Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i potpredsednik Evropske komisije Franko Fratini otvorili su u Beogradu razgovore o ukidanju viza građanima Srbije koji putuju u zemlje Evropske unije.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i potpredsednik Evropske komisije Franko Fratini otvorili su u Beogradu razgovore o ukidanju viza građanima Srbije koji putuju u zemlje Evropske unije.
Fratini je istakao da je Srbija prva zemlja zapadnog Balkana sa kojom su ti pregovori otvoreni i da je to jasna politička poruka.
On je kazao da je "preuzeo rizik da kaže da bi vize mogle biti ukinute 2009. godine", ali da se ne zna kada će se to dogoditi budući da postoji niz uslova koje Srbija treba da ispuni, a koji se pre svega odnose na bezbednost granica.
"Evropska unija je otvorila Srbiji i vrata i prozore", ali na Srbiji je da odluči o ulasku, kazao je potpredsednik Evropske komisije i dodao da je Srbija okružena zemljama EU i da je za njega nezamislivo da se Srbija ne pridruži "evropskoj porodici".
Prema njegovim rečima, prelazni sporazum o saradnji sa EU koji bi Srbija trebalo da potpiše sa EU 7. februara veoma je značajan jer se u njemu prvi put u kontekstu Srbije pominje reč članstvo.
Đelić je kazao da će Srbija ispuniti sve uslove za ukidanje viza do kraja 2008. godine ukoliko Tadić pobedi na izborima, dok rokovi nisu izvesni ukoliko pobede druge opcije.
Doneti su značajni zakoni poput Zakona o putnim ispravama, izglasan je Zakon o azilu, a prošle godine su potpisani sporazumi o readmisiji i o viznim olakšicama, kazao je potpredsednik Vlade Srbije.
On je rekao da je prošle godine građanima Srbije izdato 350.000 viza dok je bilo 3.000 zamolnica za readmisiju i da su kapaciteti Srbije za readmisiju veći i da Evropskoj uniji od Srbije ne preti opasnost ilegalne imigracije.
Đelić je ukazao da se građani Srbije sećaju vremena kada su im sa jugoslovenskim pasošima bile otvorene sve državne granice, dok danas 70 odsto mladih nikada nije izašlo iz zemlje i u tome su, kako je naveo, u mnogo gorem položaju od svojih roditelja.
Ministar unutrašnjih poslova Slovenije Dragutin Mate kazao je da su svi ministri unutrašnjih poslova EU dali podršku otvaranju pregovora sa Srbijom.
Fratini, Đelić i Mate su ukazali da je ministra unutrašnjih poslova Srbije Dragan Jočić dao veliki doprinost napretku Srbije u domenu bezbednosti granica i liberalizaciji viznog režima i uputili su mu želje da se što pre oporavi od povreda koje je zadobio u automobilskoj nesreći i da se vrati da radi sa njima.
U razgvorima učestvuju ambasadori i drugi predstavnici zemalja članica EU, kao i šef kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević, Đelićev savetnik za evroatlantske integracije Ksenija Milivojević i pomoćnik ministra spoljnih poslova Milica Delević.
Evropska komisija je 18. januara odlučila da započne pregovore o ukidanju viznog režima, a 1. januara je stupio na snagu sporazum o viznim olakšicama.
Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji i politička ponuda Brisela Beogradu znači da su joj vrata Unije otvorena, ali je na građanima Srbije da odluče da li će je prihvatiti, rekao je evropski komesar za pravdu Franko Fratini.Fratini je istakao da je Srbija prva zemlja zapadnog Balkana sa kojom su ti pregovori otvoreni i da je to jasna politička poruka.
On je kazao da je "preuzeo rizik da kaže da bi vize mogle biti ukinute 2009. godine", ali da se ne zna kada će se to dogoditi budući da postoji niz uslova koje Srbija treba da ispuni, a koji se pre svega odnose na bezbednost granica.
"Evropska unija je otvorila Srbiji i vrata i prozore", ali na Srbiji je da odluči o ulasku, kazao je potpredsednik Evropske komisije i dodao da je Srbija okružena zemljama EU i da je za njega nezamislivo da se Srbija ne pridruži "evropskoj porodici".
Prema njegovim rečima, prelazni sporazum o saradnji sa EU koji bi Srbija trebalo da potpiše sa EU 7. februara veoma je značajan jer se u njemu prvi put u kontekstu Srbije pominje reč članstvo.
Đelić je kazao da će Srbija ispuniti sve uslove za ukidanje viza do kraja 2008. godine ukoliko Tadić pobedi na izborima, dok rokovi nisu izvesni ukoliko pobede druge opcije.
Doneti su značajni zakoni poput Zakona o putnim ispravama, izglasan je Zakon o azilu, a prošle godine su potpisani sporazumi o readmisiji i o viznim olakšicama, kazao je potpredsednik Vlade Srbije.
On je rekao da je prošle godine građanima Srbije izdato 350.000 viza dok je bilo 3.000 zamolnica za readmisiju i da su kapaciteti Srbije za readmisiju veći i da Evropskoj uniji od Srbije ne preti opasnost ilegalne imigracije.
Đelić je ukazao da se građani Srbije sećaju vremena kada su im sa jugoslovenskim pasošima bile otvorene sve državne granice, dok danas 70 odsto mladih nikada nije izašlo iz zemlje i u tome su, kako je naveo, u mnogo gorem položaju od svojih roditelja.
Ministar unutrašnjih poslova Slovenije Dragutin Mate kazao je da su svi ministri unutrašnjih poslova EU dali podršku otvaranju pregovora sa Srbijom.
Fratini, Đelić i Mate su ukazali da je ministra unutrašnjih poslova Srbije Dragan Jočić dao veliki doprinost napretku Srbije u domenu bezbednosti granica i liberalizaciji viznog režima i uputili su mu želje da se što pre oporavi od povreda koje je zadobio u automobilskoj nesreći i da se vrati da radi sa njima.
U razgvorima učestvuju ambasadori i drugi predstavnici zemalja članica EU, kao i šef kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević, Đelićev savetnik za evroatlantske integracije Ksenija Milivojević i pomoćnik ministra spoljnih poslova Milica Delević.
Evropska komisija je 18. januara odlučila da započne pregovore o ukidanju viznog režima, a 1. januara je stupio na snagu sporazum o viznim olakšicama.
"Vrata EU otvorena za Srbiju"
"Budućnost Srbije je u EU. Došao sam danas lično da prenesem ovu poruku ne samo predsedniku Tadiću, već i vama, narodu Srbije", rekao je Fratini novinarima nakon razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.
Evropski komesar je istakao da se u političkom sporazumu koji je EU ponudila Srbiji po prvi put pominje njeno članstvo u Uniji i da je iza toga stalo svih 27 članica.
"Želim da kažem da naša politička ponuda Srbiji znači da otvaramo evropska vrata i prozore, ali građani Srbije će odlučiti da li će ući ili ne", rekao je on.
Tadić je istakao da je Srbija, braneći svoj integritet, čvrsto privržena evropskoj budućnosti i dodao da gaji "veliki optimizam u pogledu evropske budućnosti Srbije", koja pre svega treba da donese dobrobit građanima.
"Srbija braneći svoj integritet ostaje čvrsto privržena evropskoj budućnosti. Sa velikim optimizmom gledam na evropsku budućnost Srbije, jer je evropska budućnost Srbije direktno vezana za poboljšanje života i životnog standarda naših građana - nova radna mesta, nove investicije", rekao je on.
Fratini je rekao da je uveren da će evropsko opredeljenje i perspektiva "učiniti Srbiju jačom zemljom" i dodao da je to stav i Evropske komisije, koja se jutros sastala, i njenog predsednika Žozea Manuela Baroza.
Evropski komesar pravde je rekao da vrlo ceni posvećenost Tadića evropskim integracijama.
Tadić i Fratini su pozdravili početak pregovora EU i Srbije koji bi trebalo da dovedu do potpunog ukidanja viza za građane Srbije, što bi, kako je rekao evropski komesar, moglo već da se desi 2009.
godine, pošto se ispune uslovi.
Evropski komesar je rekao da to znači da će građani Srbije moći "slobodno da se kreću u najvećem prostoru bez graničnih kontrola u svetu - od Portugala do Finske, od Grčke do Danske".
"To će biti veliko i opipljivo dostignuće, pogotovo za mlađe generacije koje ovde žive", istakao je Fratini.
Tadić je izrazio zadovoljan zbog činjenice što će pregovori o ukidanju viza, pošto se uspešno okončaju, "u najskorije vreme" doneti direktnu korist građanima Srbije i to nove poslove, poboljšanje životnog standarda, slobodu putovanja, upoznavanje sa mogućnostima u drugim evropskim zemljama.
Fratini je podsetio da EU pored liberalizacije viznog režima razmatra i mogućnost uspostavljanja zone slobodne trgovine sa Srbijom i uključivanje studenata iz Srbije u program studentske razmene i obrazovanja "Erazmo".
I SAD podržavaju evroatlantske integracije Srbije. Bar tako tvrdi portparol Stejt departmenta Tom Kejsi povodom prelaznog političkog sporazuma koji je Evropska unija ponudila Srbiji.
"Svakako da podržavamo želju Srbije za većom zastupljenošću u evroatlantskim institucijama", izjavio je Kejsi na konferenciji za novinare u Vašingtonu.
On je kazao da je na EU da odluči ko će biti član Unije i pod kojim uslovima i izrazio nadu da će Srbija nastaviti da gleda u pravcu širih veza s Evropom, SAD i ostatkom međunarodne zajednice.
Kejsi je objasnio da je to i razlog zašto SAD nastavlaju da podržavaju rešenje preostalih pitanja raspada bivše Jugoslavije, "uključujući konačno rešenje statusa Kosova", kao i suđenje ratnim liderima za zločine počinjene tokom ratova na Balkanu.
Portparol Stejt deparmenta je potvrdio da su državna sekretarka SAD Kondoliza Rajs i šef albanske diplomatije Ljuljzim Baša u sredu ujutro razgovarali o bilateralnim odnosima, kao i regionalnim pitanjima na Balkanu, uključujući Kosovo.
Članstvo Srbije u EU podržava 75 odsto građana
Članstvo Srbije u Evropskoj uniji (EU) podržava 75 odsto građana, pokazala su najnovija istraživanja agencije "Stratedžik marketing".Na debati o evropskoj budućnosti Srbije, Svetlana Logar iz "Stratedžik marketinga" navela je da se članstvu u Uniji protivi 16 odsto građana, osam odsto nema stav o tome, dok dva odsto odbija da odgovori na to pitanje.
Kada bi u Srbiji ove nedelje bio održan referendum na kojem bi se građani izjašnjavali o članstvu u EU, 73 odsto glasalo bi za, dok bi 10 odsto bilo protiv.
Logar je navela da pet odsto građana ne bi glasalo, osam odsto ne zna da li bi izašlo na referendum, a tri odsto odbija da odgovori na to pitanje.
Prema njenim rečima, poboljšanje životnog standarda i sloboda kretanja su prve asocijacije građana Srbije na članstvo u EU.
Za 36 odsto građana prva asocijacija je standard, sloboda kretanja za 23 odsto, za sedam odsto su to stabilnost i zaposlenost, a za dva osto uključivanje u porodicu evropskih država znači priliv stranih investicija u zemlju.
Logar je ukazala da sedam odsto građana smatra da bi u EU bili jeftinija radna snaga od ostalih, pet odsto se boji uslovljavanja Unije, a četiri odsto gubitka identiteta.
Ona je zaključila da 81 odsto građana ima pozitivnu sliku o Uniji, dok je kod 16 odsto ta slika negativna.
Većina građana smatra da bi ekonomija Srbije, kao države članice EU, bila bolja. Takav stav ima 75 odsto građana.
Njih 73 odsto, tvrdi Logar, smatra da bi životni standard bio bolji, a 68 odsto da bi članstvom u EU bila unapređena socijalna zaštita.
Upitani da li bi njima i njihovim porodicama bilo bolje kada bi Srbija postala članica EU, 68 odsto je odgovorilo potvrdno, 18 odsto smatra da bi im bilo isto, a osam odsto da bi bilo gore.
Istraživanje je rađeno od 21. do 23. januara, a obuhvatilo je 1.041 punoletnog ispitanika.
Rađeno je na tropartitnom, slučajnom, reprezentativnom, stratifikovanom uzorku.
Istrazivanje, urađeno za Evropski pokret Srbije, predstavljeno je na debati "Postoji li alternativa evropskom putu Srbije?", koji je organizovao Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.
(agencije/MONDO)
