"Ne tražimo da Srbija prizna nezavisnost Kosova, već normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Šta će ta normalizacija na kraju tačno značiti, na Evropskoj uniji je da definiše, ali, po nama, to uključuje i članstvo Kosova u UN", još jednom je ponovio Kirbi, ovoga puta za "Večernje novosti", odgovarajući na pitanje da li će priznavanje nezavisnosti KiM biti krunski uslov za članstvo Srbije u Uniji.

Kirbi, koji krajem januara završava mandat u Beogradu, za "Novosti" poručuje da je u poslednje četiri godine Srbija napredovala, ekonomski i politički, i u dijalogu sa Kosovom, odnosima sa susedima.

Na konstataciju lista da pojedini srpski zvaničnici poručuju da je članstvo Kosova u UN neprihvatljiv uslov, Kirbi je podsetio da Zapadna Nemačka nikad nije priznala Istočnu Nemačku, a ona je bila u UN.

Na pitanje hoće li zahtev da Priština dobije stolicu na Ist Riveru biti deo pravno obavezujućeg sporazuma koji EU zahteva na kraju procesa normalizacije, Kirbi je odgovorio da SAD samo asistiraju u tom procesu koji vodi EU, i u ovoj fazi ni na čemu ne insistiraju.

"SAD su priznale Kosovo, ali to je pitanje za EU, gde pet država to nije učinilo. Pravno obavezujući sporazum je jedan u nizu papira koji Beograd i Priština potpisuju. To ste već činili, u aprilu 2013, avgustu 2015. godine.

Upitan hoće li bliski odnosi Srbije sa Rusijom biti velika prepreka na putu ka EU i hoće li jačati pritisci na Beograd da uvede sankcije Moskvi, američki ambasador je rekao da se nada da će se pre toga stvoriti uslovi da sankcije budu ukinute.