Razlozi za to nisu nastali sada, datiraju iz mnogo ranijeg perioda, a pre svega su posledica toga da se na rešavanje nekog spora čeka dugo, jedan sud rešava na jedan, drugi na drugi način, rekla je Prelić na potpisivanju protokola u saradnji USS i Pravosudne akademije.

Kako je istakla, sve to se povezivalo sa nečasnim radnjama nosilaca pravosudnih funkcija, "sa time da su oni podložni pritiscima i da sude ne po zakonu, ne zbog zaštite nečijeg prava, nego ili nestručno, ili voluntaristički, ili što od njih ovaj ili onaj očekuje da sude".

Prelić je rekla da je zato cilj saradnje sa Pravosudnom akademijom da sudije i pomoćnici tužilaca koji prolaze dodatnu obuku u Akademiji prouče i presude USS iz oblasti ljudskih prava i sloboda i to koriste u svom kasnijem radu.

Cilj je da sudija nauči da ne rešava samo konkretan spor koji je pred njim, nego da ima na umu da time pruža zaštitu nečijem ustavom zagarantovanom pravu, ili ako to ne učini kako valja, krši zajamčena prava i slobode onima kojima sudi, objasnila je ona.

Prelić je dodala da je cilj i da se sudije i tužioci prepoznaju potrebu da praksa USS, koja se temelji na standardima Evropskog suda za ljudska prava, postane "oruđe" i praksa koju će oni koristiti u svakodnevnom radu, "isto kao što koriste zakone da bi doneli presudu".

Direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić rekao je da se obukom USS ispunjava obaveza da se praksa Evropskog suda za ljudska prava "spusti" na nacionalni nivo, kako bi se time sprečilo da iz Srbije stiže veliki broj predstavki sudu u Strazburu.

Bez efikasnog pravosuđa, stručnog i osposobljenog, ne možemo govoriti o pravnoj državi i nezavisnom pravosuđu, konstatovao je Vujić.