Građani Srbije će u drugom krugu predsedničkih izbora birati između evropske budućnosti i nacionalne katastrofe, ocenjeno je na debati "Postoji li alternativa evropskom putu Srbije".
Građani Srbije će u drugom krugu predsedničkih izbora birati između evropske budućnosti i nacionalne katastrofe, ocenjeno je na debati "Postoji li alternativa evropskom putu Srbije".
Predsednica beogradskog Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kazala je da alternativa razvoju i Evropi može da bude samo "stagnacija i nazadovanje", a to nije ono što građani Srbije žele.
Liht je izrazila bojazan da bi Srbija mogla u nedelju da doživi "nacionalnu katastrofu", zbog koje bi zemlja mogla da postane "izolovana i periferna".
Kazala je da je proteklih dana putovala po Srbiji i razgovarala sa građanima, te da je osetila da je raspoloženje pred drugi krug izbora "nabijeno strahom".
"Ovakav strah u Srbiji nisam osećala ni 2000. godine. Ljudi se plaše ishoda izbora. Mladi hoće na put bez povratka, jer neće da žive u radikalskoj Srbiji. Ja ih za to ne krivim, ali bez njih ova zemlja nema budućnost", ocenila je ona.
Liht je, ipak, izrazila uverenje da su "građani dovoljno pametni" i da će na izborima glasati za kandidata Demokratske stranke (DS) i aktuelnog predsednika Srbije Borisa Tadića.
Predstavnik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Mirko Tepavac ocenio je da se Srbija "po ko zna koji put našla "pred raskrsnicom sa rizikom da ponovo izabere gori put".
"Nisu sve raskrsnice iste, ova danas je možda najpresudnija", ocenio je Tepavac.
Ukazao je da Srbija jedino kao članica EU može da brani "preostali minimum nacionalnih interesa", a da priklanjanje Rusiji po cenu udaljavanja od Evrope teško da može da bude u "dugoročnom interesu"
Moskve, ali je "svakako na štetu Srbije".
"Nije greh (premijera Srbije Vojislava) Koštunice što hoće jače odnose sa Rusijom, nego što ih stavlja u funkciju udaljavanja od EU", kazao je Tepavac.
Funcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Goran Svilanović rekao je da je EU politička zajednica i da će pobeda demokratskog kandidata na izborima značiti dugoročno političko opredeljenje građana za evropske vrednosti.
Izbor radikala Tomislava Nikolića za predsednika značio bi izolaciju pre svega od suseda, tvrdi Svilanović, jer oni ne vide razliku u sadašnjoj politici SRS i politike protiv koje su ratovali.
On je rekao da oko milion i 600.000 građana koji su podržali Nikolića u prvom krugu izbora, sigurno nisu "ostrašćeni nacionalisti", već ljudi čije probleme u procesu tranzicije političari nisu razumeli.
Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenio je da nema dileme da je Srbiji mesto u EU, ali je zamerio što većinski deo evropske orjentisane vlade to ne govori često građanima.
"Problem je što se glas te većine (DS i G17 plus) uopšte ne čuje", rekao je Vejvoda.
Debatu "Postoji li alternativa evropskom putu Srbije" organizovao je Forum za Međunarodne odnose EPuS-a u beogradskom Medija centru.
(Beta)
Predsednica beogradskog Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kazala je da alternativa razvoju i Evropi može da bude samo "stagnacija i nazadovanje", a to nije ono što građani Srbije žele.
Liht je izrazila bojazan da bi Srbija mogla u nedelju da doživi "nacionalnu katastrofu", zbog koje bi zemlja mogla da postane "izolovana i periferna".
Kazala je da je proteklih dana putovala po Srbiji i razgovarala sa građanima, te da je osetila da je raspoloženje pred drugi krug izbora "nabijeno strahom".
"Ovakav strah u Srbiji nisam osećala ni 2000. godine. Ljudi se plaše ishoda izbora. Mladi hoće na put bez povratka, jer neće da žive u radikalskoj Srbiji. Ja ih za to ne krivim, ali bez njih ova zemlja nema budućnost", ocenila je ona.
Liht je, ipak, izrazila uverenje da su "građani dovoljno pametni" i da će na izborima glasati za kandidata Demokratske stranke (DS) i aktuelnog predsednika Srbije Borisa Tadića.
Predstavnik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Mirko Tepavac ocenio je da se Srbija "po ko zna koji put našla "pred raskrsnicom sa rizikom da ponovo izabere gori put".
"Nisu sve raskrsnice iste, ova danas je možda najpresudnija", ocenio je Tepavac.
Ukazao je da Srbija jedino kao članica EU može da brani "preostali minimum nacionalnih interesa", a da priklanjanje Rusiji po cenu udaljavanja od Evrope teško da može da bude u "dugoročnom interesu"
Moskve, ali je "svakako na štetu Srbije".
"Nije greh (premijera Srbije Vojislava) Koštunice što hoće jače odnose sa Rusijom, nego što ih stavlja u funkciju udaljavanja od EU", kazao je Tepavac.
Funcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Goran Svilanović rekao je da je EU politička zajednica i da će pobeda demokratskog kandidata na izborima značiti dugoročno političko opredeljenje građana za evropske vrednosti.
Izbor radikala Tomislava Nikolića za predsednika značio bi izolaciju pre svega od suseda, tvrdi Svilanović, jer oni ne vide razliku u sadašnjoj politici SRS i politike protiv koje su ratovali.
On je rekao da oko milion i 600.000 građana koji su podržali Nikolića u prvom krugu izbora, sigurno nisu "ostrašćeni nacionalisti", već ljudi čije probleme u procesu tranzicije političari nisu razumeli.
Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenio je da nema dileme da je Srbiji mesto u EU, ali je zamerio što većinski deo evropske orjentisane vlade to ne govori često građanima.
"Problem je što se glas te većine (DS i G17 plus) uopšte ne čuje", rekao je Vejvoda.
Debatu "Postoji li alternativa evropskom putu Srbije" organizovao je Forum za Međunarodne odnose EPuS-a u beogradskom Medija centru.
(Beta)
