novostima", Galjakova je na pitanje da li je za Evropu nevažno to što francuski predsednik Nikola Sarkozi tvrdi suprotno, odgovorila da je za EU vrlo važno da vodi politiku stabilizacije, a ne destabilizacije regiona - a to znači rešavanje statusa Kosova i istovremeno približavanje Srbije EU, a apsolutno isključuje bilo kakve zamene ili kompenzacije.
"Solana je poslao u Njujork grupu eksperata EU da prate diskusiju. To je veoma važan sastanak, i Italija, koja predsedava SB, vrlo je ozbiljno i temeljno pripremila teren za raspravu o Kosovu. U ovom momentu je nezahvalno reći šta će biti ishod sednice SB UN", ocenila je Galjakova. Ona je rekla da odluke EU o nezavisnosti Kosova još nisu na dnevnom redu i dodala da će imati procenu stanja na Kosovu u januaru na Savetu ministara.
U dokumentu o ciljevima misije EU na Kosovo navodi se da bi ta misija imala tri komponente - politički, operativni i deo za podsticanje reformi da bi se "Kosovu pomoglo da ostvari perspektivu ulaska u EU". Za dokument, načelnu saglasnost dali su prošlog petka lideri EU. Iako je za nekoliko članica evropske dvadesetsedmorice i dalje otvoreno pitanje kako će EU naći pravnu osnovu za upućivanje te misije, planira se da "operativni modaliteti" misije budu usvojeni na zasedanju šefova diplomatija EU, krajem januara 2008.
Prema dokumentu o pripremi i ciljevima misije EU na Kosovu, u koji je imala uvida agencija Beta, "budućnost Kosova je ključni prioritet za EU", a "održivo rešenje (statusa) je životno važno za stabilnost i napredak, kao i evropsku budućnost celog zapadnog Balkana".
U tom cilju će biti "upotrebljeni svi instrumenti procesa stabilizacije i pridruživanja", uz "stalan politički i tehnički dijalog" s Prištinom za sprovodjenje reformi, a biće prikupljena i zamašna donatorska sredstva za ostvarivanje tih ciljeva EU na Kosovu. Dosad je EU na Kosovo uložila oko dve milijarde evra, "a uložiće na Kosovo po stanovniku više nego bilo gde u svetu, u iduće tri godine".
Šef italijanske diplomatije Masimo d'Alema je ranije stavio do znanja da se planira prikupljanje preko tri milijarde evra za Kosovo u sledeće tri godine. Po rešenju statusa će, kako je navedeno u pripremnom papiru EU, odmah biti sazvana medjunarodna donatoraska konferencija za Kosovo.
"Evropska unija deluje uz saznanje da će posle rešenja statusa, upravljanje Kosovom biti u rukama njegovog naroda i izabranih vlasti. To podrazumeva veće prenošenje ovlašćanja s medjunarodnih na domaće vlasti. Buduće medjunarodno prisustvo će pružiti snažna jemstva za obezbedjenje sprovodjenja statusnog rešenja i vladavinu zakona".
"Kosovo je", kako je navedeno, "poglavito evropsko pitanje i njegova budućnost je u evropskoj perspektivi. U dokumentu se dodaje da će na Kosovu biti "medjunarodno vojno prisustvo, misija OEBS sa širokim razmeštajem na terenu, dok će snažne napore za izgradnju (kosovskih) kapaciteta uložiti Svetska banka, Program za razvoj UN, Savet Evrope i drugi partneri".
EU misija na Kosovu će imati tri komponente, i to "politički entitet" u okviru Medjunarodnog civilnog ureda, uz Specijalnog predstavnika EU, za nadzor sprovodjenja rešenja za status, "operativni entitet" u sklopu misije Odbrambene i bezbednosne politike EU na polju vladavine zakone, kao i "entiet za podsticanje reformi".
"Entitet za reforme" će biti u nadleženosti Evropske komisije i "pomoći će Kosovu u ostvarivanju dugoročnih reformi, ekonomskom razvoju, pospešenju regionalne integracije Kosova i ostvarivanju njegove perspektive ulaska u EU".
(agencije/MONDO)
Solanina portparolka Kristina Galjak ocenila je da rešavanje statusa Kosova i Metohije i približavanje Srbije Evropskoj uniji nisu direktno povezani. U intervjuu "Večernjim novostima", Galjakova je na pitanje da li je za Evropu nevažno to što francuski predsednik Nikola Sarkozi tvrdi suprotno, odgovorila da je za EU vrlo važno da vodi politiku stabilizacije, a ne destabilizacije regiona - a to znači rešavanje statusa Kosova i istovremeno približavanje Srbije EU, a apsolutno isključuje bilo kakve zamene ili kompenzacije.
"Solana je poslao u Njujork grupu eksperata EU da prate diskusiju. To je veoma važan sastanak, i Italija, koja predsedava SB, vrlo je ozbiljno i temeljno pripremila teren za raspravu o Kosovu. U ovom momentu je nezahvalno reći šta će biti ishod sednice SB UN", ocenila je Galjakova. Ona je rekla da odluke EU o nezavisnosti Kosova još nisu na dnevnom redu i dodala da će imati procenu stanja na Kosovu u januaru na Savetu ministara.
U dokumentu o ciljevima misije EU na Kosovo navodi se da bi ta misija imala tri komponente - politički, operativni i deo za podsticanje reformi da bi se "Kosovu pomoglo da ostvari perspektivu ulaska u EU". Za dokument, načelnu saglasnost dali su prošlog petka lideri EU. Iako je za nekoliko članica evropske dvadesetsedmorice i dalje otvoreno pitanje kako će EU naći pravnu osnovu za upućivanje te misije, planira se da "operativni modaliteti" misije budu usvojeni na zasedanju šefova diplomatija EU, krajem januara 2008.
Prema dokumentu o pripremi i ciljevima misije EU na Kosovu, u koji je imala uvida agencija Beta, "budućnost Kosova je ključni prioritet za EU", a "održivo rešenje (statusa) je životno važno za stabilnost i napredak, kao i evropsku budućnost celog zapadnog Balkana".
U tom cilju će biti "upotrebljeni svi instrumenti procesa stabilizacije i pridruživanja", uz "stalan politički i tehnički dijalog" s Prištinom za sprovodjenje reformi, a biće prikupljena i zamašna donatorska sredstva za ostvarivanje tih ciljeva EU na Kosovu. Dosad je EU na Kosovo uložila oko dve milijarde evra, "a uložiće na Kosovo po stanovniku više nego bilo gde u svetu, u iduće tri godine".
Šef italijanske diplomatije Masimo d'Alema je ranije stavio do znanja da se planira prikupljanje preko tri milijarde evra za Kosovo u sledeće tri godine. Po rešenju statusa će, kako je navedeno u pripremnom papiru EU, odmah biti sazvana medjunarodna donatoraska konferencija za Kosovo.
"Evropska unija deluje uz saznanje da će posle rešenja statusa, upravljanje Kosovom biti u rukama njegovog naroda i izabranih vlasti. To podrazumeva veće prenošenje ovlašćanja s medjunarodnih na domaće vlasti. Buduće medjunarodno prisustvo će pružiti snažna jemstva za obezbedjenje sprovodjenja statusnog rešenja i vladavinu zakona".
"Kosovo je", kako je navedeno, "poglavito evropsko pitanje i njegova budućnost je u evropskoj perspektivi. U dokumentu se dodaje da će na Kosovu biti "medjunarodno vojno prisustvo, misija OEBS sa širokim razmeštajem na terenu, dok će snažne napore za izgradnju (kosovskih) kapaciteta uložiti Svetska banka, Program za razvoj UN, Savet Evrope i drugi partneri".
EU misija na Kosovu će imati tri komponente, i to "politički entitet" u okviru Medjunarodnog civilnog ureda, uz Specijalnog predstavnika EU, za nadzor sprovodjenja rešenja za status, "operativni entitet" u sklopu misije Odbrambene i bezbednosne politike EU na polju vladavine zakone, kao i "entiet za podsticanje reformi".
"Entitet za reforme" će biti u nadleženosti Evropske komisije i "pomoći će Kosovu u ostvarivanju dugoročnih reformi, ekonomskom razvoju, pospešenju regionalne integracije Kosova i ostvarivanju njegove perspektive ulaska u EU".
(agencije/MONDO)
