Srbija je poboljšala saradnju sa Haškim tribunalom, a vlada je pokazala veću spremnost da se pozabavi odgovornošću za ratne zločine, mada još nije privela pravdi najtraženijeg osumnjičenog za ratne zločine, ocenila je u najnovijem izveštaju organizacija Hjumen rajts voč (HRW).
Ta organizacija je navela da je u drugim oblastima vezanim za ljudska prava, kao što su pitanje manjina i sloboda medija, bilo manje napretka.
HRW je podsetio na hapšenja haških optuženika Zdravka Tolimira i Vlastimira Đorđevića, dodajući da je i glavna tužiteljka Tribunala Karla del Ponte pozitivno ocenila hapšenja i, uprkos izveštaju "o potonjem slabljenju saradnje, u novembru, ipak, dala optimističnu procenu".
HRW je naglasio da je "Ratko Mladić i dalje na slobodi u Srbiji, uprkos ponovljenim obećanjima iz Beograda da će biti priveden pravdi" i ocenio da u srpskoj javnosti i dalje opstaje negativna percepcija rada Tribunala.
U izveštaju je pohvaljeno Veće za ratne zločine u Beogradu, koje je, kako je navedeno, nastavilo da ulaže napore uprkos ograničenim finansijskim sredstvima, političkoj podršci i svesti javnosti o radu te institucije.
Kada je reč o sprovođenju pravde, HRW je naveo da je bilo izveštaja o političkom mešanju u rad tužilaca, ali da presuda na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića "ukazuje na hrabrost tužilaca i sudija koji su uspeli da 12 pojedinaca privedu pravdi, uprkos političkom pritisku i pretnjama."
U oblasti odnosa prema manjinama, u izveštaju je ocenjeno da je ostvaren ograničen napredak ka poboljšanju statusa albanske manjine na jugu Srbije i Bošnjaka u Sandžaku.
"Romi, međutim, i dalje žive u ekonomskim i socijalnim uslovima ispod svakog standarda i suočavaju se s verbalnim maltretiranjem i fizičkim napadima", navedeno je u tekstu.
Podsećajući da je prošle godine registrovano više od 30 napada na verske manjine, HRW je primetio da je srpska vlada osudila te napade i da je policija uglavnom pokretala istrage, ali da je mali broj istraga rezultirao kažnjavanjem počinilaca.
Govoreći o probemu interno raseljenih lica i izbeglica, HRW je naglasio da u Srbiji ima oko 106.000 izbeglica i oko 208.000 raseljenih, po čemu naša zemlja, procentualno, ima jednu od najviših stopa raseljenih lica unutar svoje populacije u Evropi.
Ti ljudi i dalje imaju probleme pri pribavljanju ličnih dokumenata, rešavanju stambenih problema i pronalaženju posla, a najranjiviji među njima su stari i deca bez roditeljskog staranja, upozorila je organizacija.
Kada je reč o slobodi medija, HRW je naglasio da se nezavisni novinari suočavaju s pretnjama i nasiljem i podsetio na slučajeve napada ili pretnji novinarima Dejanu Anastasijeviću (Vreme), Dinku Gruhonjiću (Beta) i Stefanu Cvetkoviću (RTV TNT).
"Nije bilo napretka ni u rešavanju ranijih ubistava novinara, uključujući slučaj Slavka Ćuruvije 1999. godine i Milana Pantića 2001", navedeno je u izveštaju.
Ta organizacija je navela da je u drugim oblastima vezanim za ljudska prava, kao što su pitanje manjina i sloboda medija, bilo manje napretka.
HRW je podsetio na hapšenja haških optuženika Zdravka Tolimira i Vlastimira Đorđevića, dodajući da je i glavna tužiteljka Tribunala Karla del Ponte pozitivno ocenila hapšenja i, uprkos izveštaju "o potonjem slabljenju saradnje, u novembru, ipak, dala optimističnu procenu".
HRW je naglasio da je "Ratko Mladić i dalje na slobodi u Srbiji, uprkos ponovljenim obećanjima iz Beograda da će biti priveden pravdi" i ocenio da u srpskoj javnosti i dalje opstaje negativna percepcija rada Tribunala.
U izveštaju je pohvaljeno Veće za ratne zločine u Beogradu, koje je, kako je navedeno, nastavilo da ulaže napore uprkos ograničenim finansijskim sredstvima, političkoj podršci i svesti javnosti o radu te institucije.
Kada je reč o sprovođenju pravde, HRW je naveo da je bilo izveštaja o političkom mešanju u rad tužilaca, ali da presuda na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića "ukazuje na hrabrost tužilaca i sudija koji su uspeli da 12 pojedinaca privedu pravdi, uprkos političkom pritisku i pretnjama."
U oblasti odnosa prema manjinama, u izveštaju je ocenjeno da je ostvaren ograničen napredak ka poboljšanju statusa albanske manjine na jugu Srbije i Bošnjaka u Sandžaku.
"Romi, međutim, i dalje žive u ekonomskim i socijalnim uslovima ispod svakog standarda i suočavaju se s verbalnim maltretiranjem i fizičkim napadima", navedeno je u tekstu.
Podsećajući da je prošle godine registrovano više od 30 napada na verske manjine, HRW je primetio da je srpska vlada osudila te napade i da je policija uglavnom pokretala istrage, ali da je mali broj istraga rezultirao kažnjavanjem počinilaca.
Govoreći o probemu interno raseljenih lica i izbeglica, HRW je naglasio da u Srbiji ima oko 106.000 izbeglica i oko 208.000 raseljenih, po čemu naša zemlja, procentualno, ima jednu od najviših stopa raseljenih lica unutar svoje populacije u Evropi.
Ti ljudi i dalje imaju probleme pri pribavljanju ličnih dokumenata, rešavanju stambenih problema i pronalaženju posla, a najranjiviji među njima su stari i deca bez roditeljskog staranja, upozorila je organizacija.
Kada je reč o slobodi medija, HRW je naglasio da se nezavisni novinari suočavaju s pretnjama i nasiljem i podsetio na slučajeve napada ili pretnji novinarima Dejanu Anastasijeviću (Vreme), Dinku Gruhonjiću (Beta) i Stefanu Cvetkoviću (RTV TNT).
"Nije bilo napretka ni u rešavanju ranijih ubistava novinara, uključujući slučaj Slavka Ćuruvije 1999. godine i Milana Pantića 2001", navedeno je u izveštaju.
Manjine na Kosovu i dalje trpe nasilje i zastrašivanje
Manjine na Kosovu i dalje trpe nasilje, zastrašivanje i diskriminaciju, posebno u oblasti zapošljavanja i pristupa javnim službama, a povratak raseljenih lica i izbeglica je ograničen, ocenjeno je izveštaju HRW.
Pritom je istaknuto da manjkavosti pravosudnog sistema osujećuju napore da se uspostavi princip odgovornosti.
U dokumentu je navedeno da se, zbog pretnje ruskim vetom u Savetu bezbednosti UN, odustalo od pokušaja rešavanja pitanja budućeg statusa Kosova pod pokroviteljstvom UN, dok je Moskva, prema oceni HRW, time i obimom ruskih investicija učvrstila svoj uticaj u Srbiji.
Ta organizacija je upozorila da su pregovori o budućem statusu pokrajine "zasenili sumornu situaciju s ljudskim pravima na Kosovu."
"Nasilje nad manjinama se nastavilo, iako je broj prijavljenih incidenata nastavio da pada", primetio je HRW.
Broj dobrovoljnih povrataka na Kosovo je mali - 308 osoba u prvoj polovini 2007. godine - podsetio je HRW i dodao da je UNMIK upozorio da se Srbi, Romi i kosovski Albanci izlažu riziku od progona ako se vrate u oblasti gde bi bili u manjini.
"Kosovski krivični pravosudni sistem je i dalje najslabija institucija vlasti, uprkos tekućim reformskim naporima", istaknuto je u dokumentu.
Koordinacija između međunarodnih i domaćih sudija je nedovoljna, međunarodne sudije i tužioci i dalje polažu račune samo specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN, a neadekvatna zaštita svedoka dovela je do nepoverenja i nespremnosti za saradnju sa tužiocima, navedeno je u izveštaju.
Bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj, kojem se od marta sudi pred Haškim tribunalom, proveo je više od godinu dana na uslovnoj slobodi uz mogućnost, bez presedana, da se bavi političkim aktivnostima, naglasio je HRW i podsetio da je UNMIK dozvolio Haradinaju da se nađe na čelu liste Alijanse za budućnost Kosova, koja je učestvovala na novembarskim izborima 2007. godine.
(Tanjug)
Pritom je istaknuto da manjkavosti pravosudnog sistema osujećuju napore da se uspostavi princip odgovornosti.
U dokumentu je navedeno da se, zbog pretnje ruskim vetom u Savetu bezbednosti UN, odustalo od pokušaja rešavanja pitanja budućeg statusa Kosova pod pokroviteljstvom UN, dok je Moskva, prema oceni HRW, time i obimom ruskih investicija učvrstila svoj uticaj u Srbiji.
Ta organizacija je upozorila da su pregovori o budućem statusu pokrajine "zasenili sumornu situaciju s ljudskim pravima na Kosovu."
"Nasilje nad manjinama se nastavilo, iako je broj prijavljenih incidenata nastavio da pada", primetio je HRW.
Broj dobrovoljnih povrataka na Kosovo je mali - 308 osoba u prvoj polovini 2007. godine - podsetio je HRW i dodao da je UNMIK upozorio da se Srbi, Romi i kosovski Albanci izlažu riziku od progona ako se vrate u oblasti gde bi bili u manjini.
"Kosovski krivični pravosudni sistem je i dalje najslabija institucija vlasti, uprkos tekućim reformskim naporima", istaknuto je u dokumentu.
Koordinacija između međunarodnih i domaćih sudija je nedovoljna, međunarodne sudije i tužioci i dalje polažu račune samo specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN, a neadekvatna zaštita svedoka dovela je do nepoverenja i nespremnosti za saradnju sa tužiocima, navedeno je u izveštaju.
Bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj, kojem se od marta sudi pred Haškim tribunalom, proveo je više od godinu dana na uslovnoj slobodi uz mogućnost, bez presedana, da se bavi političkim aktivnostima, naglasio je HRW i podsetio da je UNMIK dozvolio Haradinaju da se nađe na čelu liste Alijanse za budućnost Kosova, koja je učestvovala na novembarskim izborima 2007. godine.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
