Istražitelji Bezbednosno-informativne agencije su identifikovali Radovana Karadžića znatno pre hapšenja, ali ga je štitio vrh Bezbednosno-informativne agencije, tvrdi britanski novinar Džulijan Borger.

Borger, novinar britanskog "Gardijana", rekao je da je Karadžić uhapšen tek kada je promenjeno rukovodstvo BIA.

Novinar "Gardijana" i dobitnik Pulicerove nagrade koji je izveštavao s ratišta u BiH za BBC, a na Balkan se vratio i 1999. godine tokom sukoba na Kosovu, objavio je knjigu "Krvnikov trag", koja govori o najtraženijim haškim optuženicima u novijoj istoriji - Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću.

U knjizi je opisan lov na dva ključna čoveka, Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika, a skrivanje Karadžića i njegov boravak u Beogradu pod lažnim identitetom doktora Dragana Dabića, kao i njegovo hapšenje prvi put je, kako dodaje ta televizija, detaljno opisano u ovoj knjizi.

"Iako su ga istražitelji BIA identifikovali, nisu mogli odmah da reaguju zato što je sam vrh BIA štitio Karadžića. Tek kada je došlo do smene u vrhu BIA, bilo ga je moguće uhapsiti", rekao je Borger.

Prema njegovim rečima, kod Mladića je bilo najinteresantnije to što su ga štitili Rusi.

"Federalna služba bezbednosti pomagala je da se olakša pritisak na njegovu porodicu, a špijunirali su i Haški tribunal, i vršili pritisak i na srpske zvaničnike da ne idu u Hag", kazao je Borger.

On u knjizi opisuje i pozadinu ubistva premijera Zorana Đinđića.

Govori i o dramatičnim trenucima kada je Tribunal tražio arhivu Hrvatske vojske i HVO-a, koju je Tuđmanov režim sakrio u nekoj napuštenoj kući u okolini Zagreba.

Na vlast su bili tek došli Stjepan Mesić i Ivica Račan koji su hteli da budu s Tribunalom, ali predaja važne arhive naišla je na žestok otpor vojnog vrha Hrvatske i došlo je gotovo do oružanog sukoba regularne policije i pripadnika starih obaveštajnih struktura.