Dan nakon sednice Saveta bezbednosti UN posvećene Kosovu na kojoj nije doneto bilo kakvo rešenje zbog suprotstavljenih stavova članica SB, predstavnici Rusije i SAD nisu napravili bilo kakve pomake u približavanju mišljenja o tom pitanju. Zapadna štampa, medjutim, ocenjuje da je delegacija Prištine ta koja je sa sednice izašla kao pobednik.
Dan nakon sednice Saveta bezbednosti UN posvećene Kosovu na kojoj nije doneto bilo kakvo rešenje zbog suprotstavljenih stavova članica SB, predstavnici Rusije i SAD nisu napravili bilo kakve pomake u približavanju mišljenja o tom pitanju. Zapadna štampa, medjutim, ocenjuje da je delegacija Prištine ta koja je sa sednice izašla kao pobednik.
U prilog toj tezi, britanski "Tajms" navodi da je Kosovo izvojevalo "simoličnu pobedu" u Savetu bezbednosti UN, pošto je prvi put jedan kosovski lider govorio u prilog nezavisnosti.
Neimenovani visokorangirani ruski diplomata rekao je za Itar-tass da se u Savetu bezbednosti UN nazire kriza i taj svoj stav obrazložio je očiglednim neslaganjem ključnih država u SB - Rusije i SAD, prilikom razmatranja pitanja statusa Kosova i Metohije na sednici tog tela u sredu.
Prema rečima tog diplomate, to je "odraz krize u odnosima Rusije i SAD, krize medjunarodnog prava, jer se rešenje pokušava pronaći zaobilaženjem Saveta bezbednosti UN", a "posledice će se verovatno pojaviti i za Evropsku uniju".
"Čak i predstavnik Belgije u UN, zemlje koja se sama nalazi na granici krize, pokušava da poučava Srbiju", rekao je sagovornik Itar-Tassa.
Ruska državna agencija je u izveštaju iz Njujorka sa sednice SB prenela da je belgijski ambasador Johan Verbeke, istupajući u ime zemalja EU i SAD, konstatovao da u SB UN nema dogovora o budućem statusu Kosova i da su zato EU i NATO spremni da preuzmu odgovornost na sebe za sudbinu Pokrajine.
U saopštenju koje je Verbeke pročitao, navedeno je da će se rešenje za pitanje Kosova "smatrati jedinstvenim" i da ne treba da bude presedan u drugim situacijama.
Stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin, medjutim, smatra da Rezolucija 1244 SB UN ne omogućava sprovodjenje plana Martija Ahtisarija i da bi jednostrano priznanje Kosova predstavljalo direktno kršenje Rezolucije i medjunarodnog prava.
Po mišljenju Rusije, za rasporedjivanje misije EU na Kosovu, Unija mora da obezbedi mandat od SB UN, a Čurkin je saopštio i da je Rusija podnela novu inicijativu za izradu "mape puta" za rešavanje "kosovskog pitanja", koja bi "pomogla stranama da napreduju u pregovorima i u njihovim odnosima, i koja bi uvažavala interese svih glavnih medjunardonih faktora u rešavanju kosovskog pitanja", preneo je Itar-Tass.
Predsednik Saveta federacije Rusije (gornjeg doma parlamenta) Sergej Mironov upozorio je da se oni koji "podstiču suverenitet" Kosova i Metohije "igraju vatrom" i dodao da Rusija "zadržava pravo da koriguje svoje stavove u mnogim pitanjima" ako njena "tačka gledišta ne bude uvažena u kosovskom pitanju".
I ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev izjavio je da Moskva radi na omogućavanju nastavka pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i da neće menjati svoj stav o tom pitanju.
Aleksejev je u intervjuu za "Politiku" rekao da će "biti jako ozbiljna greška" ako misija EU stigne na Kosovo mimo odluke Saveta bezbednosti UN, podsetivši da je mogućnost prelaska medjunarodnog prisustva iz ruku UN u EU predvidjena, ali isključivo u okviru opšteg regulisanja čiji je jedini osnov Rezolucija 1244.
Portparol Stejt departmenta Tom Kejsi s druge strane, naglašava da SAD veruju da se ka rešenju konačnog statusa Kosova može krenuti sprovodjenjem Ahtisarijevog plana, uključujući makar na početku nadgledanu nezavisnost za Kosovo.
Na brifingu za novinare Kejsi je rekao da je, po mišljenju SAD, status Kosova jedno od poslednjih nerešenih pitanja raspada bivše Jugoslavije i jedan od ključnih uslova da narodi Balkana ostvare svoje pravo na život u miru i evroatlantsku viziju.
Upitan kako će, imajući u vidu neslaganja oko rešavanja statusa Kosova i slanja misije EU, američka vlada ubediti EU da preuzme odgovornost za Kosovo, Kejsi je rekao da EU sama treba da sprovodi svoju unutrašnju politiku.
"U potpunosti smo uvereni da stav koji smo zauzeli ima podršku velike većine u medjunarodnoj zajednici", rekao je.
O tome kako su predstavnici političkog života Srbije reagovali na ishod sednice SB UN možete pročitati ovde.
Kosovski predsednik Fatmir Sejdiu ocenio je da je sastanak Saveta bezbednosti UN, posvećen Kosovu i Metohiji, bio "istorijski" i da predstavlja "nastavak posvećenosti zapadnih zemalja u pravcu brzog rešenja statusa Kosova".U prilog toj tezi, britanski "Tajms" navodi da je Kosovo izvojevalo "simoličnu pobedu" u Savetu bezbednosti UN, pošto je prvi put jedan kosovski lider govorio u prilog nezavisnosti.
Neimenovani visokorangirani ruski diplomata rekao je za Itar-tass da se u Savetu bezbednosti UN nazire kriza i taj svoj stav obrazložio je očiglednim neslaganjem ključnih država u SB - Rusije i SAD, prilikom razmatranja pitanja statusa Kosova i Metohije na sednici tog tela u sredu.
Prema rečima tog diplomate, to je "odraz krize u odnosima Rusije i SAD, krize medjunarodnog prava, jer se rešenje pokušava pronaći zaobilaženjem Saveta bezbednosti UN", a "posledice će se verovatno pojaviti i za Evropsku uniju".
"Čak i predstavnik Belgije u UN, zemlje koja se sama nalazi na granici krize, pokušava da poučava Srbiju", rekao je sagovornik Itar-Tassa.
Ruska državna agencija je u izveštaju iz Njujorka sa sednice SB prenela da je belgijski ambasador Johan Verbeke, istupajući u ime zemalja EU i SAD, konstatovao da u SB UN nema dogovora o budućem statusu Kosova i da su zato EU i NATO spremni da preuzmu odgovornost na sebe za sudbinu Pokrajine.
U saopštenju koje je Verbeke pročitao, navedeno je da će se rešenje za pitanje Kosova "smatrati jedinstvenim" i da ne treba da bude presedan u drugim situacijama.
Stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin, medjutim, smatra da Rezolucija 1244 SB UN ne omogućava sprovodjenje plana Martija Ahtisarija i da bi jednostrano priznanje Kosova predstavljalo direktno kršenje Rezolucije i medjunarodnog prava.
Po mišljenju Rusije, za rasporedjivanje misije EU na Kosovu, Unija mora da obezbedi mandat od SB UN, a Čurkin je saopštio i da je Rusija podnela novu inicijativu za izradu "mape puta" za rešavanje "kosovskog pitanja", koja bi "pomogla stranama da napreduju u pregovorima i u njihovim odnosima, i koja bi uvažavala interese svih glavnih medjunardonih faktora u rešavanju kosovskog pitanja", preneo je Itar-Tass.
Predsednik Saveta federacije Rusije (gornjeg doma parlamenta) Sergej Mironov upozorio je da se oni koji "podstiču suverenitet" Kosova i Metohije "igraju vatrom" i dodao da Rusija "zadržava pravo da koriguje svoje stavove u mnogim pitanjima" ako njena "tačka gledišta ne bude uvažena u kosovskom pitanju".
I ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev izjavio je da Moskva radi na omogućavanju nastavka pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i da neće menjati svoj stav o tom pitanju.
Aleksejev je u intervjuu za "Politiku" rekao da će "biti jako ozbiljna greška" ako misija EU stigne na Kosovo mimo odluke Saveta bezbednosti UN, podsetivši da je mogućnost prelaska medjunarodnog prisustva iz ruku UN u EU predvidjena, ali isključivo u okviru opšteg regulisanja čiji je jedini osnov Rezolucija 1244.
Portparol Stejt departmenta Tom Kejsi s druge strane, naglašava da SAD veruju da se ka rešenju konačnog statusa Kosova može krenuti sprovodjenjem Ahtisarijevog plana, uključujući makar na početku nadgledanu nezavisnost za Kosovo.
Na brifingu za novinare Kejsi je rekao da je, po mišljenju SAD, status Kosova jedno od poslednjih nerešenih pitanja raspada bivše Jugoslavije i jedan od ključnih uslova da narodi Balkana ostvare svoje pravo na život u miru i evroatlantsku viziju.
Upitan kako će, imajući u vidu neslaganja oko rešavanja statusa Kosova i slanja misije EU, američka vlada ubediti EU da preuzme odgovornost za Kosovo, Kejsi je rekao da EU sama treba da sprovodi svoju unutrašnju politiku.
"U potpunosti smo uvereni da stav koji smo zauzeli ima podršku velike većine u medjunarodnoj zajednici", rekao je.
O tome kako su predstavnici političkog života Srbije reagovali na ishod sednice SB UN možete pročitati ovde.
Sejdiu: Vreme je za odluke
Sejdiu je, u intervjuu Bi-Bi-Si-ju na albanskom jeziku nakon sednice SB UN, rekao da su "iscrpljeni svi putevi za postizanje kompromisnog rešenja i da je došlo vreme za donošenje odluka o Kosovu".
"Mislim da je to bio značajan i istorijski dogadjaj za Kosovo, jer smo imali priliku da se i mi obratimo SB direktno, na formalnom sastanku, iako je bio zatvoren. Tražili smo da se ovaj proces okonča i zaključi, imajući u vidu i svu našu posvećenost tokom celokupnog procesa razgovora i potvrdili smo da su sve mogućnosti iscrpljene. Sada je došlo vreme za donošenje odluka", rekao je Sejdiu.
Sejdiu na sednici SB UN nije učestvovao kao zvanični predstavnik Kosova već "u ličnom svojstvu", što je definisano posebnim kompromisom do koga su zapadni i ruski diplomati došli pre sednice.
Kosovski predsednik je kazao da ne očekuje da SB traži rešenje glasanjem, dodajući da veruje u intenziviranje rada zemalja EU i SAD u pravcu rešenja statusa Kosova.
Sejdiu je naveo da se čine "poslednji koraci i da će biti nastavljeno sa koordinisanjem napora u pravcu proglašenja nezavisnosti Kosova".
Tajms: I Arafat je počeo kao Sejdiu
Kosovo je izvojevalo "simoličnu pobedu" u Savetu bezbednosti UN, pošto je prvi put jedan kosovski lider govorio u prilog nezavisnosti, piše britanski "Tajms".Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu obratio se Savetu bezbednosti kao "zainteresovana strana" - učesnik spora u okviru pravila 39 Saveta bezbednosti, piše list, dodajući da je na mestu na kojem je sedeo "pisalo samo Fatmir Sejdiju".
U antrfileu pod naslovom "Dani nezavisnosti", list podseća da su pod sličnim okolnostima prvi put u Savetu bezbednosti govorili palestinski lider Jaser Arafat 1974. i Natersija Godinjo-Adams iz Istočnog Timora 2001, pre nego što je ta teritorija proglašena državom.
List dodaje da se članice EU i SAD "kreću ka priznavanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, posle verovatnog drugog kruga predsednickih izbora u Srbiji u februaru".
Britanski "Fajnenšel tajms" piše da zapadne države smatraju da "rusko protivljenje znači da je uloga Saveta bezbednosti UN u odredjivanju statusa Kosova došla do kraja puta".
Neimenovani zapadni diplomatski izvori, kako piše list, navode da će EU i NATO sada "preuzeti vodeću ulogu i povešće Kosovo ka državnosti, pod medjunarodnim nadzorom koji će obezbediti zaštitu srpske manjine".
"Dejli telegraf" prenosi da SAD i EU smatraju da su stavovi Prištine i Beograda "nepomirljivi" i da su šanse da se rešenje postigne pregovorima "sada iscrpljene".
List ističe da nijedna strana nije pokazala da bi odstupila od svog stava.
(agencije/MONDO)
