U nastavku suđenja Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom, u sudnici su se u utorak pojavili novi zastupnici optužbe, koji su u ispitivanju svedoka Iva Tomića zamenili tužiteljku Kristinu Dal koja je do prošle nedelje vodila postupak.
Optužbu zastupaju Deril Mandis i Liza Birsej, koja privodi kraju ispitivanje trećeg svedoka na suđenju, francuskog magistra slavistike Tomića koji je za Tužilaštvo sačinio studiju "Ideologija Velike Srbije u 19. i 20. veku".
Na pitanje Bete da li su tužioci na suđenju Šešelju promenjeni, predstavnica Tužilaštva Olga Kavran odgovorila je da su Mandis i Bersejeva "dodati" timu u kojem ostaje i tužiteljka Dal.
Dalova, koja je do sada sama izvodila dokaze protiv Šešelja, nije se prošlog četvrtka pojavila u sudnici, a sudsko veće je zatim novonastalu situaciju sa stranama u postupku razmotrilo na sednici zatvorenoj za javnost.
Veće je tada donelo određenu odluku, koja je takođe ostala nedostupna javnosti, i nastavak suđenja zakazalo za danas.
Tomić je izjavio na suđenju Vojislavu Šešelju da je sam Šešelj potvrdio da mu je 1992. godine tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević tražio da dobrovoljce Srpske radikalne stranke šalje na ratišta u BiH.
"U maju 1992. Milošević je prvi put primio Šešelja i izričito tražio od njega da pojača napore za slanje dobrovoljaca u BiH... Milošević je obezbedio pozadinsku podršku za to", rekao je Tomić.
On je naznačio da je Milošević u to vreme izjavljivao da mu se Šešelj "najviše sviđa" od svih lidera opozicije.
Njihove stranke, Socijalistička partija Srbije i SRS, tada su bile saglasne u "zastupanju srpske stvari u Hrvatskoj i BiH" i "ideološki bliske", rekao je Tomić.
Ta bliskost potvrđena je, po njegovim rečima, i time što SRS nije istakla kandidata na presedničkim izborima u Srbiji u decembru 1992. godine, već je podržala Miloševića, koji je pobedio protivkandidata Milana Panića.
Do jeseni naredne godine., radikali su u parlamentu podržavali i manjinsku vladu socijalista, ali je do raskida došlo pošto se SRS usprotivila Vens-Ovenovom mirovnom planu za BiH koji je Milošević podržavao, izjavio je Tomić.
Milošević je stoga, kako navodi svedok, raspustio Skupštinu, raspisao izbore i pokrenuo jaku medijsku kampanju protiv radikala, posle čega su oni ostvarili znatno lošiji izborni rezultat.
Tomić je kazao naredne godine i da su samoproglašene Republika Srpska Krajina u Hrvatskoj i Republika Srpska u BiH, u više navrata proklamovale kao cilj prisajedinjenje Srbiji i SR Jugoslaviji, ali da zvanični Beograd to nikada nije prihvatio zbog straha od međunarodnih reakcija, iako je i Miloševićev cilj bilo stvaranje proširene srpske države.
U nastavku suđenja Šešelj je u unakrsnom ispitivanju Tomića osporavao verodostojnost njegovih optužbi, tvrdeći da on nije stručan da svedoči o ideologiji Velike Srbije.
Šešelj je tvrdio da Tomić "nije nikakav ni intelektualac, ni naučnik".
Tu tvrdnju, lider Srpske radikalne stranke je izgovorio pošto Tomić nije mogao da mu izričito odgovori na pitanje ko je bio prvi zagovornik Velike Srbije, već je samo napomenuo da je taj termin prvi put pomenut krajem 17. veka.
Šešelj je zaključio da ekspert optužbe "ne zna" da je to bio "grof Đorđe Branković 1683", kao ni da su kasnije, početkom 19. veka, u kontaktima s vlastima carske Rusije istu ideju zagovarali "arhimandrit Pivskog manastira Arsenije Gagović" i "Stevan Stratimirović u memorandumu ruskom caru".
Tomić je uzvratio da nije pravio "popis kada je i ko pomenuo Veliku Srbiju", već je izučavao "ono što se radilo u 19. veku".
Svedok je, na Šešeljevo insistiranje, potvrdio i da pri sastavljanju studije za optužbu nije čitao zbirke lista Velika Srbija iz 1903. i 1915. godine, ocenjujući da mu se taj list "nije činio važan za formulaciju ideologije Velike Srbije".
Šešelj se pozvao i na knjigu profesora Ernesta Denija iz 1915. godine koji je zagovarao stvaranje Velike Srbije, na šta je Tomić odvratio da je, prema literaturi koju je on konsultovao, Denija za takvo pisanje plaćala srpska vlada.
Kredibilitet Tomića, optuženi je osporavao i tvrdnjom da je on 1999. godine, tokom NATO bombardovanja Srbije, radio za francusko Ministarstvo odbrane, na šta je svedok odgovorio da je bio spoljni saradnik na jednom stručnom projektu vezanom za Balkan, ali da je to bilo posle bombardovanja.
Na pitanje Šešelja, Tomić je rekao i da je rođen u Novom Sadu i da mu je otac Srbin.
Lider SRS je optužen za progon, ubistva, mučenje, deportacije, prisilno premeštanje, okrutan tretman, pljačku i bezobzirno uništavanje naselja u Hrvatskoj i BiH, kao i za proterivanja Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci, 1991-93. godine.
(Beta)
Optužbu zastupaju Deril Mandis i Liza Birsej, koja privodi kraju ispitivanje trećeg svedoka na suđenju, francuskog magistra slavistike Tomića koji je za Tužilaštvo sačinio studiju "Ideologija Velike Srbije u 19. i 20. veku".
Na pitanje Bete da li su tužioci na suđenju Šešelju promenjeni, predstavnica Tužilaštva Olga Kavran odgovorila je da su Mandis i Bersejeva "dodati" timu u kojem ostaje i tužiteljka Dal.
Dalova, koja je do sada sama izvodila dokaze protiv Šešelja, nije se prošlog četvrtka pojavila u sudnici, a sudsko veće je zatim novonastalu situaciju sa stranama u postupku razmotrilo na sednici zatvorenoj za javnost.
Veće je tada donelo određenu odluku, koja je takođe ostala nedostupna javnosti, i nastavak suđenja zakazalo za danas.
Tomić je izjavio na suđenju Vojislavu Šešelju da je sam Šešelj potvrdio da mu je 1992. godine tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević tražio da dobrovoljce Srpske radikalne stranke šalje na ratišta u BiH.
"U maju 1992. Milošević je prvi put primio Šešelja i izričito tražio od njega da pojača napore za slanje dobrovoljaca u BiH... Milošević je obezbedio pozadinsku podršku za to", rekao je Tomić.
On je naznačio da je Milošević u to vreme izjavljivao da mu se Šešelj "najviše sviđa" od svih lidera opozicije.
Njihove stranke, Socijalistička partija Srbije i SRS, tada su bile saglasne u "zastupanju srpske stvari u Hrvatskoj i BiH" i "ideološki bliske", rekao je Tomić.
Ta bliskost potvrđena je, po njegovim rečima, i time što SRS nije istakla kandidata na presedničkim izborima u Srbiji u decembru 1992. godine, već je podržala Miloševića, koji je pobedio protivkandidata Milana Panića.
Do jeseni naredne godine., radikali su u parlamentu podržavali i manjinsku vladu socijalista, ali je do raskida došlo pošto se SRS usprotivila Vens-Ovenovom mirovnom planu za BiH koji je Milošević podržavao, izjavio je Tomić.
Milošević je stoga, kako navodi svedok, raspustio Skupštinu, raspisao izbore i pokrenuo jaku medijsku kampanju protiv radikala, posle čega su oni ostvarili znatno lošiji izborni rezultat.
Tomić je kazao naredne godine i da su samoproglašene Republika Srpska Krajina u Hrvatskoj i Republika Srpska u BiH, u više navrata proklamovale kao cilj prisajedinjenje Srbiji i SR Jugoslaviji, ali da zvanični Beograd to nikada nije prihvatio zbog straha od međunarodnih reakcija, iako je i Miloševićev cilj bilo stvaranje proširene srpske države.
U nastavku suđenja Šešelj je u unakrsnom ispitivanju Tomića osporavao verodostojnost njegovih optužbi, tvrdeći da on nije stručan da svedoči o ideologiji Velike Srbije.
Šešelj je tvrdio da Tomić "nije nikakav ni intelektualac, ni naučnik".
Tu tvrdnju, lider Srpske radikalne stranke je izgovorio pošto Tomić nije mogao da mu izričito odgovori na pitanje ko je bio prvi zagovornik Velike Srbije, već je samo napomenuo da je taj termin prvi put pomenut krajem 17. veka.
Šešelj je zaključio da ekspert optužbe "ne zna" da je to bio "grof Đorđe Branković 1683", kao ni da su kasnije, početkom 19. veka, u kontaktima s vlastima carske Rusije istu ideju zagovarali "arhimandrit Pivskog manastira Arsenije Gagović" i "Stevan Stratimirović u memorandumu ruskom caru".
Tomić je uzvratio da nije pravio "popis kada je i ko pomenuo Veliku Srbiju", već je izučavao "ono što se radilo u 19. veku".
Svedok je, na Šešeljevo insistiranje, potvrdio i da pri sastavljanju studije za optužbu nije čitao zbirke lista Velika Srbija iz 1903. i 1915. godine, ocenjujući da mu se taj list "nije činio važan za formulaciju ideologije Velike Srbije".
Šešelj se pozvao i na knjigu profesora Ernesta Denija iz 1915. godine koji je zagovarao stvaranje Velike Srbije, na šta je Tomić odvratio da je, prema literaturi koju je on konsultovao, Denija za takvo pisanje plaćala srpska vlada.
Kredibilitet Tomića, optuženi je osporavao i tvrdnjom da je on 1999. godine, tokom NATO bombardovanja Srbije, radio za francusko Ministarstvo odbrane, na šta je svedok odgovorio da je bio spoljni saradnik na jednom stručnom projektu vezanom za Balkan, ali da je to bilo posle bombardovanja.
Na pitanje Šešelja, Tomić je rekao i da je rođen u Novom Sadu i da mu je otac Srbin.
Lider SRS je optužen za progon, ubistva, mučenje, deportacije, prisilno premeštanje, okrutan tretman, pljačku i bezobzirno uništavanje naselja u Hrvatskoj i BiH, kao i za proterivanja Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci, 1991-93. godine.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
