Potpredsednik Vlada Srbije Božidar Đelić izrazio je u ponedeljak očekivanje da će od vlade dobiti ovlašćenje da u četvrtak 7. februara potpiše politički sporazum koji je Evropska unija ponudila Srbiji.
Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, on je ocenio da posle predsedničkih izbora koji su imali referendumski karakter, a na kojima je Srbija "odlučila da želi da ide evropskim putem", nijedna stranka neće moći da se protivi potpisivanju sporazuma.
Đelić je kazao da će sporazum biti usvojen na vanrednoj telefonskoj sednici vlade Srbije ili na redovnoj sednici u četvrtak, i da će tada dobiti i ovlašćenje za potpisivanje tog sporazuma.
On je dodao da o potpisivanju sporazuma nije razgovorao sa premijerom Vojislavom Koštunicom i predstavnicima njegove Demokratske stranke Srbije.
"Imajući u vidu referendumsku državnu volju naših građana za evropsku bućnost, bilo koja partija ili političar koji bi pokušao da obezvredi ovu izuzetno važnu odluku EU išla bi protiv većinske volje sopstvenog naroda", kazao je Đelić.
On je podsetio i da je Boris Tadić tokom izborne kampanje odbacio svako uslovljavanje budućnosti Srbije.
Sa Đelićem se ne slaže ministar prosvete Srbije i funkcioner Demokratske stranke Srbije Zoran Lončar, koji je izjavio da bi Srbija potpisivanjem ponuđenog Političkog sporazuma sa EU prva priznala nezavisno kosovo, posle odluke te unije da na Kosovo pošalje svoju misiju.
On je rekao da odluka EU, da samo jedan dan posle predsedničkih izbora pošalje istovremeno i Politički sporazum Srbiji i uputi misiju na Kosovo i Metohiju "sa ciljem da se rasparča Srbija, predstavlja ogoljeni vid ucene Srbije".
"Srbija je uvek odbacivala ucene ma od koga dolazile i uveren sam da će i ova ucena biti odbačena", kazao je Lončar.
Lončarevu argumentaciju je ponovio i ministar za kapitalne investicije i lider Nove Srbije Velimir Ilić, tražeći da parlament zaseda što pre i da "nema nikakvog potpisivanja političkog sporazuma" koji je EU ponudila bez prethodne odluke Skupštine Srbije.
Reagujući povodom toga što je EU po ubrzanoj proceduri usvojila "Zajedničku akciju", Ilić je rekao Tanjugu da bi potpisivanje tog političkog sporazuma značilo "potpis za nezavisno Kosovo i Metohiju".
"Zar treba Srbija prva da stavi taj potpis? Došlo je do onoga na šta je koalicija DSS-NS sve vreme upozoravala u kampanji ", kazao je Ilić i dodao da je sramota da Srbija slavi istovremeno kad i Priština, koja se sprema za nezavisnost Kosova i Metohije.
Na pitanje novinara da li će sporazum morati da ide na ratifikaciju u Skupštinu Srbije, Đelić je kazao da je to otvoreno pitanje i da ga pravnici razmatraju.
On je, međutim, naveo da na ratifikaciju idu sporazumi koji podrazumevaju neke nove obaveze Srbije, a da u sporazumu koji je EU ponudila Srbiji, država dobija samo pogodnosti.
Đelić je podsetio da je u novembru 2004. godine Skupština Srbije donela rezoluciju kojom je "jasno stavila do znanja" da sve vlade moraju raditi na tome da se Srbija približi EU, pa bi prema nekom pravnom mišljenju i to bilo dovoljno da se ne mora ići na ratifikaciju sporazuma u Skupštini.
On je ocenio da će potpisivanje sporazuma biti snažan signal prema svim investitorima.
Prema njegovim rečima sporazum je u potpunosti u skladu sa državnom politikom prema Kosovu i Metohiji i Rezolucijom Skupštine Srbije o toj pokrajini.
Đelić je podsetio i da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU biti potpisan kad bude zaokružena saradnja sa Haškim tribunalom.
U predlogu teksta sporazuma, u koji je Tanjug imao uvid, navodi se da će, "imajući u vidu značaj lakšeg putovanja građana Srbije u Evropsku uniju, Evropska komisija sa Srbijom pokrenuti dijalog o liberalizaciji viznog režima".
EU će, navedeno je u sporazumu, nastaviti da jača veze između naroda Evropske unije i Srbije, uključujući naročito kontakte među studentima.
"Evropska unija će preduzeti brze korake u cilju povećanja broja srpskih studenata koji studiraju u EU, kroz program Erazmus Mundus i bilareralne inicijative".
U tom kontekstu, EU će hitno razmotriti načine da se povećaju raspoloživi fondovi, dodaje se u sporazumu.
Predlogom sporazuma predviđeno je da EU i Srbija potpišu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju "čim budu učinjeni neophodni koraci".
U tom kontekstu EU se obavezuje da će podržati napore Srbije na jačanju demokratije i vladavine zakona; doprineti političkoj, ekonomskoj i i institucionalnoj stabilnosti Srbije i obezbediti okvir za politički dijalog između EU i Srbije, "omogućavajući time razvoj bliskih političkih odnosa".
Evropska unija ponuđenim sporazumom izražava spremnost da podrži napore Srbije u razvoju ekonomske i međunarodne saradnje, između ostalog kroz pomoć Srbiji da pripremi zakone za eventualno članstvo u Evorpskoj uniji, uključjući integraciju u jedinstveno tržište Unije.
"Brisel je spreman da podži napore Srbije da dovrši prelazak na funkcionalnu tržišnu ekonomiju, uspostavi zonu slobodne trgovine između Evropske zajednice i Srbije i podstakne regionalnu saradnju", navedeno je u predlogu sporazuma.
Imajući u vidu postizanje navedenih ciljeva, Evorpska unija će, kako je istaknuto, formirati Radnu grupu koja će razmotiri načine za postizanje brzog napretka.
"Radna grupa će početi sa radom odmah kako bi što je to pre moguće formulisala preporuke Srbiji i Savetu EU", navedeno je u tekstu predloga sporazuma, uz zaključak da će "Evropska unija i Srbija biti u bliskom kontaktu u cilju unapređenja ovog procesa".
U formulisanju tačaka sporazuma, EU je pošla od činjenice da "Srbija ima ključnu ulogu na Zapadnom Balkanu, kako za uspostavljanje stabilnosti, tako i za ekonomski razvoj i prosperitet regiona".
U uvodnom delu sporazuma istaknuta je želja da se produbi odnos EU i Srbije, koji, kako je navedeno, počiva na bogatim i raznolikim kulturnim, istorijskim i ekonomskim vezama između njihovih naroda.
U predlogu sporazuma istaknuto je da je narod Srbije deo evropske porodice i da će produbljivanje odnosa između EU i Srbije, koje vodi ka članstvu Srbije u EU, doneti konkretne dobrobiti narodu Srbije, naročito podsticanjem ekonomskog napretka, trgovinskih odnosa i razvojem zone slobodne trgovine.
Potvrđeno je da "proces stabilizacije i pridruživanja ostaje pravi način za razvoj tog odnosa" i izraženo ubeđenje da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju doneti dobrobit i Evropskoj uniji i Srbiji, i imati pozitivne efekte za čitav region Zapadnog Balkana.
Prema tekstu predloga, u koji je imala uvid nacionalna agencija, predviđeno je da sporazum između EU i njenih članica i Srbije potpišu Predsednik Saveta EU, Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, predstavnik Komisije EU i članice Evrpske unije s jedne, i Srbija sa druge strane.
Zvaničan naziv predloga je "Prelazni politički sporazum o saradnji između Evropske unije i njenih članica i Republike Srbije".
(agencije/MONDO)
Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, on je ocenio da posle predsedničkih izbora koji su imali referendumski karakter, a na kojima je Srbija "odlučila da želi da ide evropskim putem", nijedna stranka neće moći da se protivi potpisivanju sporazuma.
Đelić je kazao da će sporazum biti usvojen na vanrednoj telefonskoj sednici vlade Srbije ili na redovnoj sednici u četvrtak, i da će tada dobiti i ovlašćenje za potpisivanje tog sporazuma.
On je dodao da o potpisivanju sporazuma nije razgovorao sa premijerom Vojislavom Koštunicom i predstavnicima njegove Demokratske stranke Srbije.
"Imajući u vidu referendumsku državnu volju naših građana za evropsku bućnost, bilo koja partija ili političar koji bi pokušao da obezvredi ovu izuzetno važnu odluku EU išla bi protiv većinske volje sopstvenog naroda", kazao je Đelić.
On je podsetio i da je Boris Tadić tokom izborne kampanje odbacio svako uslovljavanje budućnosti Srbije.
Sa Đelićem se ne slaže ministar prosvete Srbije i funkcioner Demokratske stranke Srbije Zoran Lončar, koji je izjavio da bi Srbija potpisivanjem ponuđenog Političkog sporazuma sa EU prva priznala nezavisno kosovo, posle odluke te unije da na Kosovo pošalje svoju misiju.
On je rekao da odluka EU, da samo jedan dan posle predsedničkih izbora pošalje istovremeno i Politički sporazum Srbiji i uputi misiju na Kosovo i Metohiju "sa ciljem da se rasparča Srbija, predstavlja ogoljeni vid ucene Srbije".
"Srbija je uvek odbacivala ucene ma od koga dolazile i uveren sam da će i ova ucena biti odbačena", kazao je Lončar.
Lončarevu argumentaciju je ponovio i ministar za kapitalne investicije i lider Nove Srbije Velimir Ilić, tražeći da parlament zaseda što pre i da "nema nikakvog potpisivanja političkog sporazuma" koji je EU ponudila bez prethodne odluke Skupštine Srbije.
Reagujući povodom toga što je EU po ubrzanoj proceduri usvojila "Zajedničku akciju", Ilić je rekao Tanjugu da bi potpisivanje tog političkog sporazuma značilo "potpis za nezavisno Kosovo i Metohiju".
"Zar treba Srbija prva da stavi taj potpis? Došlo je do onoga na šta je koalicija DSS-NS sve vreme upozoravala u kampanji ", kazao je Ilić i dodao da je sramota da Srbija slavi istovremeno kad i Priština, koja se sprema za nezavisnost Kosova i Metohije.
Na pitanje novinara da li će sporazum morati da ide na ratifikaciju u Skupštinu Srbije, Đelić je kazao da je to otvoreno pitanje i da ga pravnici razmatraju.
On je, međutim, naveo da na ratifikaciju idu sporazumi koji podrazumevaju neke nove obaveze Srbije, a da u sporazumu koji je EU ponudila Srbiji, država dobija samo pogodnosti.
Đelić je podsetio da je u novembru 2004. godine Skupština Srbije donela rezoluciju kojom je "jasno stavila do znanja" da sve vlade moraju raditi na tome da se Srbija približi EU, pa bi prema nekom pravnom mišljenju i to bilo dovoljno da se ne mora ići na ratifikaciju sporazuma u Skupštini.
On je ocenio da će potpisivanje sporazuma biti snažan signal prema svim investitorima.
Prema njegovim rečima sporazum je u potpunosti u skladu sa državnom politikom prema Kosovu i Metohiji i Rezolucijom Skupštine Srbije o toj pokrajini.
Đelić je podsetio i da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU biti potpisan kad bude zaokružena saradnja sa Haškim tribunalom.
U predlogu teksta sporazuma, u koji je Tanjug imao uvid, navodi se da će, "imajući u vidu značaj lakšeg putovanja građana Srbije u Evropsku uniju, Evropska komisija sa Srbijom pokrenuti dijalog o liberalizaciji viznog režima".
EU će, navedeno je u sporazumu, nastaviti da jača veze između naroda Evropske unije i Srbije, uključujući naročito kontakte među studentima.
"Evropska unija će preduzeti brze korake u cilju povećanja broja srpskih studenata koji studiraju u EU, kroz program Erazmus Mundus i bilareralne inicijative".
U tom kontekstu, EU će hitno razmotriti načine da se povećaju raspoloživi fondovi, dodaje se u sporazumu.
Predlogom sporazuma predviđeno je da EU i Srbija potpišu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju "čim budu učinjeni neophodni koraci".
U tom kontekstu EU se obavezuje da će podržati napore Srbije na jačanju demokratije i vladavine zakona; doprineti političkoj, ekonomskoj i i institucionalnoj stabilnosti Srbije i obezbediti okvir za politički dijalog između EU i Srbije, "omogućavajući time razvoj bliskih političkih odnosa".
Evropska unija ponuđenim sporazumom izražava spremnost da podrži napore Srbije u razvoju ekonomske i međunarodne saradnje, između ostalog kroz pomoć Srbiji da pripremi zakone za eventualno članstvo u Evorpskoj uniji, uključjući integraciju u jedinstveno tržište Unije.
"Brisel je spreman da podži napore Srbije da dovrši prelazak na funkcionalnu tržišnu ekonomiju, uspostavi zonu slobodne trgovine između Evropske zajednice i Srbije i podstakne regionalnu saradnju", navedeno je u predlogu sporazuma.
Imajući u vidu postizanje navedenih ciljeva, Evorpska unija će, kako je istaknuto, formirati Radnu grupu koja će razmotiri načine za postizanje brzog napretka.
"Radna grupa će početi sa radom odmah kako bi što je to pre moguće formulisala preporuke Srbiji i Savetu EU", navedeno je u tekstu predloga sporazuma, uz zaključak da će "Evropska unija i Srbija biti u bliskom kontaktu u cilju unapređenja ovog procesa".
U formulisanju tačaka sporazuma, EU je pošla od činjenice da "Srbija ima ključnu ulogu na Zapadnom Balkanu, kako za uspostavljanje stabilnosti, tako i za ekonomski razvoj i prosperitet regiona".
U uvodnom delu sporazuma istaknuta je želja da se produbi odnos EU i Srbije, koji, kako je navedeno, počiva na bogatim i raznolikim kulturnim, istorijskim i ekonomskim vezama između njihovih naroda.
U predlogu sporazuma istaknuto je da je narod Srbije deo evropske porodice i da će produbljivanje odnosa između EU i Srbije, koje vodi ka članstvu Srbije u EU, doneti konkretne dobrobiti narodu Srbije, naročito podsticanjem ekonomskog napretka, trgovinskih odnosa i razvojem zone slobodne trgovine.
Potvrđeno je da "proces stabilizacije i pridruživanja ostaje pravi način za razvoj tog odnosa" i izraženo ubeđenje da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju doneti dobrobit i Evropskoj uniji i Srbiji, i imati pozitivne efekte za čitav region Zapadnog Balkana.
Prema tekstu predloga, u koji je imala uvid nacionalna agencija, predviđeno je da sporazum između EU i njenih članica i Srbije potpišu Predsednik Saveta EU, Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, predstavnik Komisije EU i članice Evrpske unije s jedne, i Srbija sa druge strane.
Zvaničan naziv predloga je "Prelazni politički sporazum o saradnji između Evropske unije i njenih članica i Republike Srbije".
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
