Medjunarodni sporazumi koje Republika Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, navedeno je u Predlogu rezolucije, koji je Državni pregovarački tim u ponedeljak uveče usaglasio i dostavio poslaničkim klubovima.
Medjunarodni sporazumi koje Republika Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, navedeno je u Predlogu rezolucije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, koji je Državni pregovarački tim u ponedeljak uveče usaglasio i dostavio poslaničkim klubovima.
U Predlogu rezolucije, u koji je agencija Tanjug imala uvid, navedeno je nekoliko ključnih stavova koji bi, ukoliko Skupština Srbije u sredu usvoji ovaj dokument, trebalo da predstavljaju okvir delovanja državnih organa i drugih javnih činilaca u odbrani suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.
Pored već navedenog o medjunarodnim sporazumima, predloženom rezolucijom predvidjeno je da odbrana Kosova i Metohije kao integralnog dela Republike Srbije predstavlja prioritet državnih institucija i svih javnih činilaca u državi, sve dok ne bude usvojeno kompromisno rešenje ovog pitanja na osnovu Rezolucije SB UN 1244.
Svi akti proglašenja i priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije, kao i sve aktivnosti u medjunarodnom okruženju koje bi proisticale iz ovih akata, ma ko ih donosio i primenjivao, biće proglašeni ništavnim i protivnim ustavnom poretku Republike Srbije, navedeno je u tekstu.
Shodno tome, kako je navedeno, Kosovo i Metohija će se i u unutrašnjim i u spoljnim aktivnostima države, njenih organa i javnih činilaca, smatrati sastavnim delom Republike Srbije i taj stav biće merodavan za svaki pojedinačni akt ili aktivnost državnih organa i javnih činilaca sve do iznalaženja kompromisnog rešenja ovog pitanja na osnovu Rezolucije 1244.
Posebno će se preispitati diplomatski i svi drugi odnosi sa državama koje eventualno priznaju nezavisnost Kosova i Metohije.
Predloženom rezolucijom Vlada Srbije bi bila obavezana da donese konkretan i sveobuhvatan plan mera koje će biti preduzete u svim oblastima njenih nadležnosti u slučaju protivpravnog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.
Vlada se, takodje, obavezuje da što efikasnije primenjuje ustavne nadležnosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i da pojača delovanje državnih institucija u ostvarivanju tih nadležnosti, a posebno da u svim okolnostima koje bi mogle nastupiti efikasno deluje na zaštiti života i imovine, prava i sloboda gradjana pokrajine, a posebno srpskog i nealbanskog stanovništva.
I pored nastojanja nekih zapadnih država da blokiraju dalje pregovore kojima bi se mirnim putem našlo rešenje statusa Kosova i Metohije u skladu sa Rezolucijom SB 1244, ovlašćeni predstavnici Republike Srbije treba da nastave napore kako bi se obnovili pregovori i pronašlo rešenje u duhu medjunarodnog prava, navedeno je u tekstu.
Narodna skupština nalaže Vladi Srbije da medjunarodni sporazumi koje Republika Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje.
Konačno, Narodna skupština traži od državnih organa Republike Srbije da upotrebe sva pravna sredstva pred odgovarajućim medjunarodnim i nacionalnim sudovima za zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Srbije.
Ovi stavovi proizlaze iz nekoliko činjenica, a pre svega iz činjenice da je albanska strana u pregovorima uz posredovanje trojke izbegavala da stvarno pregovara na isti način kao što je to činila u prvoj fazi koju je vodio Marti Ahtisari, a glavni razlog njene opstrukcije nalazi se u stavu nekih zapadnih država da Kosovo treba da dobije nezavisnost.
Narodna skupština, kako je navedeno u tekstu predloga rezolucije, konstatuje i da se neke zapadne države oštro protive nastavku pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, što je onemogućilo Savet bezbednosti da pronadje kompromisno rešenje ovog pitanja.
Ove države ohrabruju albanske predstavnike na Kosovu i Metohiji da proglase nezavisnost pokrajine i prete Republici Srbiji priznanjem ovog protivpravnog čina.
Rezolucijom se predlaže da Skupština sa posebnom zabrinutošću konstatuje da je zaključcima svog Predsedništva od 14. decembra 2007. Savet Evropske unije nagovestio aktivnosti u vezi Kosova i Metohije i u samoj pokrajini koje bi neposredno ugrozile suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije.
Narodna skupština utvrdjuje da bi proglašenje nezavisnosti Kosova, kao i priznanje nezavisnosti pokrajine od strane bilo koje države, predstavljali grubo kršenje medjunarodnog prava, a pre svega Povelje UN, Završnog akta iz Helsinkija i Rezolucije SB UN 1244.
Takvim aktima i aktivnostima bili bi neposredno ugroženi suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Republike Srbije.
Narodna skupština utvrdjuje da bi uspostavljanje predložene misije EU za sprovodjenje odbačenog Ahtisarijevog plana predstavljalo akt ugrožavanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.
Na Savetu bezbednosti tokom jula 2007. nije prihvaćeno šest nacrta rezolucije koji su se zasnivali na Ahtisarijevom planu, a pre svega na aneksima 10 i 11 o postavljanju misije EU i NATO vojnih snaga na Kosovu i Metohiji.
Imajući ovo u vidu, Narodna skupština zahteva da se pre dolaska bilo koje misije koja bi zamenila postojeću administraciju UN mora putem pregovora pronadje kompromisno rešenje za budući status pokrajine Kosovo i Metohija, koje će odobriti SB UN.
Narodna skupština traži od Vlade Srbije da sa EU utvrdi da misija EU ne može doći na teritoriju Srbije, na Kosovo i Metohiju, bez adekvatne odluke Saveta bezbednosti.
Zbog ukupne uloge NATO pakta, od protivpravnog bombardovanja Srbije bez odluke SB, do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se odredjuje da je NATO "konačan organ" vlasti u "nezavisnom Kosovu", Narodna skupština donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka po tom pitanju, predloženo je rezolucijom, o kojoj bi poslanici republičkog parlamenta trebalo da se izjasne na sednici u sredu.
(Tanjug)
U Predlogu rezolucije, u koji je agencija Tanjug imala uvid, navedeno je nekoliko ključnih stavova koji bi, ukoliko Skupština Srbije u sredu usvoji ovaj dokument, trebalo da predstavljaju okvir delovanja državnih organa i drugih javnih činilaca u odbrani suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.
Pored već navedenog o medjunarodnim sporazumima, predloženom rezolucijom predvidjeno je da odbrana Kosova i Metohije kao integralnog dela Republike Srbije predstavlja prioritet državnih institucija i svih javnih činilaca u državi, sve dok ne bude usvojeno kompromisno rešenje ovog pitanja na osnovu Rezolucije SB UN 1244.
Svi akti proglašenja i priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije, kao i sve aktivnosti u medjunarodnom okruženju koje bi proisticale iz ovih akata, ma ko ih donosio i primenjivao, biće proglašeni ništavnim i protivnim ustavnom poretku Republike Srbije, navedeno je u tekstu.
Shodno tome, kako je navedeno, Kosovo i Metohija će se i u unutrašnjim i u spoljnim aktivnostima države, njenih organa i javnih činilaca, smatrati sastavnim delom Republike Srbije i taj stav biće merodavan za svaki pojedinačni akt ili aktivnost državnih organa i javnih činilaca sve do iznalaženja kompromisnog rešenja ovog pitanja na osnovu Rezolucije 1244.
Posebno će se preispitati diplomatski i svi drugi odnosi sa državama koje eventualno priznaju nezavisnost Kosova i Metohije.
Predloženom rezolucijom Vlada Srbije bi bila obavezana da donese konkretan i sveobuhvatan plan mera koje će biti preduzete u svim oblastima njenih nadležnosti u slučaju protivpravnog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.
Vlada se, takodje, obavezuje da što efikasnije primenjuje ustavne nadležnosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i da pojača delovanje državnih institucija u ostvarivanju tih nadležnosti, a posebno da u svim okolnostima koje bi mogle nastupiti efikasno deluje na zaštiti života i imovine, prava i sloboda gradjana pokrajine, a posebno srpskog i nealbanskog stanovništva.
I pored nastojanja nekih zapadnih država da blokiraju dalje pregovore kojima bi se mirnim putem našlo rešenje statusa Kosova i Metohije u skladu sa Rezolucijom SB 1244, ovlašćeni predstavnici Republike Srbije treba da nastave napore kako bi se obnovili pregovori i pronašlo rešenje u duhu medjunarodnog prava, navedeno je u tekstu.
Narodna skupština nalaže Vladi Srbije da medjunarodni sporazumi koje Republika Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje.
Konačno, Narodna skupština traži od državnih organa Republike Srbije da upotrebe sva pravna sredstva pred odgovarajućim medjunarodnim i nacionalnim sudovima za zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Srbije.
Ovi stavovi proizlaze iz nekoliko činjenica, a pre svega iz činjenice da je albanska strana u pregovorima uz posredovanje trojke izbegavala da stvarno pregovara na isti način kao što je to činila u prvoj fazi koju je vodio Marti Ahtisari, a glavni razlog njene opstrukcije nalazi se u stavu nekih zapadnih država da Kosovo treba da dobije nezavisnost.
Narodna skupština, kako je navedeno u tekstu predloga rezolucije, konstatuje i da se neke zapadne države oštro protive nastavku pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, što je onemogućilo Savet bezbednosti da pronadje kompromisno rešenje ovog pitanja.
Ove države ohrabruju albanske predstavnike na Kosovu i Metohiji da proglase nezavisnost pokrajine i prete Republici Srbiji priznanjem ovog protivpravnog čina.
Rezolucijom se predlaže da Skupština sa posebnom zabrinutošću konstatuje da je zaključcima svog Predsedništva od 14. decembra 2007. Savet Evropske unije nagovestio aktivnosti u vezi Kosova i Metohije i u samoj pokrajini koje bi neposredno ugrozile suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije.
Narodna skupština utvrdjuje da bi proglašenje nezavisnosti Kosova, kao i priznanje nezavisnosti pokrajine od strane bilo koje države, predstavljali grubo kršenje medjunarodnog prava, a pre svega Povelje UN, Završnog akta iz Helsinkija i Rezolucije SB UN 1244.
Takvim aktima i aktivnostima bili bi neposredno ugroženi suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Republike Srbije.
Narodna skupština utvrdjuje da bi uspostavljanje predložene misije EU za sprovodjenje odbačenog Ahtisarijevog plana predstavljalo akt ugrožavanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.
Na Savetu bezbednosti tokom jula 2007. nije prihvaćeno šest nacrta rezolucije koji su se zasnivali na Ahtisarijevom planu, a pre svega na aneksima 10 i 11 o postavljanju misije EU i NATO vojnih snaga na Kosovu i Metohiji.
Imajući ovo u vidu, Narodna skupština zahteva da se pre dolaska bilo koje misije koja bi zamenila postojeću administraciju UN mora putem pregovora pronadje kompromisno rešenje za budući status pokrajine Kosovo i Metohija, koje će odobriti SB UN.
Narodna skupština traži od Vlade Srbije da sa EU utvrdi da misija EU ne može doći na teritoriju Srbije, na Kosovo i Metohiju, bez adekvatne odluke Saveta bezbednosti.
Zbog ukupne uloge NATO pakta, od protivpravnog bombardovanja Srbije bez odluke SB, do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se odredjuje da je NATO "konačan organ" vlasti u "nezavisnom Kosovu", Narodna skupština donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka po tom pitanju, predloženo je rezolucijom, o kojoj bi poslanici republičkog parlamenta trebalo da se izjasne na sednici u sredu.
(Tanjug)
