Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero izjavila je da već treću godinu upozorava izvršnu i zakonodavnu vlast da će nastati kolaps zato što se stalno odlaže formiranje Upravnog suda koji treba da vrši kontrolu državnih akata.
Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero izjavila je da već treću godinu upozorava izvršnu i zakonodavnu vlast da će nastati kolaps zato što se stalno odlaže formiranje Upravnog suda koji treba da vrši kontrolu državnih akata.
Sado smo praktično na korak od takvog stanja. Šesnaest sudija Upravnog odeljenja Vrhovnog suda sigurno ne može u razumnom roku da reši toliku gomilu predmeta čiji je broj od 2005. do ovog meseca sa 10.000 narastao na više od 23.000, rekla je Škero za "Blic" dodavši da su njeni apeli ostali bez odgovarajućeg reagovanja.
Škero je navela da više od godinu dana, od kada je donet novi Ustav, država nije donela zakone koji regulišu rad celog sudstva - od nove mreže i novih sudova, do načina izbora sudija.
Prema njenim rečima, od maja 2006. nije izabran nijedan sudija i nijedan predsednik suda, iako lista sa više od 100 imena čeka da dodje na dnevni red skupštine.
Škero je kazala da parlament više od dve godine nije stavio na razmatranje nijedan predlog Visokog personalnog veća o razrešenju izvesnog broja sudija.
"Pre svega mislim na one sudije koji su nesavesno i nestručno radili. Još nije razrešen ni sudija koji je pravosnažno osudjen na šest godina zatvora. To je moj odgovor na pitanje da li se sudstvo tretira kao treća grana vlasti, odnosno kakva je koordinacija izvršne, zakonodavne i sudske vlasti koje treba da omoguće da sudstvo funkcioniše kako treba", rekla je Škero.
Ona je ocenila da su slabosti u radu sudova posledica i nepostojanja racionalne mreže i novih specijalizovanih sudova čije se formiranje odlaže od 2001. godine.
"Mislim da za to ne postoji politička volja. I dok imamo takvu mrežu u kojoj jedan sudija dobije mesečno tri, a drugi 80 predmeta, nema racionalnosti i efikasnosti", kazala je Škero.
(Tanjug)
Sado smo praktično na korak od takvog stanja. Šesnaest sudija Upravnog odeljenja Vrhovnog suda sigurno ne može u razumnom roku da reši toliku gomilu predmeta čiji je broj od 2005. do ovog meseca sa 10.000 narastao na više od 23.000, rekla je Škero za "Blic" dodavši da su njeni apeli ostali bez odgovarajućeg reagovanja.
Škero je navela da više od godinu dana, od kada je donet novi Ustav, država nije donela zakone koji regulišu rad celog sudstva - od nove mreže i novih sudova, do načina izbora sudija.
Prema njenim rečima, od maja 2006. nije izabran nijedan sudija i nijedan predsednik suda, iako lista sa više od 100 imena čeka da dodje na dnevni red skupštine.
Škero je kazala da parlament više od dve godine nije stavio na razmatranje nijedan predlog Visokog personalnog veća o razrešenju izvesnog broja sudija.
"Pre svega mislim na one sudije koji su nesavesno i nestručno radili. Još nije razrešen ni sudija koji je pravosnažno osudjen na šest godina zatvora. To je moj odgovor na pitanje da li se sudstvo tretira kao treća grana vlasti, odnosno kakva je koordinacija izvršne, zakonodavne i sudske vlasti koje treba da omoguće da sudstvo funkcioniše kako treba", rekla je Škero.
Ona je ocenila da su slabosti u radu sudova posledica i nepostojanja racionalne mreže i novih specijalizovanih sudova čije se formiranje odlaže od 2001. godine.
"Mislim da za to ne postoji politička volja. I dok imamo takvu mrežu u kojoj jedan sudija dobije mesečno tri, a drugi 80 predmeta, nema racionalnosti i efikasnosti", kazala je Škero.
(Tanjug)
