Za glasanje u inostranstvu na predsedničkim izborima zakazanim za 20. januar registrovano je skoro 6.000 državljana Srbije više u odnosu na parlamentarne izbore održane pre godinu dana i to je uzlazni trend, izjavila je državni sekretar Ministarstva za dijasporu Neda Maletić.
Ovoga puta, izborno pravo moći će da ostvari 37.172 birača na 65 biračkih mesta u 36 zemalja širom sveta, a radi se o punoletnim i radno sposobnim državljanima Srbije upisanim u birački spisak, s prebivalištem u Srbiji.
Ona je podsetila da je 2004. godine za predsedničke izbore bilo registrovano 10.000 državljana Srbije, na referendumu za potvrdjivanje Ustava Srbije 18.000, a za izbore za Skupštinu Srbije 21. januara 2007. godine 31.370 gradjana.
Maletićeva je rekla da se, prema Izbornom zakonu koji propisuje kriterijume za ostvarivanje bračkog prava, procenjujuje da Srbija ima oko 400.000 potencijalnih birača u inostranstvu, a da srpsko poreklo ima oko tri miliona stanovnika planete koji žive van matice - bez državljanstva, maloletnih, koji nemaju
prebivalište...
Prema njenim rečima, struktura birača u inostranstvu podržava demokratsku opciju, što su pokazali prošlogodišnji rezultati izbora za Skupštinu Srbije, kada je za Demokratsku stranku i Demokratsku stranku Srbije glasalo procenutalno više birača u inostranstvu nego u zemlji.
"Stranke prodemokratske opcije DS, DSS, G17 plus i LDP osvojile su oko 70 odsto glasova naših državljana u dijaspori i to su, uglavnom, oni koji su iz zemlje otišli devedesetih godina (prošlog veka)", rekla je Maletićeva.
Ona je dodala da ni na ovim, predsedničkim izborima, neće biti moguće glasanje poštom ili putem Interneta, iako je i za prethodne, parlamentarne izbore bilo takvih najava.
Maletićeva je istakla da je Ministarstvo za dijapsoru u novembru prošle godine pokrenulo studiju koja bi trebalo da razmotri modele glasanja, kao i da se vide informatički kapaciteti zemlje za ostvarivanje glasanja putem Interneta.
"Da bi se omogućilo glasanje poštom ili putem Interneta neophodan je konsenzus mnogih institucija, a na prvom mestu promena izbornog zakona uz saglasnost Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, vreme i naravno novac", rekla je ona.
Malietićeva je kao jedan od glavnih problema za takav način glasanja navela i to što Srbija nema centralizovan birački spisak, podsetivši da se u nekim opštinama oni vode čak i ručno.
(Tanjug)
Ovoga puta, izborno pravo moći će da ostvari 37.172 birača na 65 biračkih mesta u 36 zemalja širom sveta, a radi se o punoletnim i radno sposobnim državljanima Srbije upisanim u birački spisak, s prebivalištem u Srbiji.
Ona je podsetila da je 2004. godine za predsedničke izbore bilo registrovano 10.000 državljana Srbije, na referendumu za potvrdjivanje Ustava Srbije 18.000, a za izbore za Skupštinu Srbije 21. januara 2007. godine 31.370 gradjana.
Maletićeva je rekla da se, prema Izbornom zakonu koji propisuje kriterijume za ostvarivanje bračkog prava, procenjujuje da Srbija ima oko 400.000 potencijalnih birača u inostranstvu, a da srpsko poreklo ima oko tri miliona stanovnika planete koji žive van matice - bez državljanstva, maloletnih, koji nemaju
prebivalište...
Prema njenim rečima, struktura birača u inostranstvu podržava demokratsku opciju, što su pokazali prošlogodišnji rezultati izbora za Skupštinu Srbije, kada je za Demokratsku stranku i Demokratsku stranku Srbije glasalo procenutalno više birača u inostranstvu nego u zemlji.
"Stranke prodemokratske opcije DS, DSS, G17 plus i LDP osvojile su oko 70 odsto glasova naših državljana u dijaspori i to su, uglavnom, oni koji su iz zemlje otišli devedesetih godina (prošlog veka)", rekla je Maletićeva.
Ona je dodala da ni na ovim, predsedničkim izborima, neće biti moguće glasanje poštom ili putem Interneta, iako je i za prethodne, parlamentarne izbore bilo takvih najava.
Maletićeva je istakla da je Ministarstvo za dijapsoru u novembru prošle godine pokrenulo studiju koja bi trebalo da razmotri modele glasanja, kao i da se vide informatički kapaciteti zemlje za ostvarivanje glasanja putem Interneta.
"Da bi se omogućilo glasanje poštom ili putem Interneta neophodan je konsenzus mnogih institucija, a na prvom mestu promena izbornog zakona uz saglasnost Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, vreme i naravno novac", rekla je ona.
Malietićeva je kao jedan od glavnih problema za takav način glasanja navela i to što Srbija nema centralizovan birački spisak, podsetivši da se u nekim opštinama oni vode čak i ručno.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.