Do 19 sati na predsedničke izbore u Srbiji izašlo je 58,2 odsto birača, što je apsolutni rekord od 2000. godine otkad Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) prati izbore u Srbiji.
Dosad, rekordna je bila izlaznost na prošlogodišnjim, parlamentarnim izborima, kad je do zatvaranja biračkih mesta glasalo 46,5 odsto birača.
Najmanji odziv je u Beogradu - 55,1 odsto. U centralnoj Srbiji 58,4 odsto birača, u Vojvodini 51,8 odsto, a na Kosovu oko 50 odsto uz napomenu CeSida da podaci o izlaznosti u ovoj pokrajini nisu pouzdani.
Kako kaže Zoran Lučić odziv je bio je veći na biračkim mestima gde je Srpska radikalna stranka na prethodnim izborima bila jaka.
Kako kažu u CeSidu oni već imaju podatke o rezultatima glasanja sa nekih izbornih mesta.
Radi se o manjim i udaljenijim biračkim mestima gde je većina upisanih birača glasala pre 20 sati.
Nešto pouzdaniji podaci mogu se očekivati oko 21 sat, kada će stručnjaci CeSida dati prvu predikciju izbornih rezultata sa oko 700 biračkih mesta, odnosno sa reprezentativnog uzorka, a maksimalna očekivana greška, kako je dosadašnja praksa pokazala, može biti oko 0,4 odsto. Kako napominju, to nisu konačni rezultati, koje može dati samo RIK.
Prema rečima politikologa Vladimira Goatija, velika izlaznost govori da su birači procenili da su ovo kritični izbori, da se Srbija nalazi na raskrsnici i da pobeda jednog od favorita vodi zemlju ka dva različita vrednosno - politička sistema.
Bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović je ukazao da je rezultat ovih izbora možda značajniji od rezultata koji će biti postignut na narednim parlamentarnim izborima. On ukazuje da će ovaj predsednik Srbije vršiti svoju dužnost narednih pet godina, odnosno da će se tokom njegovog mandata promeniti dve vlade.
To znači da će predsednik biti najozbiljnija institucija u državi u narednom periodu, bez obzira na mala ustavna ovlašćenja.
Prema podacima Republičke izborne komisije (RIK) na predsedničkim izborima u Srbiji do 18 sati glasalo je 53,45 gradjana upisanih u birački spisak, saopšteno je na osnovu podataka sa 512 biračkih mesta.
U centralnoj Srbiji glasalo je 53,29 odsto birača, u Vojvodini 53,88 odsto, a Beogradu 49,36 odsto birača.
Prema podacima RIK-a, u Novom Sadu je do 18 časova glasalo 45,37 odsto gradjana sa pravom glasa, u Nišu 53,98 odsto, Kragujevcu 62,46 odsto, a u Čačku 57,37 upisanih birača. U Kosovskomitrovačkom okrugu do 18 sati je glasalo 42 odsto gradjana, u Kosovskom 39,8 odsto, a Kosovskopomoravskom 58,9 od ukupno upisanih u birački spisak.
Kako je izjavio direktor Zavoda za statistiku Dragan Vukmirović na konferenciji za novinare u RIK-u, odziv je veći nego na parlamentarnim izborima 21. januara 2007. godine kada je do 18 sati glasalo 51,55 odsto gradjana, a ukupno 60,62. Na prethodnim predsedničkim izborima 2004. godine do 18 sati glasalo je 37,46 gradjana, a ukupno 47,7 odsto.
Predsednica RIK-a Sonja Brkić je kazala da je otvoreno 8.573 biračkih mesta, 65 u inostranstvu i 27 u zatvorima.
Konačnu procenu odziva RIK će saopštiti u 22 sata.
Kako prenose agencije, najmanja izlaznost je u opštinama Preševo u Bujanovac, sa većinskim albanskim stanovništvom, do podneva su na birališta izašli samo lider Partije demokratskog delovanja i narodni poslanik u Skupštini Srbije Riza Haljimi i njegov stranački kolega i predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifi.
U Srbiji su jutros u sedam sati počeli izbori, a birališta su bila otvorena do 20 časova. Predsednički izbori održavaju se prvi put od usvajanja novog Ustava Srbije novembra 2006. godine. Današnji izbori, koji su raspisani 12. decembra prošle godine, peti su predsednički izbori od 2000. godine, a deveti od uvodjenja višestranačkog sistema 1990. godine
Na izborima učestvuje devet kandidata čiji je redosled utvrdjen žrebom. Na izbornoj listi su: Tomislav Nikolić (Srpska radikalna stranka), Jugoslav Dobričanin (Reformistička stranka), Boris Tadić (Demokratska stranka), Velimir Ilić (Nova Srbija), Ištvan Pastor (Madjarska koalicija), Marijan Rističević (Narodna seljačka stranka), Čedomir Jovanović (Liberalno demokratska partija), Milutin Mrkonjić (Socijalistička partija Srbije) i Milanka Karić (Pokret snaga Srbije).
Sva biračka mesta u Srbiji otvorena su u nedelju od sedam sati ujutro i zatvorena su u 20 sati uveče.
U birački spisak za predsedničke izbore upisano je 6.708.697 birača, a pravo glasa ima još 37.053 birača u inostranstvu, 9.187 na odsluženju vojnog roka i 8.201 u zatvorima.
Birači će moći da glasaju na ukupno 8.481 biračkim mestu U Srbiji. Glasanje u inostranstvu omogućeno je na 65 biračkih mesta u 36 zemalja.
Predsedničke izbore prate domaći i strani posmatrači. Posmatrači ambasada SAD i Velike Britanije neće neposredno na biračkim mestima pratiti odvijanje izbornog postupka u Srbiji, budući da je Vrhovni sud Srbije tek sinoć izdao ovlašćenja koja im to omogućuju.
Konačni, zvanični rezultati prvog kruga izbora za predsednika Srbije treba da budu objavljeni najkasnije četiri dana od zatvaranja biračkih mesta, odnosno najkasnije do četvrtka, 24. januara u 20 sati.
Za predsednika Republike biće izabran kandidat koji dobije u prvom krugu većinu glasova birača koji su glasali. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja, odnosno 3. februara.
U drugi krug predsedničkih izbora ulaze dva kandidata koja su osvojila najveći broj glasova u prvom krugu. Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike biće izabran kandidat koji je dobio najveći broj glasova.
Već u prvim satima nakon zatvaranja biračkih mesta očekuju se preliminarni nezvanični rezultati predsedničkih izbora.
Mandat predsednika traje pet godina i počeće danom polaganja zakletve u parlamentu. Jedna ličnost može biti predsednik Srbije najviše u dva mandata. Ovlašćenja predsednika Srbije propisana su Ustavom Srbije, donetim u jesen 2006. godine i najšira su u oblasti odbrane, spoljne politike i pri izboru sudija Ustavnog suda.
(agencije/MONDO)
Dosad, rekordna je bila izlaznost na prošlogodišnjim, parlamentarnim izborima, kad je do zatvaranja biračkih mesta glasalo 46,5 odsto birača.
Najmanji odziv je u Beogradu - 55,1 odsto. U centralnoj Srbiji 58,4 odsto birača, u Vojvodini 51,8 odsto, a na Kosovu oko 50 odsto uz napomenu CeSida da podaci o izlaznosti u ovoj pokrajini nisu pouzdani.
Kako kaže Zoran Lučić odziv je bio je veći na biračkim mestima gde je Srpska radikalna stranka na prethodnim izborima bila jaka.
Kako kažu u CeSidu oni već imaju podatke o rezultatima glasanja sa nekih izbornih mesta.
Radi se o manjim i udaljenijim biračkim mestima gde je većina upisanih birača glasala pre 20 sati.
Nešto pouzdaniji podaci mogu se očekivati oko 21 sat, kada će stručnjaci CeSida dati prvu predikciju izbornih rezultata sa oko 700 biračkih mesta, odnosno sa reprezentativnog uzorka, a maksimalna očekivana greška, kako je dosadašnja praksa pokazala, može biti oko 0,4 odsto. Kako napominju, to nisu konačni rezultati, koje može dati samo RIK.
Prema rečima politikologa Vladimira Goatija, velika izlaznost govori da su birači procenili da su ovo kritični izbori, da se Srbija nalazi na raskrsnici i da pobeda jednog od favorita vodi zemlju ka dva različita vrednosno - politička sistema.
Bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović je ukazao da je rezultat ovih izbora možda značajniji od rezultata koji će biti postignut na narednim parlamentarnim izborima. On ukazuje da će ovaj predsednik Srbije vršiti svoju dužnost narednih pet godina, odnosno da će se tokom njegovog mandata promeniti dve vlade.
To znači da će predsednik biti najozbiljnija institucija u državi u narednom periodu, bez obzira na mala ustavna ovlašćenja.
Prema podacima Republičke izborne komisije (RIK) na predsedničkim izborima u Srbiji do 18 sati glasalo je 53,45 gradjana upisanih u birački spisak, saopšteno je na osnovu podataka sa 512 biračkih mesta.
U centralnoj Srbiji glasalo je 53,29 odsto birača, u Vojvodini 53,88 odsto, a Beogradu 49,36 odsto birača.
Prema podacima RIK-a, u Novom Sadu je do 18 časova glasalo 45,37 odsto gradjana sa pravom glasa, u Nišu 53,98 odsto, Kragujevcu 62,46 odsto, a u Čačku 57,37 upisanih birača. U Kosovskomitrovačkom okrugu do 18 sati je glasalo 42 odsto gradjana, u Kosovskom 39,8 odsto, a Kosovskopomoravskom 58,9 od ukupno upisanih u birački spisak.
Kako je izjavio direktor Zavoda za statistiku Dragan Vukmirović na konferenciji za novinare u RIK-u, odziv je veći nego na parlamentarnim izborima 21. januara 2007. godine kada je do 18 sati glasalo 51,55 odsto gradjana, a ukupno 60,62. Na prethodnim predsedničkim izborima 2004. godine do 18 sati glasalo je 37,46 gradjana, a ukupno 47,7 odsto.
Predsednica RIK-a Sonja Brkić je kazala da je otvoreno 8.573 biračkih mesta, 65 u inostranstvu i 27 u zatvorima.
Konačnu procenu odziva RIK će saopštiti u 22 sata.
Kako prenose agencije, najmanja izlaznost je u opštinama Preševo u Bujanovac, sa većinskim albanskim stanovništvom, do podneva su na birališta izašli samo lider Partije demokratskog delovanja i narodni poslanik u Skupštini Srbije Riza Haljimi i njegov stranački kolega i predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifi.
U Srbiji su jutros u sedam sati počeli izbori, a birališta su bila otvorena do 20 časova. Predsednički izbori održavaju se prvi put od usvajanja novog Ustava Srbije novembra 2006. godine. Današnji izbori, koji su raspisani 12. decembra prošle godine, peti su predsednički izbori od 2000. godine, a deveti od uvodjenja višestranačkog sistema 1990. godine
Na izborima učestvuje devet kandidata čiji je redosled utvrdjen žrebom. Na izbornoj listi su: Tomislav Nikolić (Srpska radikalna stranka), Jugoslav Dobričanin (Reformistička stranka), Boris Tadić (Demokratska stranka), Velimir Ilić (Nova Srbija), Ištvan Pastor (Madjarska koalicija), Marijan Rističević (Narodna seljačka stranka), Čedomir Jovanović (Liberalno demokratska partija), Milutin Mrkonjić (Socijalistička partija Srbije) i Milanka Karić (Pokret snaga Srbije).
Sva biračka mesta u Srbiji otvorena su u nedelju od sedam sati ujutro i zatvorena su u 20 sati uveče.
U birački spisak za predsedničke izbore upisano je 6.708.697 birača, a pravo glasa ima još 37.053 birača u inostranstvu, 9.187 na odsluženju vojnog roka i 8.201 u zatvorima.
Birači će moći da glasaju na ukupno 8.481 biračkim mestu U Srbiji. Glasanje u inostranstvu omogućeno je na 65 biračkih mesta u 36 zemalja.
Predsedničke izbore prate domaći i strani posmatrači. Posmatrači ambasada SAD i Velike Britanije neće neposredno na biračkim mestima pratiti odvijanje izbornog postupka u Srbiji, budući da je Vrhovni sud Srbije tek sinoć izdao ovlašćenja koja im to omogućuju.
Konačni, zvanični rezultati prvog kruga izbora za predsednika Srbije treba da budu objavljeni najkasnije četiri dana od zatvaranja biračkih mesta, odnosno najkasnije do četvrtka, 24. januara u 20 sati.
Za predsednika Republike biće izabran kandidat koji dobije u prvom krugu većinu glasova birača koji su glasali. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja, odnosno 3. februara.
U drugi krug predsedničkih izbora ulaze dva kandidata koja su osvojila najveći broj glasova u prvom krugu. Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike biće izabran kandidat koji je dobio najveći broj glasova.
Već u prvim satima nakon zatvaranja biračkih mesta očekuju se preliminarni nezvanični rezultati predsedničkih izbora.
Mandat predsednika traje pet godina i počeće danom polaganja zakletve u parlamentu. Jedna ličnost može biti predsednik Srbije najviše u dva mandata. Ovlašćenja predsednika Srbije propisana su Ustavom Srbije, donetim u jesen 2006. godine i najšira su u oblasti odbrane, spoljne politike i pri izboru sudija Ustavnog suda.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
