Radni vek će srpskim penzionerima već od Nove godine biti produžen za šest meseci, a izmenama zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju predvidjeno je da se starosna granica, za oba pola, povećava sve do 2011. godine.
Radni vek će srpskim penzionerima već od Nove godine biti produžen za šest meseci, pišu "Večernje novosti". Izmenama zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju predvidjeno je da se starosna granica, za oba pola, povećava sve do 2011. godine.
Na ovaj način će i naši radnici, poput većine evropskih, penziju dočekati kasnije od prethodnih generacija.
Penzionisanje je "odloženo" poslednji put 2002. godine, i to jednokratno za tri godine.
"Tada je to za radnike bio šok, jer im je odjednom produžen radni vek, pa se zato sa novim podizanjem starosnih granica krenulo postepeno", objašnjava Radoje Savićević iz Sektora za penzijsko i invalidsko osiguranje u Ministarstvu rada i socijalne politike.
"Izmenama zakona iz 2005. godine predvidjen je prelazni period od 2008. do 2011. godine, u kojem će se, na početku svake godine, podizati starosni uslov za šest meseci. Istovremeno će se spuštati granica minimalnog staža."
Tako će se od 1. januara, sa kolegama pozdraviti sve žene koje imaju 58,5 godina i muškarci sa 63,5 godine, sa najmanje 19 godina staža. U 2011. godini, žene će u penziju odlaziti sa 60 godina, a muškarci sa 65 godina, a dovoljan staž biće svega 15 godina. Zadržava se uslov od 40 godina staža za muškarce i 35 godina za žene. "Najraniji odlazak u penziju i dalje je moguć sa 53 godine života", objašnjava Savićević.
I u drugim evropskim zemljama vlada ambicija da se pomeri granica za penzionisanje, pa tako većina država teži da se radnice sa posla povuku posle šezdesetog rodjendana, a kolege posle šezdeset petog.
"Ima zemalja u kojima je granica i 67 godina života, a u pojedinim državama su izjednačeni uslovi za muškarce i žene", podseća Savićević. Ni u okviru Evropske unije ne postoji harmonizacija oblasti socijalnog osiguranja, pa tako ni penzijsko-invalidskog i zato svaka članica sama odredjuje uslove i propise.
I dok se u mnogim državama poput Japana, Amerike, Danske, Slovačke, Nemačke, Finske, BiH, pa čak i Republike Srpske... briše granica medju polovima, u našoj se zemlji o tome ni ne razmišlja. Tako će na snazi i dalje ostati pozitivna diskriminacija, a razlike u starosnoj granici ići će u korist žena.
(MONDO)
Na ovaj način će i naši radnici, poput većine evropskih, penziju dočekati kasnije od prethodnih generacija.
Penzionisanje je "odloženo" poslednji put 2002. godine, i to jednokratno za tri godine.
"Tada je to za radnike bio šok, jer im je odjednom produžen radni vek, pa se zato sa novim podizanjem starosnih granica krenulo postepeno", objašnjava Radoje Savićević iz Sektora za penzijsko i invalidsko osiguranje u Ministarstvu rada i socijalne politike.
"Izmenama zakona iz 2005. godine predvidjen je prelazni period od 2008. do 2011. godine, u kojem će se, na početku svake godine, podizati starosni uslov za šest meseci. Istovremeno će se spuštati granica minimalnog staža."
Tako će se od 1. januara, sa kolegama pozdraviti sve žene koje imaju 58,5 godina i muškarci sa 63,5 godine, sa najmanje 19 godina staža. U 2011. godini, žene će u penziju odlaziti sa 60 godina, a muškarci sa 65 godina, a dovoljan staž biće svega 15 godina. Zadržava se uslov od 40 godina staža za muškarce i 35 godina za žene. "Najraniji odlazak u penziju i dalje je moguć sa 53 godine života", objašnjava Savićević.
I u drugim evropskim zemljama vlada ambicija da se pomeri granica za penzionisanje, pa tako većina država teži da se radnice sa posla povuku posle šezdesetog rodjendana, a kolege posle šezdeset petog.
"Ima zemalja u kojima je granica i 67 godina života, a u pojedinim državama su izjednačeni uslovi za muškarce i žene", podseća Savićević. Ni u okviru Evropske unije ne postoji harmonizacija oblasti socijalnog osiguranja, pa tako ni penzijsko-invalidskog i zato svaka članica sama odredjuje uslove i propise.
I dok se u mnogim državama poput Japana, Amerike, Danske, Slovačke, Nemačke, Finske, BiH, pa čak i Republike Srpske... briše granica medju polovima, u našoj se zemlji o tome ni ne razmišlja. Tako će na snazi i dalje ostati pozitivna diskriminacija, a razlike u starosnoj granici ići će u korist žena.
(MONDO)
