Evropska unija usvojila je, po ubrzanoj, pisanoj proceduri "Zajedničku akciju", dokument o pravnoj i finansijskoj osnovi za slanje misije EU na Kosovo i Metohiju.
Tekst dokumenta je najpre usaglašen u Odboru EU za politiku i bezbednost i razmatran na nivou ambasadora EU. Prošlog petka je upućen državama članicama na odobrenje. Rok za odgovore je istekao danas u podne, nakon čega se dokument smatra usvojenim.
Sadržaj dokumenta bi trebalo da bude objavljen u petak u Službenom glasniku EU.
Do samog slanja misije EU na Kosovo preostao je sada još samo jedan formalni korak: odluka Saveta ministara o usvajanju "Operativnog plana" kojim se daje "zeleno svetlo" za slanje misije.
Misija bi, praktično, bila poslata dan nakon usvajanja "Operativnog plana". Taj plan bi mogao da bude usvojen na bilo kom sastanku Saveta ministara, a jedan od najčešće pominjanih datuma je 18. februar, odnosno naredni sastanak ministara spoljnih poslova EU.
Kipar je bio uzdržan prilikom usvajanja ove odluke, koja predviđa pravne odrednice, modalitete i koncept operacije i predvidele sredstva za moguću misiju EU na Kosovu, s tim što bi "zeleno svetlo" za to trebalo da da Savet ministara EU.
Ambasadori zemalja evropske dvadesetsedmorice su u Briselu prihvatili da specijalni predstavnik EU u predviđenoj misiji na Kosovu bude holandski diplomata Piter Fejt.
Pravne odrednice i modaliteti, sadržani u "zajedničkoj akciji", uglavnom se oslanjaju na tumačenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu, u čijem članu 10 se govori o "međunarodnom prisustvu" u toj pokrajini.
Tačka deset Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, na kojoj Evropska unija zasniva odluku o slanju misije na Kosovo i Metohiju, ovlašćuje generalnog sekretara UN da uspostavi međunarodno civilno prisustvo u pokrajini na osnovu pomoći "odgovarajućih međunarodnih organizacija".
U toj tački navodi se da se međunarodno civilno prisustvo uspostavlja kako bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, "pri čemu će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije".
Privremena uprava, prema odredbama te tačke, postoji kako bi se uspostavila i nadgledala prelazna uprava i razvoj privremenih demokratskih institucija samouprave, i kako bi se obezbedio miran i normalan život stanovnika pokrajine.
Dosad su više zemalja EU imale velike zamerke na tumačenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN kao pravne osnove za eventualno upućivanje misije EU na Kosovo.
Ta misija EU na Kosovu zvaće se "EULEX" i trebalo bi da ima blizu 2.000 policajaca, sudija i tužilaca, a za nju bi trebalo izdvojiti 205 miliona evra u roku za prvih 16 meseci.
Šefovi država i vlada EU su 14. decembra na samitu u Briselu doneli "političku odluku" o nameri da pošalju misiju na Kosovo.
Srbija se snažno protivi slanju misije EU bez adekvatne odluke Saveta bezbednosti UN jer smatra da ona predstavlja uvod u primenu Ahtisarijevog plana o "nadziranoj nezavisnosti" Kosova.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Vladimir Titov izjavio je da rešenje kosovskog problema treba da ostane pod kontrolom Saveta bezbednosti i da nemaju opravdanje napori EU da igra značajniju ulogu zaobilazeći Savet bezbednosti.
U razgovoru sa ambasadorom Italije u Rusiji Vitoriom Klaudio Surdom, posvećenom Kosovu, Titov je naglasio neophodnost da se rešavanje tog problema vrati u pravne okvire Rezolucije SB UN 1244, i traženja rešenja za status putem pregovora, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
"Ukazano je da napori EU da igra značajniju ulogu u kosovskim poslovima nikako ne legitimiše njene pokušaje da se radi zaobilazeći SB, i da se zanemaruju opšte prihvaćeni principi rešavanja kriza, uključujući i pri odlučivanju o slanju civilne misije EU na Kosovo", navodi se u saopštenju.
Kako se ističe, "rešavanje kosovskog pitanja treba da ostane pod kontrolom SB, a sve principijalne odluke da se donose u njegovim okvirima".
Tekst dokumenta je najpre usaglašen u Odboru EU za politiku i bezbednost i razmatran na nivou ambasadora EU. Prošlog petka je upućen državama članicama na odobrenje. Rok za odgovore je istekao danas u podne, nakon čega se dokument smatra usvojenim.
Sadržaj dokumenta bi trebalo da bude objavljen u petak u Službenom glasniku EU.
Do samog slanja misije EU na Kosovo preostao je sada još samo jedan formalni korak: odluka Saveta ministara o usvajanju "Operativnog plana" kojim se daje "zeleno svetlo" za slanje misije.
Misija bi, praktično, bila poslata dan nakon usvajanja "Operativnog plana". Taj plan bi mogao da bude usvojen na bilo kom sastanku Saveta ministara, a jedan od najčešće pominjanih datuma je 18. februar, odnosno naredni sastanak ministara spoljnih poslova EU.
Kipar je bio uzdržan prilikom usvajanja ove odluke, koja predviđa pravne odrednice, modalitete i koncept operacije i predvidele sredstva za moguću misiju EU na Kosovu, s tim što bi "zeleno svetlo" za to trebalo da da Savet ministara EU.
Ambasadori zemalja evropske dvadesetsedmorice su u Briselu prihvatili da specijalni predstavnik EU u predviđenoj misiji na Kosovu bude holandski diplomata Piter Fejt.
Pravne odrednice i modaliteti, sadržani u "zajedničkoj akciji", uglavnom se oslanjaju na tumačenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu, u čijem članu 10 se govori o "međunarodnom prisustvu" u toj pokrajini.
Tačka deset Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, na kojoj Evropska unija zasniva odluku o slanju misije na Kosovo i Metohiju, ovlašćuje generalnog sekretara UN da uspostavi međunarodno civilno prisustvo u pokrajini na osnovu pomoći "odgovarajućih međunarodnih organizacija".
U toj tački navodi se da se međunarodno civilno prisustvo uspostavlja kako bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, "pri čemu će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije".
Privremena uprava, prema odredbama te tačke, postoji kako bi se uspostavila i nadgledala prelazna uprava i razvoj privremenih demokratskih institucija samouprave, i kako bi se obezbedio miran i normalan život stanovnika pokrajine.
Dosad su više zemalja EU imale velike zamerke na tumačenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN kao pravne osnove za eventualno upućivanje misije EU na Kosovo.
Ta misija EU na Kosovu zvaće se "EULEX" i trebalo bi da ima blizu 2.000 policajaca, sudija i tužilaca, a za nju bi trebalo izdvojiti 205 miliona evra u roku za prvih 16 meseci.
Šefovi država i vlada EU su 14. decembra na samitu u Briselu doneli "političku odluku" o nameri da pošalju misiju na Kosovo.
Srbija se snažno protivi slanju misije EU bez adekvatne odluke Saveta bezbednosti UN jer smatra da ona predstavlja uvod u primenu Ahtisarijevog plana o "nadziranoj nezavisnosti" Kosova.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Vladimir Titov izjavio je da rešenje kosovskog problema treba da ostane pod kontrolom Saveta bezbednosti i da nemaju opravdanje napori EU da igra značajniju ulogu zaobilazeći Savet bezbednosti.
U razgovoru sa ambasadorom Italije u Rusiji Vitoriom Klaudio Surdom, posvećenom Kosovu, Titov je naglasio neophodnost da se rešavanje tog problema vrati u pravne okvire Rezolucije SB UN 1244, i traženja rešenja za status putem pregovora, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
"Ukazano je da napori EU da igra značajniju ulogu u kosovskim poslovima nikako ne legitimiše njene pokušaje da se radi zaobilazeći SB, i da se zanemaruju opšte prihvaćeni principi rešavanja kriza, uključujući i pri odlučivanju o slanju civilne misije EU na Kosovo", navodi se u saopštenju.
Kako se ističe, "rešavanje kosovskog pitanja treba da ostane pod kontrolom SB, a sve principijalne odluke da se donose u njegovim okvirima".
Kosovo proglašava nezavisnost u februaru
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju, premijer Hašim Tači i predsednik pokrajinskog parlamenta Jakup Krasnići najavili su da će nezavisnost Kosova biti proglašena "tokom febuara".
Oni su se u Prištini sastali sa šefom albanske diplomatije Ljuljzimom Bašom koji je doputovao u iznenadnu posetu Kosovu, kako bi tamošnjim zvaničnicima preneo poruke američke državne sekretarke Kondolize Rajs.
Skupština Kosova će tokom februara proglasiti nezavisnost, izjavio je Krasnići, ne precezirajući tačan datum kada će se to dogoditi.
On je naveo da će parlament proglasiti nezavisnost Kosova u saradnji i koordinaciji sa državama članicama Evropske unije, međunarodnom administracijom na Kosovu i sa SAD.
U toku je, i na unutrašnjem planu, proces koordinacije aktivnosti na proglašavanju nezavisnost sa političkim partijama i institucijama, rekao je šef parlamenta posle razgovora sa Bašom, preneli su prištinski elektronski mediji.
Baša je izjavio da Albanija ima plan delovanja u slučaju destabilzacije stanja na Kosovu.
"Albanija ima jasan plan mera u takvom slučaju. Mi verujemo da je saradnja i koordinacija sa Prištinom pomogla u izradi svih potrebnih planova".
Kosovski predsednik Sejdiju je, posle susreta sa šefom albanske diplomatije, rekao da se pred Prištinom nalaze "još neke formalnosti" pre nego što se odredi datum za proglašenje nezavisnosti.
"Radi se o pripremama koje se tiču dokumenata koji proizilaze iz Ahtisarijevog paketa", rekao je Sejdiju.
Predsednik pokrajinske vlade Tači je novinarima izjavio da je poznat rok u kome će doći do proglašenja nezavisnosti i da "predstoji naredni korak koji se sastoji u upoznavanju javnosti sa tim datumom".
Oni su se u Prištini sastali sa šefom albanske diplomatije Ljuljzimom Bašom koji je doputovao u iznenadnu posetu Kosovu, kako bi tamošnjim zvaničnicima preneo poruke američke državne sekretarke Kondolize Rajs.
Skupština Kosova će tokom februara proglasiti nezavisnost, izjavio je Krasnići, ne precezirajući tačan datum kada će se to dogoditi.
On je naveo da će parlament proglasiti nezavisnost Kosova u saradnji i koordinaciji sa državama članicama Evropske unije, međunarodnom administracijom na Kosovu i sa SAD.
U toku je, i na unutrašnjem planu, proces koordinacije aktivnosti na proglašavanju nezavisnost sa političkim partijama i institucijama, rekao je šef parlamenta posle razgovora sa Bašom, preneli su prištinski elektronski mediji.
Baša je izjavio da Albanija ima plan delovanja u slučaju destabilzacije stanja na Kosovu.
"Albanija ima jasan plan mera u takvom slučaju. Mi verujemo da je saradnja i koordinacija sa Prištinom pomogla u izradi svih potrebnih planova".
Kosovski predsednik Sejdiju je, posle susreta sa šefom albanske diplomatije, rekao da se pred Prištinom nalaze "još neke formalnosti" pre nego što se odredi datum za proglašenje nezavisnosti.
"Radi se o pripremama koje se tiču dokumenata koji proizilaze iz Ahtisarijevog paketa", rekao je Sejdiju.
Predsednik pokrajinske vlade Tači je novinarima izjavio da je poznat rok u kome će doći do proglašenja nezavisnosti i da "predstoji naredni korak koji se sastoji u upoznavanju javnosti sa tim datumom".
Sarkozi: Nezavisnost Kosova je neizbežna
Strani mediji su pred drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji prenosili, pozivajući se na diplomatske izvore, da će proglašenje nezavisnosti, ukoliko pobedi kandidat radikala Nikolić uslediti odmah po okončanju izbornog procesa, a u slučaju da pobedi kandidat demokrata Tadić- desetak dana kasnije.
"Francuska se raduje rezultatima predsedničkih izbora u Srbiji, ali smatra da je nezavisnost Kosova neizbežna", izjavio je u ponedeljak u Bukureštu francuski predsednik Nikola Sarkozi.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom, Sarkozi je rekao da Francuska želi da uputi umirujuću poruku Srbiji da je njeno mesto u Evropskoj uniji, ukoliko ispuni uslove za to.
Sarkozi je dodao da je "nezavisnost Kosova neizbežna" i da to treba izvesti u najboljim uslovima, a da Evropa treba da bude jedinstvena po tom pitanju.
Rumunski predsednik Basesku odmah je reagovao na tu izjavu rekavši da je Rumunija lojalan partner Evropske unije, ali da nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
"Francuska se raduje rezultatima predsedničkih izbora u Srbiji, ali smatra da je nezavisnost Kosova neizbežna", izjavio je u ponedeljak u Bukureštu francuski predsednik Nikola Sarkozi.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom, Sarkozi je rekao da Francuska želi da uputi umirujuću poruku Srbiji da je njeno mesto u Evropskoj uniji, ukoliko ispuni uslove za to.
Sarkozi je dodao da je "nezavisnost Kosova neizbežna" i da to treba izvesti u najboljim uslovima, a da Evropa treba da bude jedinstvena po tom pitanju.
Rumunski predsednik Basesku odmah je reagovao na tu izjavu rekavši da je Rumunija lojalan partner Evropske unije, ali da nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Janjić: Počinje proces proglašavanja nezavisnosti
Analitičar Dušan Janjić ocenio je da su se, nakon predsedničkih izbora u Srbiji, stekli svi uslovi da se pristupi proglašenju nezavisnosti Kosova po planu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
Janjić je agenciji Beta kazao da do 18. februara treba očekivati deklaraciju Skupštine Kosova koja će pozvati vladu da izradi ustav, a EU da podrži put Kosova ka Evropi.
Prema njegovim rečima, taj poziv biće dovoljan da EU razmesti svoju misiju u pokrajini.
Sastanak šefova diplomatija EU održava se 18. februara i očekuje se da bi oni tada mogli da razgovaraju o razmeštanju misije na Kosovu.
Janjić je dodao da će, nakon toga, verovatno uslediti izjava generalnog sekretara UN Ban Ki Muna koji će "potvrditi da je takav postupak EU u skladu sa tačkom pet Rezolucije 1244 o razmeštanju misije na Kosovu".
Naveo je da će se potom pristupiti jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i koordinisanom procesu njegovog priznavanja.
Prema njegovim rečima, Tadićev reizbor za predsednika Srbije samo će otežati priznavanje nezavisnosti za EU, jer će protivnici samostalnosti Kosova imati argument više.
Janjić je ocenio da će kosovska kriza verovatno ući u proces "tajvanizacije", jer će Srbija i Rusija blokirati članstvo Kosova u pojedinim međunarodnim organizacijama.
(agencije/MONDO)
Janjić je agenciji Beta kazao da do 18. februara treba očekivati deklaraciju Skupštine Kosova koja će pozvati vladu da izradi ustav, a EU da podrži put Kosova ka Evropi.
Prema njegovim rečima, taj poziv biće dovoljan da EU razmesti svoju misiju u pokrajini.
Sastanak šefova diplomatija EU održava se 18. februara i očekuje se da bi oni tada mogli da razgovaraju o razmeštanju misije na Kosovu.
Janjić je dodao da će, nakon toga, verovatno uslediti izjava generalnog sekretara UN Ban Ki Muna koji će "potvrditi da je takav postupak EU u skladu sa tačkom pet Rezolucije 1244 o razmeštanju misije na Kosovu".
Naveo je da će se potom pristupiti jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i koordinisanom procesu njegovog priznavanja.
Prema njegovim rečima, Tadićev reizbor za predsednika Srbije samo će otežati priznavanje nezavisnosti za EU, jer će protivnici samostalnosti Kosova imati argument više.
Janjić je ocenio da će kosovska kriza verovatno ući u proces "tajvanizacije", jer će Srbija i Rusija blokirati članstvo Kosova u pojedinim međunarodnim organizacijama.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
