Predsednik parlamenta Oliver Dulić raspisao je lokalne i pokrajinske izbore za 11. maj 2008. godine.
Skupština Srbije prethodno je usvojila set zakona neophodnih za raspisivanje tih izbora koje prema Ustavnom zakonu raspisuje predsednik parlamenta do 31. decembra 2007. godine.
Za Zakon o teritorijalnoj organizaciji glasala su 134 poslanika, za Zakon o lokalnoj samoupravi 131 poslanik, za Zakon o izborima u lokalnoj samoupravi 133, a za Zakon o glavnom gradu 133 poslanika. Glasanju nisu prisustovovali poslanici Srpske radikalne stranke.
Zakon o lokalnim izborima u završnim i prelaznim odredbama propisuje se prvi lokalni izbori posle usvajanja zakona održe u roku koji ne može biti kraći od 120 ni duži od 180 dana od dana raspisivanja izbora. Za svake naredne lokalne izbore primenjivaće se odredba da od dana njihovog raspisivanja do dana održavanja ne može proteći manje od 45 ni više od 90 dana.
Odlukom o raspisivanju lokalnih izbora odredjuje se dan njihovog održavanja, kao i dan od kada počinju da teku rokovi za izborne radnje.
Izbori će biti održani po proporcionalnalnom izbornom sistemu sa cenzusom od pet odsto. Takav cenzus, odnosno izborni prag ne važi za stranke i koalicije nacionalnih manjina čime će se omogućiti njihova srazmerna zastupljenost u opštinama sa mešovitim nacionalnim sastavom.
Zakonom o lokalnoj samoupravi utvrdjeno je da se predsednici opština i gradonačelnici biraju iz reda odbornika na četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine. Tim zakonom pooštreni su uslovi kandidature tako da svakog kandidat na listi političke stranke ili grupe gradjana mora sudski overenim potpisima podržati najmanje 30 birača, a predlagač mora na izbornoj listi imati trećinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se biraju.
Odbornik raspolaže svojim mandatom, a može ga staviti na raspolaganje političkoj stranci tako što predaje podnosiocu izborne liste svoju blanko ostavku što se konstatuje u ugovoru kojim će regulisati medjusobne odnose.
Novim rešenjima utvrdjeno je da je okružni sud nadležan za sve postizborne sporove u vezi sa mandatima odbornika.
Utvrdjeno je da lokalne samouprave imaju svoju imovinu kojom će upravljati samostalno.
Organi lokalne samouprave su opštinsko veće i predsednik koje bira skupština opštine iz redova odbornika, a za zakonitost odluka opštinskog veća isključivo odgovara predsednik opštine koji ima pravo da suspenduje odluke opštinskog veća. Načelnik opštinske uprave biraće se na konkursu.
Skupština Srbije prethodno je usvojila set zakona neophodnih za raspisivanje tih izbora koje prema Ustavnom zakonu raspisuje predsednik parlamenta do 31. decembra 2007. godine.
Za Zakon o teritorijalnoj organizaciji glasala su 134 poslanika, za Zakon o lokalnoj samoupravi 131 poslanik, za Zakon o izborima u lokalnoj samoupravi 133, a za Zakon o glavnom gradu 133 poslanika. Glasanju nisu prisustovovali poslanici Srpske radikalne stranke.
Zakon o lokalnim izborima u završnim i prelaznim odredbama propisuje se prvi lokalni izbori posle usvajanja zakona održe u roku koji ne može biti kraći od 120 ni duži od 180 dana od dana raspisivanja izbora. Za svake naredne lokalne izbore primenjivaće se odredba da od dana njihovog raspisivanja do dana održavanja ne može proteći manje od 45 ni više od 90 dana.
Odlukom o raspisivanju lokalnih izbora odredjuje se dan njihovog održavanja, kao i dan od kada počinju da teku rokovi za izborne radnje.
Izbori će biti održani po proporcionalnalnom izbornom sistemu sa cenzusom od pet odsto. Takav cenzus, odnosno izborni prag ne važi za stranke i koalicije nacionalnih manjina čime će se omogućiti njihova srazmerna zastupljenost u opštinama sa mešovitim nacionalnim sastavom.
Zakonom o lokalnoj samoupravi utvrdjeno je da se predsednici opština i gradonačelnici biraju iz reda odbornika na četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine. Tim zakonom pooštreni su uslovi kandidature tako da svakog kandidat na listi političke stranke ili grupe gradjana mora sudski overenim potpisima podržati najmanje 30 birača, a predlagač mora na izbornoj listi imati trećinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se biraju.
Odbornik raspolaže svojim mandatom, a može ga staviti na raspolaganje političkoj stranci tako što predaje podnosiocu izborne liste svoju blanko ostavku što se konstatuje u ugovoru kojim će regulisati medjusobne odnose.
Novim rešenjima utvrdjeno je da je okružni sud nadležan za sve postizborne sporove u vezi sa mandatima odbornika.
Utvrdjeno je da lokalne samouprave imaju svoju imovinu kojom će upravljati samostalno.
Organi lokalne samouprave su opštinsko veće i predsednik koje bira skupština opštine iz redova odbornika, a za zakonitost odluka opštinskog veća isključivo odgovara predsednik opštine koji ima pravo da suspenduje odluke opštinskog veća. Načelnik opštinske uprave biraće se na konkursu.
Srbija dobija nove gradove
Zakonom o teritorijalnoj organizaciji utvrdjeno je da Srbija ima 24 grada uključujući i Beograd, dve autonomne pokrajine i 150 opština.
Novina je i utvrdjivanje postupka promene granica jedinica lokalne samouprave na inicijativu skupština opština ili 10 odsto stanovništva u njima kroz referendum koji će imati savetodavni karakter, a o promeni granica jedinica lokalne samouprave odlučivaće Skupština Srbije.
Zakonom o glavnom gradu utvrdjeno je da Beograd ima svoje simbole i svoj praznik, kao i imovinu kojom samostalno raspolaže.
Utvrdjeno je i uvodjenje komunalne policije za gradove i za Beograd.
Gradovi mogu, ali i ne moraju na svojoj teritoriji da imaju opštine. Poslednji put su iz opština u gradove prerasli Novi Sad, Kragujevac, Niš i Priština 1992. godine. A, ostali su do danas pokretali inicijative i čekali zakonske izmene.
Novi gradovi, trebalo bi, kako su se ponadali i autori zakona, da doprinesu ravnomernom razvoju Srbije. Na spisku gradova, osim već pobrojanih, biće i Valjevo, Zrenjanin, Jagodina, Kraljevo, Leskovac, Loznica, Novi Pazar, Požarevac, Smederevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Užice, Čačak, i naravno - Beograd.
Svi zakoni neophodni za raspisivanje lokalnih i pokrajinskih izbora stupiće na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku".
Novina je i utvrdjivanje postupka promene granica jedinica lokalne samouprave na inicijativu skupština opština ili 10 odsto stanovništva u njima kroz referendum koji će imati savetodavni karakter, a o promeni granica jedinica lokalne samouprave odlučivaće Skupština Srbije.
Zakonom o glavnom gradu utvrdjeno je da Beograd ima svoje simbole i svoj praznik, kao i imovinu kojom samostalno raspolaže.
Utvrdjeno je i uvodjenje komunalne policije za gradove i za Beograd.
Gradovi mogu, ali i ne moraju na svojoj teritoriji da imaju opštine. Poslednji put su iz opština u gradove prerasli Novi Sad, Kragujevac, Niš i Priština 1992. godine. A, ostali su do danas pokretali inicijative i čekali zakonske izmene.
Novi gradovi, trebalo bi, kako su se ponadali i autori zakona, da doprinesu ravnomernom razvoju Srbije. Na spisku gradova, osim već pobrojanih, biće i Valjevo, Zrenjanin, Jagodina, Kraljevo, Leskovac, Loznica, Novi Pazar, Požarevac, Smederevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Užice, Čačak, i naravno - Beograd.
Svi zakoni neophodni za raspisivanje lokalnih i pokrajinskih izbora stupiće na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku".
Rasprava o poslovniku
I poslednji dan rada Skupštine Srbije pred završetak redovnog jesenjeg zasedanja obeležilo je javljanje poslanika opozicije po poslovniku, umesto rasprave o amandmanima na set zakona o lokalnoj samourpavi.
Radikali su insistirali da dobiju odgovor da li predsednik Demokratske stranke Boris Tadić može da bude predsednički kandidat pošto je, prema njihovim informacijama, "Tadić postao državljanin Srbije 25. novembra 2003. godine, mimo zakonske procedure i tek onda kada mu je to bilo neophodno da bi se kandidovao na parlamentarnim izborima 28. decembra 2003".
Pozivajući se na, kako su rekli, originalni dokument, radikali su tvrdili da Tadić, kao strani državljanin, tada nije mogao da bude ministar odbrane.
Nemanja Šarović (SRS), koji se više puta javljao za reč, pitao je i kako je bilo moguće da 2006. DS preda listu za lokalne izbore u Barajevu sa Tadićevim potpisom, iako on nije bio u zemlji, već u Geteburgu.
Za reč po poslovniku javio se i socijalista Rajko Baralić. On je zapretio da će SPS opstruisati rad ukoliko Odbor za lokalnu samoupravu ne povuče amandman na Predlog zakona o lokalnim izborima, usvojen na jučerašnjoj sednici, koji predvidja da se cenzus za liste koalicija političkih stranaka podigne sa sadašnjih pet na sedam odsto.
Baralić je rekao da se nas taj način ukida prirodni prag za nacionalne manjine, kao i da "se tako kažnjava srpsko stanovništvo u opštinama u kojima nije većina". "Opstruisaćemo rad i nikada nećete završiti ovu sednicu i raspisati izbore", poručio je Baralić oštro sa govornice.
Za reč se zatim javio i predsednik parlamenta Oliver Dulić, koji je Baraliću proučio da ne preti i da on neće tražiti da se amandman povuče. "Ja to neću da uradim, to je amandam Odbora i ukoliko hoćete da opstruirate rad, izvolite. Ukoliko Odbor želi da ga povuče, u redu je, ali nemojte da pretite", rekao je Dulić.
Minsitar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković rekao je novinarima, povodom tog amandmana, da je "normalno da za liste koalicija koje izlaze na izbore postoje oštriji uslovi". "Ako analizirate izbore do sada, na našoj političkoj sceni to neće imati nikakvog posebnog značaja", rekao je on.
Marković je ocenio da su optužbe poslanika SRS na račun predsednika DS Tadića u funkciji predizborne kampanje, dodajući da nije baš najbolje razumeo izlaganje radikala.
Poslanici su, i pored javljanja za reč po poslovniku, završili pretres amandmana na Predlog zakaona o teritorijalnoj organizaciji i počeli rasrpravu o Predlogu zakona o lokalnoj samoupravi.
(agencije/MONDO)
Radikali su insistirali da dobiju odgovor da li predsednik Demokratske stranke Boris Tadić može da bude predsednički kandidat pošto je, prema njihovim informacijama, "Tadić postao državljanin Srbije 25. novembra 2003. godine, mimo zakonske procedure i tek onda kada mu je to bilo neophodno da bi se kandidovao na parlamentarnim izborima 28. decembra 2003".
Pozivajući se na, kako su rekli, originalni dokument, radikali su tvrdili da Tadić, kao strani državljanin, tada nije mogao da bude ministar odbrane.
Nemanja Šarović (SRS), koji se više puta javljao za reč, pitao je i kako je bilo moguće da 2006. DS preda listu za lokalne izbore u Barajevu sa Tadićevim potpisom, iako on nije bio u zemlji, već u Geteburgu.
Za reč po poslovniku javio se i socijalista Rajko Baralić. On je zapretio da će SPS opstruisati rad ukoliko Odbor za lokalnu samoupravu ne povuče amandman na Predlog zakona o lokalnim izborima, usvojen na jučerašnjoj sednici, koji predvidja da se cenzus za liste koalicija političkih stranaka podigne sa sadašnjih pet na sedam odsto.
Baralić je rekao da se nas taj način ukida prirodni prag za nacionalne manjine, kao i da "se tako kažnjava srpsko stanovništvo u opštinama u kojima nije većina". "Opstruisaćemo rad i nikada nećete završiti ovu sednicu i raspisati izbore", poručio je Baralić oštro sa govornice.
Za reč se zatim javio i predsednik parlamenta Oliver Dulić, koji je Baraliću proučio da ne preti i da on neće tražiti da se amandman povuče. "Ja to neću da uradim, to je amandam Odbora i ukoliko hoćete da opstruirate rad, izvolite. Ukoliko Odbor želi da ga povuče, u redu je, ali nemojte da pretite", rekao je Dulić.
Minsitar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković rekao je novinarima, povodom tog amandmana, da je "normalno da za liste koalicija koje izlaze na izbore postoje oštriji uslovi". "Ako analizirate izbore do sada, na našoj političkoj sceni to neće imati nikakvog posebnog značaja", rekao je on.
Marković je ocenio da su optužbe poslanika SRS na račun predsednika DS Tadića u funkciji predizborne kampanje, dodajući da nije baš najbolje razumeo izlaganje radikala.
Poslanici su, i pored javljanja za reč po poslovniku, završili pretres amandmana na Predlog zakaona o teritorijalnoj organizaciji i počeli rasrpravu o Predlogu zakona o lokalnoj samoupravi.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
