Političari kao sav normalan svet ...malo politike - više života. Prvi je na pitanja redakcije Monda odgovorao predsednik Nove Srbije Velimir Ilić.
Velimir Ilić odazvao se našem pozivu i odgovarao je na pitanja redakcije Monda. Predsedniku Nove Srbije zahvaljujemo se na izdvojenom vremenu za naše posetioce.
Pitanja su ista za sve predsedničke kandidate:
Koliko je teško u Srbiji biti političar?
Zavisi o kom tipu političara se radi: ako politiku shvatate kao oblast za ostvarivanje ličnih neispunjenih ambicija ili promociju svog "lika i dela", tako što okrećete lepši profil i glumite zabrinutost, onda nije teško biti političar. Nije problem ni onim političarima koji su spremni na sve, osim da preuzmu odgovornost koju vlast nosi: kroz demagogiju i "spisak želja" oni govore sve ono što narod hoće da čuje, ali samo nisu spremni da sva data obećanja u realnosti ispune, jer ni sa kim ne mogu da saradjuju, ne odgovara im nijedna vlada, skupština, a izgleda ni država. Još je manji problem biti političar koji, pre mnogih stranih zvaničnika, kao "trbuhozborac", izgovara reči svojih stranih mentora i pokazuje spremnost za specifičnu trgovinu: dva hektara Metohije, za dve kile "belog praška".
Teško je biti ozbiljan političar koji ima viziju, čija je jedina kapitalna investicija Srbija i koji je sa svih strana napadan baš zato što je predstavnik one narodne, domaćinske i hrišćanske Srbije koja ne pravi razliku medju ljudima po njihovom statusu i položaju, Srbije koja ima volje i strpljenja da sasluša i pomogne svima kojima je pomoć potrebna. Pokazao sam da imam i smelosti, i volje i znanja da branim i gradim takvu istinsku Srbiju, nisu me omeli napadi sa svih strana, niti me opile pohvale: koliko god teško bilo biti ovakav političar u Srbiji, ja ni kao čovek, ni kao hrišćanin, ne odustajem od borbe za istinske i prave vrednosti, a iskušenja očekujem i spreman sam da ih savladam.
Najdraža igračka u detinjstvu?
Lopta! Ne lopata, lopta!
Da li ste se nekada bavili sportom i kojim?
Bavio sam se rukometom i fudbalom, trčao sam, vozio kajak na brzim vodama, ali nikada nisam fantazirao o tome da postanem predsednik Olimpijskog komiteta, pa da se rukujem i slikam sa svim vidjenijim sportistima. Za mene je sport način života, a ne poligon za ostvarivanje ambicija.
Kada ste poslednji put plakali?
Znam da su "suze ok", ali ih ostavljam kao deo sopstvene privatnosti. Ne manipuliše se ni sopstvenom, ni tudjom tugom!
Koliko spavate?
Spavam malo i po etapama, ali se vrlo brzo repariram i ostajem budniji i duže i kvalitetnije nego što bi to mnogi mogli pretpostaviti. Ako bih ja sebi dozvolio da čekam pravi trenutak da me neko probudi, pa da radim za svoj narod i državu, moja lepotica Srbija bi se pretvorila u uspavanu babu koja kopni. Dok god je Srbija u opasnosti i teškoćama neću sebi dozvoliti luksuz da se ispavljujem.
Šta prvo uradite kada ustanete?
Ako se izuzme tuširanje, početak mog dana je kratka molitva Gospodu za sve bližnje, pa svrstavali oni sebe u moje prijatelje, ili u moje neprijatelje, bez razlike!
Da li kuvate i šta?
Autorska prava za dobru domaću hranu ipak pripadaju mojoj supruzi, ali se dešava da i nju (pa i sebe) iznenadim nekim dobrim srpskim specijalitetom.
Da li idete u crkvu?
Hrišćanin sam, trudim se da živim sa Crkvom i u Crkvi, pri čemu pod Crkvom ne podrazumevam samo gradjevinu, ili instituciju, već realni Dom Božiji, telo Hristovo i obitalište Duha Svetoga. Za mene je Crkva živa, jer znam da je čine svi kršteni, svi koji teže za istinskim Dobrom, Istinom i Ljubavlju. Ko jednom oseti lepotu Liturgije i Pričešća, teško da ikada može zaboraviti kakvo blago i bogatstvo nam je Bog namenio i usadio duboko u dušu.
Kojom rukom pišete?
Pišem desnom rukom. Nije nelogično, jer pripadam desnom centru! Doduše, ništa se u političkoj orijentaciji ne bi promenilo ni da sam levoruk!
Kada biste dobili vreme na radio stanici da puštate muziku, kojih biste pet pesama pustili?
"Vidovdan", "Pogledaj dom svoj andjele", "Što se bore misli moje", "Ti živiš u oblacima mala", "Let it be".
Da li koristite internet i koji su vam omiljeni web sajtovi?
Nećete verovati, ali da - koristim internet. Za sada mi je omiljeni sajt: stopB92.net.
Koja knjiga mora da se pročita u životu?
Jevandjelje: i to ne jednom, nego stalno.
Omiljeni film?
"Marš na Drinu".
Da li imate vozačku dozvolu i koja kola vozite?
Imam vozačku dozvolu i često vozim sam, jer tamo gde ja idem, ne bi se usudio da zadje nijedan profesionalni vozač. Naravno, za takve poduhvate je potreban i dobar auto koji neće da izda u odlučujućem trenutku, a to je mercedesov džip.
Da li ste nekada napravili prekršaj u saobraćaju?
Lepo sam rekao da se trudim da živim u skladu sa Božijim zapovestima, a deveta nalaže da se ne svedoči lažno, te ću, u skladu sa njom, potvrdno odgovoriti na ovo pitanje. Jesam napravio prekršaj u saobraćaju, ne preporučujem, niti se time dičim, a još manje dajem sebi za pravo da se pravdam i kažem: A ko nije?!
Da li biste podržali održavanje gej parade?
Pošto kod nas već postoje "specijalisti" za gej-kampanje i veoma snažni gej-lobiji u svim važnim sferama života, od politike, do trgovine, ja bih se pre usmerio na podršku onim ljudima koji neguju tradicionalne srpske vrednosti, koje vode održanju normalnog braka, porodice i vaspitanja dece u atmosferi istinske nežnosti i ljubavi. U tom smislu, izgleda mi potrebnije da se uključim u podršku ili čak organizaciju parada za očuvanje ljudskih prava ugroženih heteroseksualaca, koji su, zbog ispravne seksualne orijentacije, više aut, nego in. Nije lako biti pozadinac, ali ja napredak ne vidim u promociji ove pozicije, ma kako ona bila svetski hit.
Vaše mišljenje o legalizaciji lakih droga?
Pitanje ste, izgleda, uputili na pogrešnu adresu: ja jesam predsednički kandidat - ali Nove Srbije, a ne LDP-a. Stručnjaci za bolesti zavisnosti lepo kažu da nema "teških" i "lakih" droga: sa "lakih" se brzo prelazi na "teške", a sa teških se lako prelazi u onostrani život. Niko nema prava da zbog svojih političkih ambicija i dodvoravanja nekim demonolikim, a navodno slobodoumnim strujama iz inostranstva, našim mladim ljudima nudi šarene "pilule za lilule". Njima treba ponuditi radost života u Srbiji koja je ozbiljna, moćna, spremna da zaštiti svoje državljane, ponudi izazove posla, napredovanja i putovanja, tako da adrenalin postane jedina prava i široko korišćena opojna supstanca.
Šta baš ne volite da jedete?
Nisam probirač, kad sam gladan spreman sam da pojedem sve što mi se ponudi, a često više uživam u kocki šećera ili parčetu hleba koje mi od duše ponude monasi, nego u djakonijama blaziranih tipova, koji sebe zovu japijima i biznismenima.
Da li pušite?
Ne pušim i ne volim ništa što bi me dovelo u poziciju robovanja nekoj strasti.
Koga biste voleli da upoznate?
Da mogu, voleo bih da upoznam svakog pojedinačnog stanovnika ove naše Srbije, jer znam da mi svaki susret sa tzv. običnim ljudima donosi i ideje, i energiju, i radost što imam privilegiju da pripadam elitnom narodu, koji zaslužuje i elitnu državu, kakva je Srbija bila, i kakva će Nova Srbija i biti!
Gde biste voleli da otputujete?
Iako poznajem Srbiju mnogo bolje nego svi ostali predsednički kandidati zajedno, neću se smiriti dok ne upoznam svaki njen pedalj, stazu i bogazu. Kao iz one pesme: "Nisam te se nagledao, nisam te se naljubio..."
Da niste političar, čime biste se bavili?
Volim životinje, zemlju, prirodu: posvetio bih se poljoprivredi u najširem smislu te reči. Uostalom, to što sam političar me ni sada ne sprečava da radim na svojoj farmi ovaca, da tešem oblice za ogradu oko kuće u čijoj sam izgradnji svojeručno učestvovao, da budem najbolji proizvodjač šljiva. Strana mi je ideja sterilnog političara koji iz fotelje posmatra svoj narod i fantazira šta je za njega najbolje: ja sam ostao čovek iz naroda i nikad neću zaboraviti ko sam i odakle sam.
Da li ste se sprijateljili sa ličnim obezbedjenjem?
Jesam – budući da sam lično obezbedjenje sebi ja sam, u relativno smo dobrim odnosima!
Šta su prednosti, a šta mane posla kojim se bavite?
Ponovo pročitajte odgovor na prvo pitanje, pa će vam se kasti samo!
Da li gledate Velikog Brata?
Niti imam vremena, niti podržavam ideju gledanja ovog sektaškog projekta, koji je kao restl uvezen sa zapada. Često se dogadja, pod parolom ponovnog ulaska Srbije u svet (kao da smo do sada živeli na Jupiteru) da prihvatimo modele koje isti taj razvijeni zapad već napušta ili osudjuje. Niti je Srbija "kuća Velikog Brata", niti je njenim gradjanima, a posebno mladim ljudima, potrebno da se dovedu u stanje duhovne anestezije, gde će život posmatrati, umesto da u njemu učestvuju. Samo me čudi što su "Velikog Brata" podržale i one organizacije koje promovišu rodnu ravnopravnost: bar bi one mogle da protestvuju, jer nemamo licencu za "Veliku Sestru", na primer!
Kada ste se poslednji put postideli?
Često se postidim u ime onih koji čine rdjave stvari ili očigledno lažu, a da ne trepnu. Poslednji put sam se postideo kada sam slušao tzv. političke analitičare i navodne istraživače javnog mnjenja, dok su, samouvereno tvrdili kako mi premijer Koštunica ne dozvoljava da se kandidujem za predsednika Srbije. Da li će se sada, nakon javne podrške DSS-a i premijera izviniti gradjanima Srbije, ne znam. Ono što znam je da sam ja to učinio u njihovo ime, Hristovim rečima: "Oprosti im Bože, ne znaju šta rade!"
Da li ste ikada kupili piratski disk?
Deveta božija zapovest mi nalaže da potvrdno odgovorim na ovo pitanje.
Imate li hobi/koji?
Poljoprivreda, u najširem smislu reči!
Vaš najveći "blam" ili lapsus koji ste napravili?
Kada sam B92 nazvao televizijom!
Vaš najveći strah?
Ne plašim se povrede, bolesti, smrti, imam samo strah Gospodnji, što znači da se jedino plašim da ne skrenem sa puta koji vodi Istini, Pravdi, Dobru i Ljubavi, i to u večnosti. Uvek su mi na umu reči Samog Gospoda: "Blaženi niste ako samo znate, blaženi ste ako znate i činite!" U tom smislu, greh nije samo nečinjenje zla, već i pasivnost ili nespremnost da se uradi nešto dobro. Strah da ne postanem inertna sveѕnalica, političar koji ljude vidi samo iѕa blindiranog stakla poslovnog automobila, a decu ljubi samo u predizbornoj kampanji, motiviše me da istrajem, čak i onda kada bi mnogi, pod pritiskom, odustali.
Vaša najveća radost?
Moja najveća radost ostaju ljudi: ljudi sa kojima se svakodnevno srećem i zbog kojih negujem opravdano uverenje da tako elitnom narodu pripada i elitna država!
U kakvim ste odnosima sa taštom?
Ko voli svoju ženu, mora da poštuje i njenu majku, jer mu je podarila saputnicu za večnost. Ovo je bilo hrišćanski! A, ako hoćete muški, dobro je da postoje tašte kao upozorenje u kom smeru će se vaša žena razvijati, ako na vreme ne preduzmete ozbiljne korake.
Kada ste se prvi put zaljubili?
Sa pet godina!
Šta bi vašu ženu najviše obradovalo?
Da joj se posvetim barem onoliko koliko se posvećujem Srbiji!
Koje biste tri stvari tražili od zlatne ribice za Srbiju?
Srbiji ne treba zlatna ribica: ona je Božija i svoja. Daće Bog i mudri narod da dobije i predsednika Srbina koji dobro zna i put narodni, i put hrišćanski, i put porodični, i put domaćinski!
Pitanja su ista za sve predsedničke kandidate:
Koliko je teško u Srbiji biti političar?
Zavisi o kom tipu političara se radi: ako politiku shvatate kao oblast za ostvarivanje ličnih neispunjenih ambicija ili promociju svog "lika i dela", tako što okrećete lepši profil i glumite zabrinutost, onda nije teško biti političar. Nije problem ni onim političarima koji su spremni na sve, osim da preuzmu odgovornost koju vlast nosi: kroz demagogiju i "spisak želja" oni govore sve ono što narod hoće da čuje, ali samo nisu spremni da sva data obećanja u realnosti ispune, jer ni sa kim ne mogu da saradjuju, ne odgovara im nijedna vlada, skupština, a izgleda ni država. Još je manji problem biti političar koji, pre mnogih stranih zvaničnika, kao "trbuhozborac", izgovara reči svojih stranih mentora i pokazuje spremnost za specifičnu trgovinu: dva hektara Metohije, za dve kile "belog praška".
Teško je biti ozbiljan političar koji ima viziju, čija je jedina kapitalna investicija Srbija i koji je sa svih strana napadan baš zato što je predstavnik one narodne, domaćinske i hrišćanske Srbije koja ne pravi razliku medju ljudima po njihovom statusu i položaju, Srbije koja ima volje i strpljenja da sasluša i pomogne svima kojima je pomoć potrebna. Pokazao sam da imam i smelosti, i volje i znanja da branim i gradim takvu istinsku Srbiju, nisu me omeli napadi sa svih strana, niti me opile pohvale: koliko god teško bilo biti ovakav političar u Srbiji, ja ni kao čovek, ni kao hrišćanin, ne odustajem od borbe za istinske i prave vrednosti, a iskušenja očekujem i spreman sam da ih savladam.
Najdraža igračka u detinjstvu?
Lopta! Ne lopata, lopta!
Da li ste se nekada bavili sportom i kojim?
Bavio sam se rukometom i fudbalom, trčao sam, vozio kajak na brzim vodama, ali nikada nisam fantazirao o tome da postanem predsednik Olimpijskog komiteta, pa da se rukujem i slikam sa svim vidjenijim sportistima. Za mene je sport način života, a ne poligon za ostvarivanje ambicija.
Kada ste poslednji put plakali?
Znam da su "suze ok", ali ih ostavljam kao deo sopstvene privatnosti. Ne manipuliše se ni sopstvenom, ni tudjom tugom!
Koliko spavate?
Spavam malo i po etapama, ali se vrlo brzo repariram i ostajem budniji i duže i kvalitetnije nego što bi to mnogi mogli pretpostaviti. Ako bih ja sebi dozvolio da čekam pravi trenutak da me neko probudi, pa da radim za svoj narod i državu, moja lepotica Srbija bi se pretvorila u uspavanu babu koja kopni. Dok god je Srbija u opasnosti i teškoćama neću sebi dozvoliti luksuz da se ispavljujem.
Šta prvo uradite kada ustanete?
Ako se izuzme tuširanje, početak mog dana je kratka molitva Gospodu za sve bližnje, pa svrstavali oni sebe u moje prijatelje, ili u moje neprijatelje, bez razlike!
Da li kuvate i šta?
Autorska prava za dobru domaću hranu ipak pripadaju mojoj supruzi, ali se dešava da i nju (pa i sebe) iznenadim nekim dobrim srpskim specijalitetom.
Da li idete u crkvu?
Hrišćanin sam, trudim se da živim sa Crkvom i u Crkvi, pri čemu pod Crkvom ne podrazumevam samo gradjevinu, ili instituciju, već realni Dom Božiji, telo Hristovo i obitalište Duha Svetoga. Za mene je Crkva živa, jer znam da je čine svi kršteni, svi koji teže za istinskim Dobrom, Istinom i Ljubavlju. Ko jednom oseti lepotu Liturgije i Pričešća, teško da ikada može zaboraviti kakvo blago i bogatstvo nam je Bog namenio i usadio duboko u dušu.
Kojom rukom pišete?
Pišem desnom rukom. Nije nelogično, jer pripadam desnom centru! Doduše, ništa se u političkoj orijentaciji ne bi promenilo ni da sam levoruk!
Kada biste dobili vreme na radio stanici da puštate muziku, kojih biste pet pesama pustili?
"Vidovdan", "Pogledaj dom svoj andjele", "Što se bore misli moje", "Ti živiš u oblacima mala", "Let it be".
Da li koristite internet i koji su vam omiljeni web sajtovi?
Nećete verovati, ali da - koristim internet. Za sada mi je omiljeni sajt: stopB92.net.
Koja knjiga mora da se pročita u životu?
Jevandjelje: i to ne jednom, nego stalno.
Omiljeni film?
"Marš na Drinu".
Da li imate vozačku dozvolu i koja kola vozite?
Imam vozačku dozvolu i često vozim sam, jer tamo gde ja idem, ne bi se usudio da zadje nijedan profesionalni vozač. Naravno, za takve poduhvate je potreban i dobar auto koji neće da izda u odlučujućem trenutku, a to je mercedesov džip.
Da li ste nekada napravili prekršaj u saobraćaju?
Lepo sam rekao da se trudim da živim u skladu sa Božijim zapovestima, a deveta nalaže da se ne svedoči lažno, te ću, u skladu sa njom, potvrdno odgovoriti na ovo pitanje. Jesam napravio prekršaj u saobraćaju, ne preporučujem, niti se time dičim, a još manje dajem sebi za pravo da se pravdam i kažem: A ko nije?!
Da li biste podržali održavanje gej parade?
Pošto kod nas već postoje "specijalisti" za gej-kampanje i veoma snažni gej-lobiji u svim važnim sferama života, od politike, do trgovine, ja bih se pre usmerio na podršku onim ljudima koji neguju tradicionalne srpske vrednosti, koje vode održanju normalnog braka, porodice i vaspitanja dece u atmosferi istinske nežnosti i ljubavi. U tom smislu, izgleda mi potrebnije da se uključim u podršku ili čak organizaciju parada za očuvanje ljudskih prava ugroženih heteroseksualaca, koji su, zbog ispravne seksualne orijentacije, više aut, nego in. Nije lako biti pozadinac, ali ja napredak ne vidim u promociji ove pozicije, ma kako ona bila svetski hit.
Vaše mišljenje o legalizaciji lakih droga?
Pitanje ste, izgleda, uputili na pogrešnu adresu: ja jesam predsednički kandidat - ali Nove Srbije, a ne LDP-a. Stručnjaci za bolesti zavisnosti lepo kažu da nema "teških" i "lakih" droga: sa "lakih" se brzo prelazi na "teške", a sa teških se lako prelazi u onostrani život. Niko nema prava da zbog svojih političkih ambicija i dodvoravanja nekim demonolikim, a navodno slobodoumnim strujama iz inostranstva, našim mladim ljudima nudi šarene "pilule za lilule". Njima treba ponuditi radost života u Srbiji koja je ozbiljna, moćna, spremna da zaštiti svoje državljane, ponudi izazove posla, napredovanja i putovanja, tako da adrenalin postane jedina prava i široko korišćena opojna supstanca.
Šta baš ne volite da jedete?
Nisam probirač, kad sam gladan spreman sam da pojedem sve što mi se ponudi, a često više uživam u kocki šećera ili parčetu hleba koje mi od duše ponude monasi, nego u djakonijama blaziranih tipova, koji sebe zovu japijima i biznismenima.
Da li pušite?
Ne pušim i ne volim ništa što bi me dovelo u poziciju robovanja nekoj strasti.
Koga biste voleli da upoznate?
Da mogu, voleo bih da upoznam svakog pojedinačnog stanovnika ove naše Srbije, jer znam da mi svaki susret sa tzv. običnim ljudima donosi i ideje, i energiju, i radost što imam privilegiju da pripadam elitnom narodu, koji zaslužuje i elitnu državu, kakva je Srbija bila, i kakva će Nova Srbija i biti!
Gde biste voleli da otputujete?
Iako poznajem Srbiju mnogo bolje nego svi ostali predsednički kandidati zajedno, neću se smiriti dok ne upoznam svaki njen pedalj, stazu i bogazu. Kao iz one pesme: "Nisam te se nagledao, nisam te se naljubio..."
Da niste političar, čime biste se bavili?
Volim životinje, zemlju, prirodu: posvetio bih se poljoprivredi u najširem smislu te reči. Uostalom, to što sam političar me ni sada ne sprečava da radim na svojoj farmi ovaca, da tešem oblice za ogradu oko kuće u čijoj sam izgradnji svojeručno učestvovao, da budem najbolji proizvodjač šljiva. Strana mi je ideja sterilnog političara koji iz fotelje posmatra svoj narod i fantazira šta je za njega najbolje: ja sam ostao čovek iz naroda i nikad neću zaboraviti ko sam i odakle sam.
Da li ste se sprijateljili sa ličnim obezbedjenjem?
Jesam – budući da sam lično obezbedjenje sebi ja sam, u relativno smo dobrim odnosima!
Šta su prednosti, a šta mane posla kojim se bavite?
Ponovo pročitajte odgovor na prvo pitanje, pa će vam se kasti samo!
Da li gledate Velikog Brata?
Niti imam vremena, niti podržavam ideju gledanja ovog sektaškog projekta, koji je kao restl uvezen sa zapada. Često se dogadja, pod parolom ponovnog ulaska Srbije u svet (kao da smo do sada živeli na Jupiteru) da prihvatimo modele koje isti taj razvijeni zapad već napušta ili osudjuje. Niti je Srbija "kuća Velikog Brata", niti je njenim gradjanima, a posebno mladim ljudima, potrebno da se dovedu u stanje duhovne anestezije, gde će život posmatrati, umesto da u njemu učestvuju. Samo me čudi što su "Velikog Brata" podržale i one organizacije koje promovišu rodnu ravnopravnost: bar bi one mogle da protestvuju, jer nemamo licencu za "Veliku Sestru", na primer!
Kada ste se poslednji put postideli?
Često se postidim u ime onih koji čine rdjave stvari ili očigledno lažu, a da ne trepnu. Poslednji put sam se postideo kada sam slušao tzv. političke analitičare i navodne istraživače javnog mnjenja, dok su, samouvereno tvrdili kako mi premijer Koštunica ne dozvoljava da se kandidujem za predsednika Srbije. Da li će se sada, nakon javne podrške DSS-a i premijera izviniti gradjanima Srbije, ne znam. Ono što znam je da sam ja to učinio u njihovo ime, Hristovim rečima: "Oprosti im Bože, ne znaju šta rade!"
Da li ste ikada kupili piratski disk?
Deveta božija zapovest mi nalaže da potvrdno odgovorim na ovo pitanje.
Imate li hobi/koji?
Poljoprivreda, u najširem smislu reči!
Vaš najveći "blam" ili lapsus koji ste napravili?
Kada sam B92 nazvao televizijom!
Vaš najveći strah?
Ne plašim se povrede, bolesti, smrti, imam samo strah Gospodnji, što znači da se jedino plašim da ne skrenem sa puta koji vodi Istini, Pravdi, Dobru i Ljubavi, i to u večnosti. Uvek su mi na umu reči Samog Gospoda: "Blaženi niste ako samo znate, blaženi ste ako znate i činite!" U tom smislu, greh nije samo nečinjenje zla, već i pasivnost ili nespremnost da se uradi nešto dobro. Strah da ne postanem inertna sveѕnalica, političar koji ljude vidi samo iѕa blindiranog stakla poslovnog automobila, a decu ljubi samo u predizbornoj kampanji, motiviše me da istrajem, čak i onda kada bi mnogi, pod pritiskom, odustali.
Vaša najveća radost?
Moja najveća radost ostaju ljudi: ljudi sa kojima se svakodnevno srećem i zbog kojih negujem opravdano uverenje da tako elitnom narodu pripada i elitna država!
U kakvim ste odnosima sa taštom?
Ko voli svoju ženu, mora da poštuje i njenu majku, jer mu je podarila saputnicu za večnost. Ovo je bilo hrišćanski! A, ako hoćete muški, dobro je da postoje tašte kao upozorenje u kom smeru će se vaša žena razvijati, ako na vreme ne preduzmete ozbiljne korake.
Kada ste se prvi put zaljubili?
Sa pet godina!
Šta bi vašu ženu najviše obradovalo?
Da joj se posvetim barem onoliko koliko se posvećujem Srbiji!
Koje biste tri stvari tražili od zlatne ribice za Srbiju?
Srbiji ne treba zlatna ribica: ona je Božija i svoja. Daće Bog i mudri narod da dobije i predsednika Srbina koji dobro zna i put narodni, i put hrišćanski, i put porodični, i put domaćinski!
