Ministar inostranih poslova Slovenije Dimitrij Rupel, čija zemlja 1. januara preuzima funkciju predsedavajućeg EU, najavio je da bi u januaru trebalo da se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, ali i naglasio da su "Kosovo i Srbija dve odvojene priče".
Ministar inostranih poslova Slovenije Dimitrij Rupel, čija zemlja 1. januara preuzima funkciju predsedavajućeg EU, najavio je da bi u januaru trebalo da se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, ali i naglasio da su "Kosovo i Srbija dve odvojene priče".
"Slovenija će biti jak advokat Srbije. Još u januaru trebalo bi da bude potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Srbija je važna za stabilnost na Balkanu", podvukao je Rupel u intervjuu bečkom dnevniku "Kurir".
Lider G17 plus, ministar Mladjan Dinkić izjavio je, istovremeno, da će Srbija 28. januara potpisati Sporazum sa EU i da ne bi trebalo očekivati nesporazume u vladajućoj koaliciji prilikom njegovog potpisivanja.
Dinkić je u intervjuu za "Blic" ukazao da je vlada, pre tri nedelje, jednoglasno usvojila tekst Sporazuma i da su za njega glasali svi ministri iz Demokratske stranke Srbije, na čelu sa premijerom Koštunicom. On je ocenio da je EU "prirodan izbor za Srbiju koji nema alternative" i da Rezolucija o Kosovu koju je usvojila Skupština Srbije neće biti prepreka za buduće integracije Srbije u Uniji.
Po rečima slovenačkog ministra, najveći izazov za Sloveniju tokom predsedavanja EU biće zapadni Balkan:"Situacija u tom regionu još nije opuštena. Nadamo se da će jugoslovenska kriza, koja je počela 1991. godine, biti okončana sa pitanjem Kosova".
Izražavajući nadu da će EU ostati jedinstvena on je rekao da se zalaže za medjunarodno nadgledanu nezavisnost Kosova, sličnu onoj koju je predložio izaslanik UN Marti Ahtisari."Imam utisak da stavovi unutar EU nisu toliko udaljeni. Ako budu nedostajala dva glasa, sa tim možemo živeti. Nije potreban stopostotni konsenzus. 90 odsto bi bilo dovoljno, 60 procenata bi bilo pogrešno", podvukao je Rupel.
Upitan koje zemlje zapadnog Balkana vidi kao buduće članove EU šef slovenačke diplomatije je kazao da su to Hrvatska, Srbija, Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, ali i Kosovo i Albanija.
Po Dinkićevim rečima, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, Beograd ne bi trebalo da povlači poteze koji će je izolovati, ali da "ti potezi moraju biti odlučni, mudri i racionalni".
Kako je rekao, svima koji razmišljaju da priznaju eventualno jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova treba jasno staviti do znanja da bi to bio ogroman presedan u medjunarodnom pravu: "On bi sasvim sigurno otvorio pitanje statusa Srba koji žive na KiM i doveo do nužne potrebe integracije teritorija na kojima oni žive u Srbiji. Takodje, otvorilo bi se i pitanje Republike Srpske i mogućnost njenog pripajanja Srbiji. Jer, ako se napravi presedan zbog jednog naroda, kosovskih Albanaca, on mora da važi za sve".
(agencije/MONDO)
"Slovenija će biti jak advokat Srbije. Još u januaru trebalo bi da bude potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Srbija je važna za stabilnost na Balkanu", podvukao je Rupel u intervjuu bečkom dnevniku "Kurir".
Lider G17 plus, ministar Mladjan Dinkić izjavio je, istovremeno, da će Srbija 28. januara potpisati Sporazum sa EU i da ne bi trebalo očekivati nesporazume u vladajućoj koaliciji prilikom njegovog potpisivanja.
Dinkić je u intervjuu za "Blic" ukazao da je vlada, pre tri nedelje, jednoglasno usvojila tekst Sporazuma i da su za njega glasali svi ministri iz Demokratske stranke Srbije, na čelu sa premijerom Koštunicom. On je ocenio da je EU "prirodan izbor za Srbiju koji nema alternative" i da Rezolucija o Kosovu koju je usvojila Skupština Srbije neće biti prepreka za buduće integracije Srbije u Uniji.
Po rečima slovenačkog ministra, najveći izazov za Sloveniju tokom predsedavanja EU biće zapadni Balkan:"Situacija u tom regionu još nije opuštena. Nadamo se da će jugoslovenska kriza, koja je počela 1991. godine, biti okončana sa pitanjem Kosova".
Izražavajući nadu da će EU ostati jedinstvena on je rekao da se zalaže za medjunarodno nadgledanu nezavisnost Kosova, sličnu onoj koju je predložio izaslanik UN Marti Ahtisari."Imam utisak da stavovi unutar EU nisu toliko udaljeni. Ako budu nedostajala dva glasa, sa tim možemo živeti. Nije potreban stopostotni konsenzus. 90 odsto bi bilo dovoljno, 60 procenata bi bilo pogrešno", podvukao je Rupel.
Upitan koje zemlje zapadnog Balkana vidi kao buduće članove EU šef slovenačke diplomatije je kazao da su to Hrvatska, Srbija, Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, ali i Kosovo i Albanija.
Po Dinkićevim rečima, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, Beograd ne bi trebalo da povlači poteze koji će je izolovati, ali da "ti potezi moraju biti odlučni, mudri i racionalni".
Kako je rekao, svima koji razmišljaju da priznaju eventualno jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova treba jasno staviti do znanja da bi to bio ogroman presedan u medjunarodnom pravu: "On bi sasvim sigurno otvorio pitanje statusa Srba koji žive na KiM i doveo do nužne potrebe integracije teritorija na kojima oni žive u Srbiji. Takodje, otvorilo bi se i pitanje Republike Srpske i mogućnost njenog pripajanja Srbiji. Jer, ako se napravi presedan zbog jednog naroda, kosovskih Albanaca, on mora da važi za sve".
(agencije/MONDO)
