"Politika" je objavila interne beleške slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova koje svedoče o tome da Američki Stejt department forsira evropske zemlje da što pre priznaju nezavisnost Kosova i podstiče Sloveniju, koja predsedava EU, da to prva učini.
"Politika" je imala uvid u dokument, čije delove objavljuje i ljubljanski "Dnevnik", i u kome Rozmari Di Karlo, zamenica pomoćnika državnog sekretara Kondolize Rajs, objašnjava kako je savetovala Albance da sednicu kosovskog parlamenta, na kojoj će proglasiti nezavisnost, sazovu u nedelju, jer onda "Ruska Federacija neće imati vremena da sazove Savet bezbednosti".
Pomoćnik državnog sekretara zadužen za evropske poslove Danijel Frid tokom razgovora je izneo uverenje da "šest država članica EU u početku neće priznati Kosovo, ali ako ga prizna bar 15 od 27 EU država - to će biti sasvim dovoljno".
Slovenačko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će istražiti kako je njegov interni dokument o razgovorima sa američkim zvaničnicima o Kosovu i drugim pitanjima, dospeo do listova koji su ga danas navodili, a na konsultacije će biti pozvan i slovenački ambasador u SAD.
MIP Slovenije je odlučio da u Ljubljanu pozove na konsultacije svog ambasadora u SAD Samuela Žbogara, sprovede internu istragu i pooštri pristup svojim kompjuterskim informacijama.
Slovenački premijer Janez Janša je odlučno odbacio sumnje da bilo ko diktira Sloveniji u pogledu EU.
"Slovenija se usklađuje unutar EU, EU se usklađuje sa drugim partnerima i saveznicima u svetu. Ona vodi taj dijalog", rekao je Janša.
Listovi su preneli da je Frid objasnio da će slovenačko vođstvo u ulozi predsedavajućeg EU tako biti od ključne važnosti, i dodao da SAD zasad izbegavaju izjave u pogledu nezavisnosti Kosova, ali će među prvima priznati Kosovo kada kosovske vlasti posle srpskih izbora obznane nezavisnost.
Frid kaže i da se SAD trude da Kosovo tokom prvih dana prizna što više država izvan EU, te da snažno lobiraju u Japanu, Turskoj, kao i u arapskim državama koje su, kaže, izrazile spremnost da Kosovo priznaju bez odlaganja.
"Politika", pozivajući se na "integralne delove slovenačkih beleški", navodi da je politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Slovenije Mitja Drobnič bio potkraj decembra u Vašingtonu gde je razgovarao sa najvišim predstavnicima Bušove administracije.
Centralna tema bila je razrada plana proglašenja "koordinisane deklaracije nezavisnosti" (CDI, Coordinated Declaration of Independence), u odnosu na prethodni plan o jednostranoj deklaracije nezavisnosti (UDI, Unilateral Declaration of Independence) Kosova.
Kako se navodi, vodeća ličnost tokom razgovora sa predstavnikom (tada buduće) predsedavajuće zemlje EU bio je Frid, kao i troje zamenika pomoćnika američke ministarke spoljnih poslova.
Oni su u razgovoru s visokim predstavnikom slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova, a uoči slovenačkog preuzimanja predsedavanja Evropskoj uniji, razradili taktiku i dali uputstva po pitanju koraka potrebnih za proglašenje državnosti Kosova.
"Politika" je imala uvid u dokument, čije delove objavljuje i ljubljanski "Dnevnik", i u kome Rozmari Di Karlo, zamenica pomoćnika državnog sekretara Kondolize Rajs, objašnjava kako je savetovala Albance da sednicu kosovskog parlamenta, na kojoj će proglasiti nezavisnost, sazovu u nedelju, jer onda "Ruska Federacija neće imati vremena da sazove Savet bezbednosti".
Pomoćnik državnog sekretara zadužen za evropske poslove Danijel Frid tokom razgovora je izneo uverenje da "šest država članica EU u početku neće priznati Kosovo, ali ako ga prizna bar 15 od 27 EU država - to će biti sasvim dovoljno".
Slovenačko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će istražiti kako je njegov interni dokument o razgovorima sa američkim zvaničnicima o Kosovu i drugim pitanjima, dospeo do listova koji su ga danas navodili, a na konsultacije će biti pozvan i slovenački ambasador u SAD.
MIP Slovenije je odlučio da u Ljubljanu pozove na konsultacije svog ambasadora u SAD Samuela Žbogara, sprovede internu istragu i pooštri pristup svojim kompjuterskim informacijama.
Slovenački premijer Janez Janša je odlučno odbacio sumnje da bilo ko diktira Sloveniji u pogledu EU.
"Slovenija se usklađuje unutar EU, EU se usklađuje sa drugim partnerima i saveznicima u svetu. Ona vodi taj dijalog", rekao je Janša.
Listovi su preneli da je Frid objasnio da će slovenačko vođstvo u ulozi predsedavajućeg EU tako biti od ključne važnosti, i dodao da SAD zasad izbegavaju izjave u pogledu nezavisnosti Kosova, ali će među prvima priznati Kosovo kada kosovske vlasti posle srpskih izbora obznane nezavisnost.
Frid kaže i da se SAD trude da Kosovo tokom prvih dana prizna što više država izvan EU, te da snažno lobiraju u Japanu, Turskoj, kao i u arapskim državama koje su, kaže, izrazile spremnost da Kosovo priznaju bez odlaganja.
"Politika", pozivajući se na "integralne delove slovenačkih beleški", navodi da je politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Slovenije Mitja Drobnič bio potkraj decembra u Vašingtonu gde je razgovarao sa najvišim predstavnicima Bušove administracije.
Centralna tema bila je razrada plana proglašenja "koordinisane deklaracije nezavisnosti" (CDI, Coordinated Declaration of Independence), u odnosu na prethodni plan o jednostranoj deklaracije nezavisnosti (UDI, Unilateral Declaration of Independence) Kosova.
Kako se navodi, vodeća ličnost tokom razgovora sa predstavnikom (tada buduće) predsedavajuće zemlje EU bio je Frid, kao i troje zamenika pomoćnika američke ministarke spoljnih poslova.
Oni su u razgovoru s visokim predstavnikom slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova, a uoči slovenačkog preuzimanja predsedavanja Evropskoj uniji, razradili taktiku i dali uputstva po pitanju koraka potrebnih za proglašenje državnosti Kosova.
Frid je pozdravio oštru izjavu slovenačkog ministra spoljnih poslova Dimitrija Rupela u pogledu Kosova (već je predložio državnoj sekretarki Rajs da čestita kolegi Rupelu).
Drobnič je predstavio slovenačko viđenje proceduralnog pristupa EU rešavanju statusa Kosova (tu se pominje da treba pripremiti zaključke za vanredno zasedanje Saveta ministara EU posle proglašenja nezavisnosti).
Naglasio je neophodnost jedinstva država članica, koje će se demonstrirati slanjem misije, za šta je najpre potrebna odluka Saveta ministara, pa poziv generalnog sekretara UN.
Misiju EU bi na Kosovo trebalo uputiti u roku od deset sedmica po odluci Saveta ministara EU. Kosovska vlada, prilikom proglašenja, treba da pozove misiju, odnosno njen deo koji se zove Međunarodna civilna uprava (International Civilian Office – ICO), jer je tu reč o deobi suverenosti sa ICO. Pravna osnova za ICO postoji u Rezoluciji 1244 SB UN.
Drobnič je zatražio podršku Frida da dobije izjavu od generalnog sekretara UN radi podrške slanju misije EU, jer neke države članice imaju problema sa usvajanjem odluke o slanju misije bez saglasnosti UN.
Frid je, kad je reč o podršci generalnog sekretara UN slanju evropske misije na Kosovo, pomenuo da je Ban Ki Mun pod pritiskom Ruske Federacije i stoga u teškoj situaciji.
SAD imaju garanciju da generalni sekretar UN neće sprečavati slanje evropske misije, a u razgovoru s njim čelnici SAD će ponovo ukazati na pomenutu želju EU.
Frid je naglasio da proceduralne odluke ne smeju dovesti do kašnjenja slanja misije, pošto "vreme curi”.
SAD će podržati generalnog sekretara UN u slučaju ako bude imao probleme sa Ruskom Federacijom, a Republika Slovenija mora da se unutar EU izbori za što brže slanje misije na Kosovo.
U Uniji postoji uverenje da s proglašenjem samostalnosti Kosova treba sačekati dok ne prođe drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji (3. februar), jer srpska strana to može da iskoristi za odugovlačenje.
Što se tiče priznanja svih država članica EU, Frid smatra da se oko toga ne treba brinuti, jer je bitna odluka o evropskoj misiji. Naglašava da je tu dovoljna Rezolucija 1244 i obrazovanje ICO, pri čemu se ne treba obazirati na kritičke stavove i izjave Ruske Federacije i Srbije. On podstiče Sloveniju da u fazi priznavanja bude prva koja će priznati državu Kosovo.
SAD za sada izbegavaju otvorene izjave o nezavisnosti Kosova, ali će ga među prvima priznati kada kosovske vlasti to obznane. SAD se trude da Kosovo u prvo vreme prizna što više država izvan EU i zato snažno lobiraju u Japanu, Turskoj, arapskim državama koje su izrazile spremnost da Kosovo priznaju bez odlaganja.
Metju Briza, zamenik pomoćnika Kondolize Rajs za evropske poslove, zadužen za Kavkaz, objašnjava da će Turska verovatno biti kooperativna (muslimanske veze, pitanje turskog severnog Kipra), pa verovatno neće biti problema u vezi sa slanjem misije na Kosovo.
Što se tiče priznanja SAD, unutrašnji postupak je veoma jednostavan - Stejt department treba da da preporuku Nacionalnom savetu za bezbednost i onda predsednik potpisuje odluku o priznanju.
Kosovski Albanci će proglasiti nezavisnost u dogovoru sa SAD i EU, a sačekaće krajnje rezultate izbora u Srbiji pošto im je više u interesu da srpski predsednik bude Tadić, a ne Nikolić.
Generalni sekretar UN onda samo mora da istakne "facts on the ground have ćanged" (promenile su se okolnosti na terenu) i pozove EU da pošalje misiju u pokrajinu. Ban Ki Munu za to nije potrebna odluka SB.
Drobnič je, na kraju, istakao važnost privrednog i političkog razvoja Kosova posle procesa koordinirane deklaracije nezavisnosti i priznanja, jer je to ključno za uspeh, odnosno ekonomski razvitak, stvarnu samostalnost i približavanje Kosova evroatlantskim strukturama i standardima.
On je istakao spremnost Slovenije da poveća svoje prisustvo u kontigentu Kfora (od trenutnih 130 na 350 u 2008). Slovenija ulaže napore za oživljavanje i nadgradnju tzv. solunske agende iz 2003, koja je državama zapadnog Balkana ponudila evropsku perspektivu.
Kad je reč o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, Drobnič je objasnio da Belgija i Holandija insistiraju na doslednom poštovanju uslova Haškog tribunala. Oli Ren je, po analogiji s Hrvatskom, predlagao osnivanje Task Force za saradnju sa sudom u Hagu… Upozorio je na mogućnost sklapanja samo ekonomskog dela sporazuma.
Di Karlo i Bert Bron iz Nacionalnog saveta za bezbednost ukazuju da bi bilo veoma dobro ako bi Srbija SSP potpisala pre proglašenja deklaracije o nezavisnosti Kosova, jer bi u suprotnom to delovalo kao nagrada EU za gubitak Kosova, što Srbi ne bi dobro prihvatili.
SAD će razgovarati sa Holandijom i istaknuti da će više pomoći regiji ako omoguće Srbiji dalji put ka EU, nego ako budu insistirali na doslednom poštovanju saradnje sa Haškim sudom. Možda bi pomoglo kad bi novi tužilac (Serž) Bramerc posetio Srbiju i dao podsticajnije ocene od onih koje je u svom poslednjem izveštaju dala Karla del Ponte.
(Tanjug)
Drobnič je predstavio slovenačko viđenje proceduralnog pristupa EU rešavanju statusa Kosova (tu se pominje da treba pripremiti zaključke za vanredno zasedanje Saveta ministara EU posle proglašenja nezavisnosti).
Naglasio je neophodnost jedinstva država članica, koje će se demonstrirati slanjem misije, za šta je najpre potrebna odluka Saveta ministara, pa poziv generalnog sekretara UN.
Misiju EU bi na Kosovo trebalo uputiti u roku od deset sedmica po odluci Saveta ministara EU. Kosovska vlada, prilikom proglašenja, treba da pozove misiju, odnosno njen deo koji se zove Međunarodna civilna uprava (International Civilian Office – ICO), jer je tu reč o deobi suverenosti sa ICO. Pravna osnova za ICO postoji u Rezoluciji 1244 SB UN.
Drobnič je zatražio podršku Frida da dobije izjavu od generalnog sekretara UN radi podrške slanju misije EU, jer neke države članice imaju problema sa usvajanjem odluke o slanju misije bez saglasnosti UN.
Frid je, kad je reč o podršci generalnog sekretara UN slanju evropske misije na Kosovo, pomenuo da je Ban Ki Mun pod pritiskom Ruske Federacije i stoga u teškoj situaciji.
SAD imaju garanciju da generalni sekretar UN neće sprečavati slanje evropske misije, a u razgovoru s njim čelnici SAD će ponovo ukazati na pomenutu želju EU.
Frid je naglasio da proceduralne odluke ne smeju dovesti do kašnjenja slanja misije, pošto "vreme curi”.
SAD će podržati generalnog sekretara UN u slučaju ako bude imao probleme sa Ruskom Federacijom, a Republika Slovenija mora da se unutar EU izbori za što brže slanje misije na Kosovo.
U Uniji postoji uverenje da s proglašenjem samostalnosti Kosova treba sačekati dok ne prođe drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji (3. februar), jer srpska strana to može da iskoristi za odugovlačenje.
Što se tiče priznanja svih država članica EU, Frid smatra da se oko toga ne treba brinuti, jer je bitna odluka o evropskoj misiji. Naglašava da je tu dovoljna Rezolucija 1244 i obrazovanje ICO, pri čemu se ne treba obazirati na kritičke stavove i izjave Ruske Federacije i Srbije. On podstiče Sloveniju da u fazi priznavanja bude prva koja će priznati državu Kosovo.
SAD za sada izbegavaju otvorene izjave o nezavisnosti Kosova, ali će ga među prvima priznati kada kosovske vlasti to obznane. SAD se trude da Kosovo u prvo vreme prizna što više država izvan EU i zato snažno lobiraju u Japanu, Turskoj, arapskim državama koje su izrazile spremnost da Kosovo priznaju bez odlaganja.
Metju Briza, zamenik pomoćnika Kondolize Rajs za evropske poslove, zadužen za Kavkaz, objašnjava da će Turska verovatno biti kooperativna (muslimanske veze, pitanje turskog severnog Kipra), pa verovatno neće biti problema u vezi sa slanjem misije na Kosovo.
Što se tiče priznanja SAD, unutrašnji postupak je veoma jednostavan - Stejt department treba da da preporuku Nacionalnom savetu za bezbednost i onda predsednik potpisuje odluku o priznanju.
Kosovski Albanci će proglasiti nezavisnost u dogovoru sa SAD i EU, a sačekaće krajnje rezultate izbora u Srbiji pošto im je više u interesu da srpski predsednik bude Tadić, a ne Nikolić.
Generalni sekretar UN onda samo mora da istakne "facts on the ground have ćanged" (promenile su se okolnosti na terenu) i pozove EU da pošalje misiju u pokrajinu. Ban Ki Munu za to nije potrebna odluka SB.
Drobnič je, na kraju, istakao važnost privrednog i političkog razvoja Kosova posle procesa koordinirane deklaracije nezavisnosti i priznanja, jer je to ključno za uspeh, odnosno ekonomski razvitak, stvarnu samostalnost i približavanje Kosova evroatlantskim strukturama i standardima.
On je istakao spremnost Slovenije da poveća svoje prisustvo u kontigentu Kfora (od trenutnih 130 na 350 u 2008). Slovenija ulaže napore za oživljavanje i nadgradnju tzv. solunske agende iz 2003, koja je državama zapadnog Balkana ponudila evropsku perspektivu.
Kad je reč o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, Drobnič je objasnio da Belgija i Holandija insistiraju na doslednom poštovanju uslova Haškog tribunala. Oli Ren je, po analogiji s Hrvatskom, predlagao osnivanje Task Force za saradnju sa sudom u Hagu… Upozorio je na mogućnost sklapanja samo ekonomskog dela sporazuma.
Di Karlo i Bert Bron iz Nacionalnog saveta za bezbednost ukazuju da bi bilo veoma dobro ako bi Srbija SSP potpisala pre proglašenja deklaracije o nezavisnosti Kosova, jer bi u suprotnom to delovalo kao nagrada EU za gubitak Kosova, što Srbi ne bi dobro prihvatili.
SAD će razgovarati sa Holandijom i istaknuti da će više pomoći regiji ako omoguće Srbiji dalji put ka EU, nego ako budu insistirali na doslednom poštovanju saradnje sa Haškim sudom. Možda bi pomoglo kad bi novi tužilac (Serž) Bramerc posetio Srbiju i dao podsticajnije ocene od onih koje je u svom poslednjem izveštaju dala Karla del Ponte.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
