Evropski sud za ljudska prava u Strazburu razmatrao je u sredu tužbu koju su protiv Italije podnele porodice 16 radnika Radio-televizije Srbije, koji su poginuli u NATO bombardovanju te televizije 23. aprila 1999. godine.
Tužba porodica žrtava bombardovanja RTS-a je predata Evropskom sudu za ljudska prava u decembru 2002. godine, da bi tek u junu 2003. bila delimično prihvaćena na razmatranje na osnovu “obaveze poštovanja ljudskih prava” iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava.
Gradjani Srbije i Crne Gore podneli su najpre sudu u Rimu tužbu protiv italijanske vlade i komande NATO-a za jug Evrope, smatrajući Italiju najodgovornijom od svih NATO zemalja “zbog značajne političke i logističke potpore, kao što je korišćenje njenih baza za poletanje aviona koji su bombardovali Beograd”.
Italijanski sud je 2002. godine odbacio nadležnost nacionalnog pravosudja u ovom slučaju, uz obrazloženje da je učešće Italije u bombardovanju SR Jugoslavije bio “politički čin” i da, zbog toga, ne može biti predmet italijanskog pravosudja.
Predstavnik italijanske vlade Frančesko Krisafuli ponovio je ovo gledište, naglasivši da se bombardovanje RTS-a odvijalo “van italijanske teritorije i bez učešća Italijana”. On je dodao i da “proces odlučivanja” nije bio u nadležnosti država, već vrhovne komande NATO u Evropi.
Pošto se NATO alijansa pozvala na imunitet kad je reč o njenom sedištu u Italiji, podnosioci tužbe su odlučili da ograniče tužbu na italijansku vladu.
“Odgovornost NATO ni u kom slučaju ne isključuje individualnu odgovornost država”, rekao je Djuzepe Bozi u ime oštećenih porodica. On je rekao da ne dovodi u pitanje intervenciju NATO-a, već “čin koji je doveo do smrti civila”.
(Tanjug/MONDO)
Tužba porodica žrtava bombardovanja RTS-a je predata Evropskom sudu za ljudska prava u decembru 2002. godine, da bi tek u junu 2003. bila delimično prihvaćena na razmatranje na osnovu “obaveze poštovanja ljudskih prava” iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava.
Gradjani Srbije i Crne Gore podneli su najpre sudu u Rimu tužbu protiv italijanske vlade i komande NATO-a za jug Evrope, smatrajući Italiju najodgovornijom od svih NATO zemalja “zbog značajne političke i logističke potpore, kao što je korišćenje njenih baza za poletanje aviona koji su bombardovali Beograd”.
Italijanski sud je 2002. godine odbacio nadležnost nacionalnog pravosudja u ovom slučaju, uz obrazloženje da je učešće Italije u bombardovanju SR Jugoslavije bio “politički čin” i da, zbog toga, ne može biti predmet italijanskog pravosudja.
Predstavnik italijanske vlade Frančesko Krisafuli ponovio je ovo gledište, naglasivši da se bombardovanje RTS-a odvijalo “van italijanske teritorije i bez učešća Italijana”. On je dodao i da “proces odlučivanja” nije bio u nadležnosti država, već vrhovne komande NATO u Evropi.
Pošto se NATO alijansa pozvala na imunitet kad je reč o njenom sedištu u Italiji, podnosioci tužbe su odlučili da ograniče tužbu na italijansku vladu.
“Odgovornost NATO ni u kom slučaju ne isključuje individualnu odgovornost država”, rekao je Djuzepe Bozi u ime oštećenih porodica. On je rekao da ne dovodi u pitanje intervenciju NATO-a, već “čin koji je doveo do smrti civila”.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
