Srpska pravoslavna crkva danas slavi Božić, praznik Rodjenja Isusa Hrista, koji će biti obeležen prazničnim liturgijama u svim hramovima u zemlji i rasejanju.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Božić, praznik Rodjenja Isusa Hrista, koji će biti obeležen prazničnim liturgijama u svim hramovima u zemlji i rasejanju.
Na Božić će se služi liturgija Svetog Jovana Zlatoustog koji je medju prvima objasnio značaj ovog praznika koji je, kako je zapisano, izvor za sve praznike jer "da nije bilo rodjenja, ne bi bilo ni krštenja, ni vaskrsenja ni drugih praznika".
Osim SPC, Božić proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija i Sveta Gora, koje kao svoj bogoslužbeni poštuju Julijanski kalendar.
Božić se slavi od apostolskih vremena ali je u početku slavljen istovremeno sa praznikom Bogojavljenja. Datum 25. decembar je kao datum Hristovog rodjenja uveden u 4. veku u vreme cara Arkadija. Ovaj datum hrišćanske crkve i danas poštuju s tim što se prema Julijanskom kalendaru 25. decembar poklapa sa gregorijanskim 7. januarom pa pravoslavne crkve koje poštuju julijansko vreme tog dana slave praznik Roždestva Isusa Hrista.
Predanje kaže da je pred rodjenje Hristovo rimski imperator Avgust naredio popis stanovništva u carevini i pa se svako morao naći u mestu odakle su njegovi preci. Marija od roda Davidova i njen saputnik Josif vratili su se tom prilikom u Vitlajem i tu se skromno smestili u pećini u kojoj su pastiri sklanjali stada od nepogoda. Bogorodica je, kako je zapisano, u slamu povila novorodjenog Spasitelja i poklonila mu se kao Bogu.
"U isto vreme nad zemljom izraelskom pojavi se velika sjajna zvezda koja beše neobicna i stoga što se nije kretala od Istoka ka Zapadu, već se kretala prema Jugu, a ne beše na visini kao sve zvezde već u visini ptičijeg leta". Zvezdu su četrdeset dana pratili trojica mudraca, prema predanju Gaspar, Valtazar i Melhior, koji su stigavši u Jerusalim pošli caru Irodu koji ih je lukavo zamolio da mu jave gde se dogodilo čudesno rodjenje jer bi on hteo da se pokloni tom detetu proročanstva.
Kako dalje kaže jevandjelsko predanje, u Vitlajemskoj pećini nad kojom se zaustavila najsjajnija zvezda, mudraci su se poklonili detetu "kao caru nad carevima i darivali ga zlatom, a potom tamjanom kao Boga i smirnom kao prvosveštenika i učitelja".
Mudraci se nisu vratili Irodu već su drugim putem otputovali a Irod je, u strahu za svoj carski presto pred novorodjenim judejskim carem, naredio da se u Vitlajemu pobiju sva muška deca do dve godine nadajući se da će medju njima biti i novorodjeni Isus. Ubijeno je 14.000 dece, ali je sveta porodica prebegla u Misir u Egiptu gde je živela do Irodove smrti.
Srpska pravoslavna crkva Božić slavi tri dana koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Drugi dan Božića je Sabor presvete Bogorodice koji crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalonsoti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi sveti arhidjakon Stefan.
SPC, u Božićnoj poslanici, izražava zabrinutost zbog dešavanja na Kosovu i Metohiji i poziva vernike da najradosniji hrišćanski praznik provedu u miru, radosti i duhovnom raspoloženju.Na Božić će se služi liturgija Svetog Jovana Zlatoustog koji je medju prvima objasnio značaj ovog praznika koji je, kako je zapisano, izvor za sve praznike jer "da nije bilo rodjenja, ne bi bilo ni krštenja, ni vaskrsenja ni drugih praznika".
Osim SPC, Božić proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija i Sveta Gora, koje kao svoj bogoslužbeni poštuju Julijanski kalendar.
Božić se slavi od apostolskih vremena ali je u početku slavljen istovremeno sa praznikom Bogojavljenja. Datum 25. decembar je kao datum Hristovog rodjenja uveden u 4. veku u vreme cara Arkadija. Ovaj datum hrišćanske crkve i danas poštuju s tim što se prema Julijanskom kalendaru 25. decembar poklapa sa gregorijanskim 7. januarom pa pravoslavne crkve koje poštuju julijansko vreme tog dana slave praznik Roždestva Isusa Hrista.
Predanje kaže da je pred rodjenje Hristovo rimski imperator Avgust naredio popis stanovništva u carevini i pa se svako morao naći u mestu odakle su njegovi preci. Marija od roda Davidova i njen saputnik Josif vratili su se tom prilikom u Vitlajem i tu se skromno smestili u pećini u kojoj su pastiri sklanjali stada od nepogoda. Bogorodica je, kako je zapisano, u slamu povila novorodjenog Spasitelja i poklonila mu se kao Bogu.
"U isto vreme nad zemljom izraelskom pojavi se velika sjajna zvezda koja beše neobicna i stoga što se nije kretala od Istoka ka Zapadu, već se kretala prema Jugu, a ne beše na visini kao sve zvezde već u visini ptičijeg leta". Zvezdu su četrdeset dana pratili trojica mudraca, prema predanju Gaspar, Valtazar i Melhior, koji su stigavši u Jerusalim pošli caru Irodu koji ih je lukavo zamolio da mu jave gde se dogodilo čudesno rodjenje jer bi on hteo da se pokloni tom detetu proročanstva.
Kako dalje kaže jevandjelsko predanje, u Vitlajemskoj pećini nad kojom se zaustavila najsjajnija zvezda, mudraci su se poklonili detetu "kao caru nad carevima i darivali ga zlatom, a potom tamjanom kao Boga i smirnom kao prvosveštenika i učitelja".
Mudraci se nisu vratili Irodu već su drugim putem otputovali a Irod je, u strahu za svoj carski presto pred novorodjenim judejskim carem, naredio da se u Vitlajemu pobiju sva muška deca do dve godine nadajući se da će medju njima biti i novorodjeni Isus. Ubijeno je 14.000 dece, ali je sveta porodica prebegla u Misir u Egiptu gde je živela do Irodove smrti.
Srpska pravoslavna crkva Božić slavi tri dana koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Drugi dan Božića je Sabor presvete Bogorodice koji crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalonsoti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi sveti arhidjakon Stefan.
SPC poziva na mir i radost, zabrinutost za Kosovo
''Kao i prethodnih, i ove godine delimo tugu i zabrinutost sa svima zbog dešavanja na Kosovu i Metohiji - oko naše svete zemlje, srca i duše srpskog naroda'', navodi se u Božićnoj poslanici SPC koja će biti pročitana na Božicnim liturgijama u svim hramovima srpske crkve u zemlji i rasejanju.
"Za našu svetolazarevsku zemlju danas moćnici ovog sveta bacaju kocku i besramno vredjaju naša osećanja i naše dostojanstvo. Danas, oni u ime svojih interesa na Balkanu i Evropi gazeći pri tome sve norme medjunarodnog prava na kojima počiva današnji svet, hoće da otmu srpskom narodu njegovu kolevku, njegovu dušu i srce koje će zauvek ostati na Kosovu i Metohiji", navodi se u poslanici.
"Nek se pred ovom činjenicom zamisle svi oni koji na najbezočniji način krše sve norme Božije i ljudske pravde, a pre svega srpskog naroda na kolevku njegove otadžbine", navodi SPC.
U poslanici SPC se ističe da u prazničnom osećanju i radosti ne smemo zaboraviti našu braću i sestre prognane iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Kosova i Metohije.
"Apelujemo na sve organe vlasti u Srbiji i Crnoj Gori da im omoguće normalan i pristojan život, da se zauzmu za njihova prava na povratak i povrat njihove otete imovine. Posebno apelujemo na sve vas, draga deco duhovna, da ovaj praznik hrišćanske radosti podelite sa vašom braćom i sestrama prognanicima", poručuje se u poslanici.
Srpska pravoslavna crkva podseća i na sve one koji su ostali na svojim ognjištima ili se vratili na njihova zgarišta.
"Pratimo i vidimo da svakodnevno trpe diskriminacije i poniženja samo zato što su Srbi i što su smogli snage i hrabrosti da se vrate i opstanu na svojim ognjištima", navodi se u poslanici SPC i apeluje na vlasti Hrvatske i Bosne i Hercegovine da pokažu dobru volju u rešavanju gorućih problema njihovih prognanih gradjana srpske i drugih nacionalnosti.
"Pozivamo sve da poštuju osnovna ljudska, nacionalna i verska prava našeg i drugih naroda zagarantovana svim medjunarodnim konvencijama. Da jednako kao i druge - ni manje ni više - uvažavaju naš Srpski pravoslavni narod koji kroz dugu istoriju svog postojanja i delovanja na prostorima pomenutih država ima neizbrisiv pečat u kulturi i istoriji pomenutih država i naroda sa kojima deli viševekovnu istoriju", navodi se u poslanici.
Srpska pravoslavna crkva ističe u poslanici da upućuje molitve Bogu da sačuva decu i omladinu od "kužnih iskušenja" našeg doba: droge, alkoholizma i drugih poroka.
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je u subotu, 29. decembra, u Srpskoj patrijaršiji pročitao Božićnu poslanicu i u ime patrijarha Pavla i svih arhijereja spske crkve, čestitao svim vernicima najradosniji hrišćanski praznik pozdravom: "Mir Božji i Hristos se rodi".
Većina običaja sačuvana
Božićno praznovanje, uprkos očitim promenama u savremenom društvu, sačuvalo je većinu običaja iz ranijih vremena, što doprinosi utisku da je Božić po običajima najsadržaniji u ciklusu narodnih praznika.
Običaji koji krase jedan od tri najveća hrišćanska praznika, kojim se proslavlja Hristovo rodjenje, najbolje su očuvani upravo u našem narodu.
Proslavljanje Božića predstavlja uskladjeni spoj crkvenih, liturgijskih i folklornih običaja koji, raznovrsnošću i osobenošću našeg šarolikog narodnog folklora, daju posebnu lepotu tim svečarskim danima.
S obzirom na to da je svetkovina okrenuta prvenstveno domu i porodici, od same porodice zavisi kako će božićni običaji biti i primenjivani.
U višečlanim zajednicama, u kojima živi nekoliko generacija (svekar, svekrva, sin, snaja, deca..), običaji su sadržajniji i tradicija se više poštuje, dok se mladja i srednja generacija prilagodjava modernom vremenu i neke delove običaja prestaje da "izvodi", smatrajući da nisu primereni novom vremenu ili ih, jednostavno, prilagodjava svojim potrebama, kaže Milina Ivanović-Barišić iz Etnografskog instituta.
Sa smanjenjem broja članova porodice dolazi do promena u praznovanju, jer više nema toliko ljudi koji bi mogli da "ispune" praznik, rekla je ona Tanjugu.
Sečenje badnjaka, unošenje slame, dolazak polaženika, odlazak na izvor po nenačetu vodu... svi ti običaji morali su da se prilagode današnjem vremenu i modernizaciji življenja.
Tako se nekada vodilo računa da se vatra ne ugasi preko noći, dok se danas smatra da ne predstavlja loš znak da se ona ponovo potpali.
Takodje, u nekim delovima Vojvodine zajednički badnjak se pali ispred crkve, posle čega prisutni odnose njegove delove kućama.
Uz to, potrebno je i vreme da bi se praznici ispoštovali što, u principu, sadašnji način života ne dozvoljava.
"Kada nemate vreme, prilagodjavaćete običaje, a svako prilagodjavanje nosi rizik", veli Ivanović-Barišić.
Ipak, i današnja generacija od običaja očekuje isto što je očekivala i tradicionalna zajednica - zdravlje, sreću, napredak...
Mladi, medjutim, više to rade po nasledjenoj tradiciji, nego što stvarno veruju u to.
Jer, kada razgovarate sa starijima, oni će znati zašto se unosi slama i badnjak u kuću, dok mladi ne znaju zašto se to radi.
Danas mladi idu više i u crkvu i na liturgije, a religioznost i pridržavanje nekih načela crkve su, uopšte, povećani.
Od devedesetih godina prošlog veka počinje povratak tradiciji i tada običaji dobijaju na snazi, a religioznost je povećana.
U poslednjih desetak godina mnogo je više ljudi koji kažu da poste ceo post od 40 dana. Medjutim, uglavnom se on svodi ili na sedam dana ili samo na Badnji dan. Ivanović-Barišić smatra da u ljudima nema svesti o značaju posta.
"To mi je prilika da oslabim", često je odgovar mladih na pitanje da li znaju značaj i pravu, duhovnu stranu posta.
Ukazavaši da je potrebno vreme da se izgradi pravi odnos o značenju samog posta, ona tvrdi da je to, uz obavezu škole (kroz veronauku), pre svega, stvar porodice i tradicije koja se nosi iz kuće.
Etnologija se pre rata učila u školama, dok se osamdesetih godina prošlog veka o našim običajima učilo kroz predmet muzeologija.
Deca moraju da uče naše običaje i tradiciju, naročito u vremenu kada se sve više porodica počinje da gubi nit pravoslavlja i onog tradicionalnog, koje je vekovima krasilo Srbiju.
(agencije/MONDO)
