Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun ocenio je da bi dalje odlaganje rešavanja statusa Kosova moglo izazvati nestabilnost u regionu. Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić kaže da je ta ocena pogrešna.
Novi, u ponedeljak objavljeni izveštaj generalnog sekretara UN, odnosno njegovog specijalnog izaslanika na Kosovu, Nemca Joahima Rikera će 9. januara razmatrati Savet bezbednosti UN, uz, kako je najavljeno u Beogradu, prisustvo predsednika Srbije Borisa Tadića.
"Rastući institucionalni angažman Evropske unije na Kosovu je važan, kao i otvaranje evrospke perspektive za Kosovo", navodi se u izveštaju Ban Ki-muna.
Generalni sekretar UN je, kao i u nekoliko prethodnih izveštaja, ocenio da medju kosovskim Albancima rastu očekivanja vezana za rešavanje statusa te pokrajine, naglašavajući da bi zadržavanje "statusa kvo" koji traje već punih osam godina, dovelo do rasta tenzija, moguće nestablinosti, te poništavanja svih pozitivnih pomaka koji su načinjeni pod dirigentskom palicom UNMIK-a.
"Medju kosovskim Albancima rastu očekivanja da buduci status mora biti odredjen brzo i zbog toga održavanje 'statusa kvo' ne čini se verovatnim. Ukoliko se zastoj (u rešavanju statusa) nastavi, dogadjaji na terenu mogli bi dobiti sopstveni momentum (zamah), ugrožavajući ozbiljno dostignuća i zaostavštinu UN na Kosovu," navodi se u novom izveštaju Ban Ki-muna.
Iako se još sredinom decembra očekivala ozbiljnija ocena generalnog sekretara, njegove izjave o statusu Kosova izostale su mahom zbog ozbiljnih prepreka sa kojima se u Savetu bezbednosti suočila zapadna inicijativa da se toj pokrajini odobri promena statusa, odnosno otvore vrata proglašavanju nezavisnosti uz snažan medjunarodni nadzor.
"Nastavak procesa odredjivanja budućeg statusa Kosova treba da ostane značajan prioritet Saveta bezbednosti i medjunarodne zajednice", zaključio je generalni sekretar UN, svega desetak dana pred narednu debatu najmoćnijeg tela svetske organizacije posvećenu kosovskoj krizi.
Suštinski, nastojanja diplomata država članica Saveta bezbednosti da pronadju zajednički jezik oko načina na koji će biti odredjen budući status Kosova još su sredinom decembra zapala u ozbiljan ćorsokak zbog suštinskog neslaganja Zapada i Rusije.
Zbog toga, naveo je šef UN, "nesigurnost i posustajanje inicijative" u čitavom procesu mogle bi stvoriti preduslove za nove nestabilnosti, ali ne samo na Kosovu već i u širem regionu, te je "neobično važno" da Srbija i kosovski Albanci ispune obaveze vezane sa sprečavanje nasilja.
Izvesnost izbijanja nasilja na Kosovu, kao posledica nerešenog statusa, jedan je od glavnih argumenata Zapada u ozbiljnom pritisku na ostatak sveta da se srpskoj pokrajini, koja se već osam godina nalazi pod administrativnom i vojnom upravom medjunarodne zajednice, otvore vrata za proglašenje nezavisnosti, preneo je Ban.
On je, takodje, izrazio i razočrenje zbog izuzetno niskog odziva srpskih glasača tokom izbora održanih 17. novembra, ponavljajući ranije optužbe Joahima Rikera da krivica za takav razvoj situacije leži u odluci srpskih vlasti da pozovu sunarodnike na Kosovu na bojkot, uz, kako je naveo Ban, "istovremene pretnje kandidatima i potencijalnim biračima".
Takav razvoj sitiuacije, navodi dalje generalni sekreter UN, doveo je do situacije u kojoj Srbi nisu i ne osećaju se predstavljenim u organima vlasti Kosova, zbog čega se i dalje oslanjaju na paralelne strukture koje podržavaju vlasti u Beogradu.
I na koncu, generalni sekeretar UN je naglasio da je kosovska policija (KPS) pojačala prisustvo oko važnijih verskih objekata i manastira na Kosovu, kada su sa nekih od njih odneti limeni krovovi.
Nova rasprava u Savetu bezbednosti predstavljaće novi sudar ruskih poziva na nastavak pregovora i zapadnih nastojanja da se čitava problematika što pre izmesti iz Njujorka, te administriranje pokrajinom preda u ruke EU, u skladu sa planom koji je početkom 2007. godine predstavio bivši finski predsednik Marti Ahtisari.
Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari izjavio je u utorak u Helsinkiju da veruje da će status Kosova biti rešen u prvoj četvrtini 2008. godine.
"Nadam se i verujem da će rešenje doći tokom prve četvrtine ove godine", rekao je Ahtisari agenciji Rojters, na prijemu u finskom Ministarstvu odbrane.
"Kako će ono izgledati drugo je pitanje", dodao je on.
U ovom trenutku ne dešava puno toga kada je reč o Kosovu, s obzirom da Savet bezbednosti UN po tom pitanju nije uspeo da postigne saglasnost, istakao je Ahtisari.
On je medjutim rekao da nije razočaran nedostatkom napretka u Savetu bezbednosti. "Ništa iznenadjujuće se nije desilo", rekao je Ahtisari.
Novi, u ponedeljak objavljeni izveštaj generalnog sekretara UN, odnosno njegovog specijalnog izaslanika na Kosovu, Nemca Joahima Rikera će 9. januara razmatrati Savet bezbednosti UN, uz, kako je najavljeno u Beogradu, prisustvo predsednika Srbije Borisa Tadića.
"Rastući institucionalni angažman Evropske unije na Kosovu je važan, kao i otvaranje evrospke perspektive za Kosovo", navodi se u izveštaju Ban Ki-muna.
Generalni sekretar UN je, kao i u nekoliko prethodnih izveštaja, ocenio da medju kosovskim Albancima rastu očekivanja vezana za rešavanje statusa te pokrajine, naglašavajući da bi zadržavanje "statusa kvo" koji traje već punih osam godina, dovelo do rasta tenzija, moguće nestablinosti, te poništavanja svih pozitivnih pomaka koji su načinjeni pod dirigentskom palicom UNMIK-a.
"Medju kosovskim Albancima rastu očekivanja da buduci status mora biti odredjen brzo i zbog toga održavanje 'statusa kvo' ne čini se verovatnim. Ukoliko se zastoj (u rešavanju statusa) nastavi, dogadjaji na terenu mogli bi dobiti sopstveni momentum (zamah), ugrožavajući ozbiljno dostignuća i zaostavštinu UN na Kosovu," navodi se u novom izveštaju Ban Ki-muna.
Iako se još sredinom decembra očekivala ozbiljnija ocena generalnog sekretara, njegove izjave o statusu Kosova izostale su mahom zbog ozbiljnih prepreka sa kojima se u Savetu bezbednosti suočila zapadna inicijativa da se toj pokrajini odobri promena statusa, odnosno otvore vrata proglašavanju nezavisnosti uz snažan medjunarodni nadzor.
"Nastavak procesa odredjivanja budućeg statusa Kosova treba da ostane značajan prioritet Saveta bezbednosti i medjunarodne zajednice", zaključio je generalni sekretar UN, svega desetak dana pred narednu debatu najmoćnijeg tela svetske organizacije posvećenu kosovskoj krizi.
Suštinski, nastojanja diplomata država članica Saveta bezbednosti da pronadju zajednički jezik oko načina na koji će biti odredjen budući status Kosova još su sredinom decembra zapala u ozbiljan ćorsokak zbog suštinskog neslaganja Zapada i Rusije.
Zbog toga, naveo je šef UN, "nesigurnost i posustajanje inicijative" u čitavom procesu mogle bi stvoriti preduslove za nove nestabilnosti, ali ne samo na Kosovu već i u širem regionu, te je "neobično važno" da Srbija i kosovski Albanci ispune obaveze vezane sa sprečavanje nasilja.
Izvesnost izbijanja nasilja na Kosovu, kao posledica nerešenog statusa, jedan je od glavnih argumenata Zapada u ozbiljnom pritisku na ostatak sveta da se srpskoj pokrajini, koja se već osam godina nalazi pod administrativnom i vojnom upravom medjunarodne zajednice, otvore vrata za proglašenje nezavisnosti, preneo je Ban.
On je, takodje, izrazio i razočrenje zbog izuzetno niskog odziva srpskih glasača tokom izbora održanih 17. novembra, ponavljajući ranije optužbe Joahima Rikera da krivica za takav razvoj situacije leži u odluci srpskih vlasti da pozovu sunarodnike na Kosovu na bojkot, uz, kako je naveo Ban, "istovremene pretnje kandidatima i potencijalnim biračima".
Takav razvoj sitiuacije, navodi dalje generalni sekreter UN, doveo je do situacije u kojoj Srbi nisu i ne osećaju se predstavljenim u organima vlasti Kosova, zbog čega se i dalje oslanjaju na paralelne strukture koje podržavaju vlasti u Beogradu.
I na koncu, generalni sekeretar UN je naglasio da je kosovska policija (KPS) pojačala prisustvo oko važnijih verskih objekata i manastira na Kosovu, kada su sa nekih od njih odneti limeni krovovi.
Nova rasprava u Savetu bezbednosti predstavljaće novi sudar ruskih poziva na nastavak pregovora i zapadnih nastojanja da se čitava problematika što pre izmesti iz Njujorka, te administriranje pokrajinom preda u ruke EU, u skladu sa planom koji je početkom 2007. godine predstavio bivši finski predsednik Marti Ahtisari.
Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari izjavio je u utorak u Helsinkiju da veruje da će status Kosova biti rešen u prvoj četvrtini 2008. godine.
"Nadam se i verujem da će rešenje doći tokom prve četvrtine ove godine", rekao je Ahtisari agenciji Rojters, na prijemu u finskom Ministarstvu odbrane.
"Kako će ono izgledati drugo je pitanje", dodao je on.
U ovom trenutku ne dešava puno toga kada je reč o Kosovu, s obzirom da Savet bezbednosti UN po tom pitanju nije uspeo da postigne saglasnost, istakao je Ahtisari.
On je medjutim rekao da nije razočaran nedostatkom napretka u Savetu bezbednosti. "Ništa iznenadjujuće se nije desilo", rekao je Ahtisari.
Samardžić: Pogrešna ocena
Ocena Ban ki Muna da bi dalje odlaganje rešavanja statusa Kosova moglo da izazove nestabilnost u regionu sasvim je pogrešna jer će "pre secesija Kosova od Srbije izazvati nestabilnost u regionu nego sprečavanje secesije", izjavio je Tanjugu ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić.
"Generalni sekretar UN treba da vodi računa o poštovanju medjunarodnog prava, a ne o separatističkim aspiracijama militantnih predstavnika nacionalnih manjina. Ako bi došlo do priznavanja nelegalno otcepljenog Kosova, bio bi to znak svim separatističkim pokretima u svetu da je tako nešto dopustivo", ocenio je Samardžić.
Ministar za Kosovo i Metohiju je rekao da je Srbija u UN poslala svoj odgovor na "selektivan i neverodostojan izveštaj" specijalnog predstavnika generalnog sekretara Joakima Rikera, u kome je naveden "veliki broj tragičnih i neprijatnih činjenica stvarnosti na KiM koje je Riker pokušao da izbegne u svom izveštaju".
Podsetivši da će se 9. januara povesti razgovor i rasprava u Savetu bezbednosti UN o izveštaju Rikera, Samardžić je izrazio nadu da će izveštaj ministarstva, odnosno orgovor na Rikerov izveštaj "prodrmati stanje duhova u Savetu bezbednosti i navesti i generalnog sekretara da prestane da daje obećanje nezavisnom Kosovu".
"Kosovo je teritorija na kojoj se ne poštuju ljudska prava i prava manjina i gde su standardi daleko od ostvarivanja. Sada je najviše reči o tome da se ti standardi počnu da realizuju", kazao je Samardžić.
"Generalni sekretar UN treba da vodi računa o poštovanju medjunarodnog prava, a ne o separatističkim aspiracijama militantnih predstavnika nacionalnih manjina. Ako bi došlo do priznavanja nelegalno otcepljenog Kosova, bio bi to znak svim separatističkim pokretima u svetu da je tako nešto dopustivo", ocenio je Samardžić.
Ministar za Kosovo i Metohiju je rekao da je Srbija u UN poslala svoj odgovor na "selektivan i neverodostojan izveštaj" specijalnog predstavnika generalnog sekretara Joakima Rikera, u kome je naveden "veliki broj tragičnih i neprijatnih činjenica stvarnosti na KiM koje je Riker pokušao da izbegne u svom izveštaju".
Podsetivši da će se 9. januara povesti razgovor i rasprava u Savetu bezbednosti UN o izveštaju Rikera, Samardžić je izrazio nadu da će izveštaj ministarstva, odnosno orgovor na Rikerov izveštaj "prodrmati stanje duhova u Savetu bezbednosti i navesti i generalnog sekretara da prestane da daje obećanje nezavisnom Kosovu".
"Kosovo je teritorija na kojoj se ne poštuju ljudska prava i prava manjina i gde su standardi daleko od ostvarivanja. Sada je najviše reči o tome da se ti standardi počnu da realizuju", kazao je Samardžić.
D'Alema pozvao na jedinstvo EU oko Kosova
Italijanski ministar inostranih poslova Masimo D'Alema pozvao je u utorak na jedinstveno držanje zemalja Evropske unije pri rešavanju pitanja Kosova i Metohije.
On je u poruci koju je, povodom Medjunarodnog dana mira uputio državnom sekretaru Svete Stolice, kardinalu Tarčiziju Bertoneu, naveo da će sposobnost EU da usuglašeno deluje na području Balkana pokazati koliko EU može biti pozitivan protagonist u medjunarodnim odnosima, preneli su hrvatski mediji.
Italija je predlagala ubrzanje pokretanja procesa približavanja Srbije EU, u zamenu za nezavisnost Kosova, a Sveta Stolica traži da se pri rešavanju kosovskog pitanja ni jedna strana ne oseti oštećenom, naveli su hrvatski mediji.
(agencije/MONDO)
On je u poruci koju je, povodom Medjunarodnog dana mira uputio državnom sekretaru Svete Stolice, kardinalu Tarčiziju Bertoneu, naveo da će sposobnost EU da usuglašeno deluje na području Balkana pokazati koliko EU može biti pozitivan protagonist u medjunarodnim odnosima, preneli su hrvatski mediji.
Italija je predlagala ubrzanje pokretanja procesa približavanja Srbije EU, u zamenu za nezavisnost Kosova, a Sveta Stolica traži da se pri rešavanju kosovskog pitanja ni jedna strana ne oseti oštećenom, naveli su hrvatski mediji.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.