Bivši glavni tužilac u procesu protiv Slobodana Miloševića Džefri Najs izjavio je da bi u slučaju bivšeg jugoslovenskog predsednika, koji je umro pre okončanja sudjenja, bilo teško dokazati njegovu genocidnu nameru.
Bivši glavni tužilac u procesu protiv Slobodana Miloševića Džefri Najs izjavio je da bi u slučaju bivšeg jugoslovenskog predsednika, koji je umro pre okončanja sudjenja, bilo teško dokazati njegovu genocidnu nameru.
On je u izjavi Radiju "Slobodna Evropa" istakao da je "jako teško dokazati bilo koju nameru, zato što morate sagledati nečiji um, i to kroz ono što je ta osoba učinila". "Optužbe za genocid protiv Miloševića podrazumevale su i njegovu genocidnu nameru, kao i to da je bio svestan postojanja te namere kod drugih, ali je i pored toga podržao njihove aktivnosti", rekao je Najs, koji sada radi kao pravni savetnik britanske kraljevske familije.
"Mislim da bi bilo jako teško dokazati tu nameru, ali sudovi su u nekim ranijim slučajevima presudili da je postojala genocidna namera. Tako na primer u slučaju Jelisić - i pored relativno niskog ranga optuženog, Tribunal je presudio da je bilo dovoljno dokaza da se eventualno ustanovi da je izvršen genocid", rekao je Najs i naglasio: "Imao sam mnoge argumente za to, koje bih vrlo rado iskoristio".
Odgovarajući na pitanje - gde bi se moglo suditi Karadžiću i Mladiću, ako budu uhvaćeni posle zatvaranja Haškog tribunala, Najs je izneo ličnu pretpostavku da bi se to moglo učiniti pred Medjunarodnim krivičnim sudom, takodje u Hagu. Iako veruje da bi bolje mesto za sudenje ovoj dvojici begunaca bila Srbija nego Bosna, Najs je zaključio da je "puno bolje da se njihovo sudenje održi pred nekim medjunarodnim sudom - uprkos svim manjkavostima takvog rešenja".
Ocenjujući rad Haškog tribunala, koji se, posle 14 godina privodi kraju, Najs je rekao da se nada da će većina obavljenih sudjenja "biti ocenjena kao pravedna još mnogo godina nakon zatvaranja Tribunala". Najveći uspeh Tužilaštva, pa i Suda za bivšu Jugoslaviju, za Najsa je to što su predočili "ogroman broj dokaza iz raznih izvora - što u vidu dokumenata, što kroz izjave svedoka - koji nikada ne bi bili dostupni da nije bilo sudskih procesa pred Tribunalom".
(Tanjug)
On je u izjavi Radiju "Slobodna Evropa" istakao da je "jako teško dokazati bilo koju nameru, zato što morate sagledati nečiji um, i to kroz ono što je ta osoba učinila". "Optužbe za genocid protiv Miloševića podrazumevale su i njegovu genocidnu nameru, kao i to da je bio svestan postojanja te namere kod drugih, ali je i pored toga podržao njihove aktivnosti", rekao je Najs, koji sada radi kao pravni savetnik britanske kraljevske familije.
"Mislim da bi bilo jako teško dokazati tu nameru, ali sudovi su u nekim ranijim slučajevima presudili da je postojala genocidna namera. Tako na primer u slučaju Jelisić - i pored relativno niskog ranga optuženog, Tribunal je presudio da je bilo dovoljno dokaza da se eventualno ustanovi da je izvršen genocid", rekao je Najs i naglasio: "Imao sam mnoge argumente za to, koje bih vrlo rado iskoristio".
Odgovarajući na pitanje - gde bi se moglo suditi Karadžiću i Mladiću, ako budu uhvaćeni posle zatvaranja Haškog tribunala, Najs je izneo ličnu pretpostavku da bi se to moglo učiniti pred Medjunarodnim krivičnim sudom, takodje u Hagu. Iako veruje da bi bolje mesto za sudenje ovoj dvojici begunaca bila Srbija nego Bosna, Najs je zaključio da je "puno bolje da se njihovo sudenje održi pred nekim medjunarodnim sudom - uprkos svim manjkavostima takvog rešenja".
Ocenjujući rad Haškog tribunala, koji se, posle 14 godina privodi kraju, Najs je rekao da se nada da će većina obavljenih sudjenja "biti ocenjena kao pravedna još mnogo godina nakon zatvaranja Tribunala". Najveći uspeh Tužilaštva, pa i Suda za bivšu Jugoslaviju, za Najsa je to što su predočili "ogroman broj dokaza iz raznih izvora - što u vidu dokumenata, što kroz izjave svedoka - koji nikada ne bi bili dostupni da nije bilo sudskih procesa pred Tribunalom".
(Tanjug)
