Na Kosovu i Metohiji se pod okriljem UNMIK-a krše temeljni principi na kojima počiva Organizacija ujedinjenih nacija, upozorila je Vlada Srbije u odgovoru na najnovije izveštaje generalnog sekretara UN Ban Ki-muna i njegovog predstavnika na Kosovu Joahima Rikera, koje će Savet bezbednosti razmatrati 16. januara.
Na Kosovu i Metohiji se pod okriljem UNMIK-a krše temeljni principi na kojima počiva Organizacija ujedinjenih nacija, upozorila je Vlada Srbije u odgovoru na najnovije izveštaje generalnog sekretara UN Ban Ki-muna i njegovog predstavnika na Kosovu Joahima Rikera, koje će Savet bezbednosti razmatrati 16. januara.
Dokument pod nazivom Komentari na izveštaj generalnog sekretara UN o radu privremene administracije na Kosovu u periodu od 1. septembra do 30. novembra 2007. ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić dostaviće u petak članicama Saveta bezbednosti, uz aneks koji predstavlja detaljan komentar Rikerovog izveštaja.
U izveštaju generalnog sekretara UN navodi se da glavni prioritet Saveta bezbednosti i medjunarodne zajednice treba da bude nastavak procesa odredjivanja budućeg statusa Kosova zato što je održivost statusa kvo "malo verovatna".
U dokumentu Vlade Srbije, u koji je agencija Tanjug imala uvid, Vlada ukazuje se da se mnogi procesi u pokrajini, uključujući prenošenje nadležnosti sa UNMIK-a na privremene institucije, kao i pripreme za slanje misije EU obavljaju prema Ahtisarijevom planu, kao da je taj plan bio razmotren i usvojen u Savetu bezbednosti.
Uz komentar Izveštaja generalnog sekretara UN, Vlada Srbije je članicama SB UN dostavila i detaljan Komentar najnovijeg Izveštaja šefa UNMIK-a Joahima Rikera o primeni svih devet medjunarodnih standarda na Kosovu.
Taj dokument je napisan na 27 strana, a činjenično ukazuje na sve propuste UNMIK-a i privremenih kosovskih institucija u sprovodjenju standarda u oblastima funkcionisanja demokratskih institucija, vladavine prava, slobode kretanja, održivog povratka, privrede, imovinskih prava, srpske kulturne baštine, dijaloga i Kosovskog zaštitnog korpusa.
U Komentaru u više tačaka se podseća na činjenicu da albanska strana nije razmotrila predlog Beograda jer se oslanjala na obećanja koja su najviši predstavnici SAD i EU dali nezavisnosti Kosova kada su podržavali "nadgledanu nezavisnost", odnosno "Plan Ahtisari".
"Trojka nije odbila plan o secesiji koji je ponudila albanska strana u formi medjudržavnog ugovora, iako je on u suprotnosti s Rezolucijom 1244", navedeno je u dokumentu Vlade Srbije.
"Predlog suštinske autonomije za rešenje statusa KiM koji je ponudila Srbija je pružena ruka pomirenja albanskoj nacionalnoj manjini na Kosovu i Metohiji. Republika Srbija se ne može saglasiti sa zahtevom za secesiju bilo koje od svojih dvadeset i sedam nacionalnih manjina koje žive u Srbiji", ukazano je u Komentarima.
Takodje je navedeno da bi "demokratska Srbija trebalo da bude dobar krov za sve svoje stanovnike, budući da je demokratska Srbija priznat i dobar partner u medjunarodnim odnosima, koji je po oceni EU sposoban i za viši oblik medjusobnog partnerstva i integracije", navodi se u Komentaru.
U tačci koja se odnosi na izbore u pokrajini, 17. novembra, Vlada Srbije ukazuje da je njihovo održavanje za vreme pregovora imalo negativan uticaj na tok i rezultat tog procesa.
Izbori su uz to održani uprkos činjenici da za to nisu bili obezbedjeni neophodni preduslovi, pre svega zato što "pripadnici srpske i drugih etničkih diskriminisanih zajednica još uvek ne uživaju osnovna ljudska prava na život, slobodu kretanja, na svojinu i slobodu govora i žive u atmosferi stalne ugroženosti i terora niskog intenziteta".
Beograd takodje ukazuje da je prenošenje vlasti na privremene kosovske institucije UNMIK sprovodio u skladu sa "Planom Ahtisari" kao da je ovaj plan bio razmotren i usvojen u SB UN i kao da pregovori o statusu Kosova i Metohije nisu bili u toku.
U izveštaju generalnog sekretara UN koji je prethodno objavljen ističe se da "ostaju velika očekivanja na Kosovu da rešenje budućeg statusa Kosova mora da bude brzo nadjeno. Održivost statusa kvo kao takvog je malo verovatno... Nastavljanje procesa odredjivanja budućeg statusa Kosova treba da ostane glavni prioritet za Savet bezbednosti i medjunarodnu zajednicu.
Ocenjuje se i da bi u slučaju daljeg "zastoja" u rešavanju budućnosti Kosova, "dogadjaji na terenu mogli da dobiju sopstveni zamah i tako ozbiljno ugroze dostignuća i legat UN na Kosovu".
"Nesigurnost i gubitak dinamike u procesu rešavanja budućeg statusa moglo bi da dovede do rizika od nestabilnosti na Kosovu i u širem regionu, ali i da predstavlja potencijalnu opasnost po bezbednost osoblja UN", upozorava se u izveštaju u kojem se Abanci i Srbi pozivaju da se drže svog obećanja i uzdrže se od nasilja.
Ban Ki Mun je naveo da je predstavljanjem izveštaja o dodatnim pregovorima Beograda i Prištine završen mandat "trojke" Kontakt grupe i izrazio žaljenje što su ostale suštinske razlike medju stranama.
UN su, kako se dalje navodi, uz podršku relevantnih medjunarodnih organizacija, posvećene pružanju pomoći Kosovu na putu ka održivoj stabilnosti. "U tom pogledu, primam k znanju spremnost Evropske unije da ima veću ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa Evropskog saveta od 14. decembra", istakao je Ban Ki Mun.
"Rastući institucionalni angažman EU na Kosovu je važan kao i dalje obezbedjivanje evropske perspektive za Kosovo", istakao je generalni sekretar UN.
Kada je reč o standardima, u izveštaju se beleži napredak primene standarda u svim važnim oblastima i navodi da kosovska vlada planira da za kraj aprila 2008. pripremi novi akcioni plan o evropskom partnerstvu.
U izveštaju je ocenjeno da je na Kosovu u poslednja tri meseca bilo mirno bez većih incidenata, ali i napomenuto da su srpske i albanske ilegalne ekstremističke grupe nastavile sa propagandom.
"Navodni pripadnici srpske Garde cara Lazara i Albanske nacionalne armije imali su više pojavljivanja u medijima... Iako te grupe ne predstavljaju trenutnu opasnost po bezbednost, njihova retorika pozivanja na nasilje i njihovo paravojno pojavljivanje predstavljaju uzroke zabrinutosti medju svim zajednicama na Kosovu", ukazuje se u izveštaju.
Iako nema izveštaja o zločinima vezanim za slobodu kretanja, kosovski Srbi su izrazili veću zabrinutost po bezbednost kako su pregovori uz posredovanje "trojke" ušli u završnu fazu.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić ocenio je po dolasku u Njujork, da pomeranje sednice Saveta bezbednosti, sa prvobitno planiranog 9. na 16. januar, predstavlja pozitivan razvoj situacije, pošto će članicama tog tela svetske organizacije biti na raspolaganju više vremena da prostudiraju srpski odgovor na izveštaj o Kosovu, koji su načinili Ban Ki-mun i Joakim Riker.Dokument pod nazivom Komentari na izveštaj generalnog sekretara UN o radu privremene administracije na Kosovu u periodu od 1. septembra do 30. novembra 2007. ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić dostaviće u petak članicama Saveta bezbednosti, uz aneks koji predstavlja detaljan komentar Rikerovog izveštaja.
U izveštaju generalnog sekretara UN navodi se da glavni prioritet Saveta bezbednosti i medjunarodne zajednice treba da bude nastavak procesa odredjivanja budućeg statusa Kosova zato što je održivost statusa kvo "malo verovatna".
U dokumentu Vlade Srbije, u koji je agencija Tanjug imala uvid, Vlada ukazuje se da se mnogi procesi u pokrajini, uključujući prenošenje nadležnosti sa UNMIK-a na privremene institucije, kao i pripreme za slanje misije EU obavljaju prema Ahtisarijevom planu, kao da je taj plan bio razmotren i usvojen u Savetu bezbednosti.
Uz komentar Izveštaja generalnog sekretara UN, Vlada Srbije je članicama SB UN dostavila i detaljan Komentar najnovijeg Izveštaja šefa UNMIK-a Joahima Rikera o primeni svih devet medjunarodnih standarda na Kosovu.
Taj dokument je napisan na 27 strana, a činjenično ukazuje na sve propuste UNMIK-a i privremenih kosovskih institucija u sprovodjenju standarda u oblastima funkcionisanja demokratskih institucija, vladavine prava, slobode kretanja, održivog povratka, privrede, imovinskih prava, srpske kulturne baštine, dijaloga i Kosovskog zaštitnog korpusa.
U Komentaru u više tačaka se podseća na činjenicu da albanska strana nije razmotrila predlog Beograda jer se oslanjala na obećanja koja su najviši predstavnici SAD i EU dali nezavisnosti Kosova kada su podržavali "nadgledanu nezavisnost", odnosno "Plan Ahtisari".
"Trojka nije odbila plan o secesiji koji je ponudila albanska strana u formi medjudržavnog ugovora, iako je on u suprotnosti s Rezolucijom 1244", navedeno je u dokumentu Vlade Srbije.
"Predlog suštinske autonomije za rešenje statusa KiM koji je ponudila Srbija je pružena ruka pomirenja albanskoj nacionalnoj manjini na Kosovu i Metohiji. Republika Srbija se ne može saglasiti sa zahtevom za secesiju bilo koje od svojih dvadeset i sedam nacionalnih manjina koje žive u Srbiji", ukazano je u Komentarima.
Takodje je navedeno da bi "demokratska Srbija trebalo da bude dobar krov za sve svoje stanovnike, budući da je demokratska Srbija priznat i dobar partner u medjunarodnim odnosima, koji je po oceni EU sposoban i za viši oblik medjusobnog partnerstva i integracije", navodi se u Komentaru.
U tačci koja se odnosi na izbore u pokrajini, 17. novembra, Vlada Srbije ukazuje da je njihovo održavanje za vreme pregovora imalo negativan uticaj na tok i rezultat tog procesa.
Izbori su uz to održani uprkos činjenici da za to nisu bili obezbedjeni neophodni preduslovi, pre svega zato što "pripadnici srpske i drugih etničkih diskriminisanih zajednica još uvek ne uživaju osnovna ljudska prava na život, slobodu kretanja, na svojinu i slobodu govora i žive u atmosferi stalne ugroženosti i terora niskog intenziteta".
Beograd takodje ukazuje da je prenošenje vlasti na privremene kosovske institucije UNMIK sprovodio u skladu sa "Planom Ahtisari" kao da je ovaj plan bio razmotren i usvojen u SB UN i kao da pregovori o statusu Kosova i Metohije nisu bili u toku.
U izveštaju generalnog sekretara UN koji je prethodno objavljen ističe se da "ostaju velika očekivanja na Kosovu da rešenje budućeg statusa Kosova mora da bude brzo nadjeno. Održivost statusa kvo kao takvog je malo verovatno... Nastavljanje procesa odredjivanja budućeg statusa Kosova treba da ostane glavni prioritet za Savet bezbednosti i medjunarodnu zajednicu.
Ocenjuje se i da bi u slučaju daljeg "zastoja" u rešavanju budućnosti Kosova, "dogadjaji na terenu mogli da dobiju sopstveni zamah i tako ozbiljno ugroze dostignuća i legat UN na Kosovu".
"Nesigurnost i gubitak dinamike u procesu rešavanja budućeg statusa moglo bi da dovede do rizika od nestabilnosti na Kosovu i u širem regionu, ali i da predstavlja potencijalnu opasnost po bezbednost osoblja UN", upozorava se u izveštaju u kojem se Abanci i Srbi pozivaju da se drže svog obećanja i uzdrže se od nasilja.
Ban Ki Mun je naveo da je predstavljanjem izveštaja o dodatnim pregovorima Beograda i Prištine završen mandat "trojke" Kontakt grupe i izrazio žaljenje što su ostale suštinske razlike medju stranama.
UN su, kako se dalje navodi, uz podršku relevantnih medjunarodnih organizacija, posvećene pružanju pomoći Kosovu na putu ka održivoj stabilnosti. "U tom pogledu, primam k znanju spremnost Evropske unije da ima veću ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa Evropskog saveta od 14. decembra", istakao je Ban Ki Mun.
"Rastući institucionalni angažman EU na Kosovu je važan kao i dalje obezbedjivanje evropske perspektive za Kosovo", istakao je generalni sekretar UN.
Kada je reč o standardima, u izveštaju se beleži napredak primene standarda u svim važnim oblastima i navodi da kosovska vlada planira da za kraj aprila 2008. pripremi novi akcioni plan o evropskom partnerstvu.
U izveštaju je ocenjeno da je na Kosovu u poslednja tri meseca bilo mirno bez većih incidenata, ali i napomenuto da su srpske i albanske ilegalne ekstremističke grupe nastavile sa propagandom.
"Navodni pripadnici srpske Garde cara Lazara i Albanske nacionalne armije imali su više pojavljivanja u medijima... Iako te grupe ne predstavljaju trenutnu opasnost po bezbednost, njihova retorika pozivanja na nasilje i njihovo paravojno pojavljivanje predstavljaju uzroke zabrinutosti medju svim zajednicama na Kosovu", ukazuje se u izveštaju.
Iako nema izveštaja o zločinima vezanim za slobodu kretanja, kosovski Srbi su izrazili veću zabrinutost po bezbednost kako su pregovori uz posredovanje "trojke" ušli u završnu fazu.
Nova diplomatska ofanziva Srbije u Njujorku
"Dobro je što je sednica pomerena jer nam to daje više vremena da predstavimo naš izveštaj, upoznamo ih sa detaljima i lobiramo...Imamo opširan odgovor, jer smatramo da je izveštaj pun faktografskih netačnosti, te smo detaljno opisali gde sve mislimo da ne oslikava realnost," rekao je Jeremić agenciji Tanjug.
Jeremić, koji je kao i pred sednicu Saveta bezbednosti održanu 19. decembra doputovao u Njujork znatno ranije, kako bi "pripremio" teren za najavljeni nastup, ovog puta, predsednika Srbije Borisa Tadića, istakao je da će glavna pažnja nove diplomatske inicijative Beograda biti usmerena ka pet novih nestalnih članica Saveta bezbednosti, koje su u sredu debitovale na sceni najmoćnijeg tela svetske organizacije.
"Sa stalnim članicama situacija je manje-više poznata, ali 10 nestalnih i, posebno, pet novih predstavljaju fokus naše pažnje. Upoznaću ih sa našim stavovima i predaću im odgovor na izveštaj šefa UNMIK-a Joakima Rikera,", rekao je šef srpske diplomatije.
Osim sa ambasadorima članica Saveta bezbenosti, Jeremić će se sastati i sa zvaničnicima kancelarije generalnog sekretara UN.
Jeremić je, takodje, pozdravio izjavu predstavnice za medije generalnog sekretara UN Mišel Montras, koja je izjavila da bi kompromisno rešenje, postignuto pregovorima Beograda i Prištine bilo najbolje rešenje decenijske krize u južnoj srpskoj pokrajini, te da bi svako rešenje van okvira svetske organizacije "predstavljalo udarac na medjunarodni sistem".
"Ohrabreni smo tom izjavom. Naprosto, sve većem broju članica postaje jasno da je problem složen i da nosi posledice, te da je opasno lomiti rešenje 'preko kolena'...Mi nećemo sedeti skrštenih ruku, već ćemo nastaviti intenzivnu diplomatsku inicijativu pre, ali i posle sednice, jer ne očekujemo da je poslednja", rekao je Jeremić.
(agencije/MONDO)
