Članice Evropske unije upoznale su se u četvrtak uveče prvi put s nacrtom "Operativnog plana", dokumenta čijim bi se usvajanjem dalo "zeleno svetlo" za slanje misije EU na Kosovo i Metohiju, preneli su Tanjugu izvori u Uniji.
Formalna rasprava o ovom dokumentu će početi u ponedeljak i neophodno je da on prođe kroz niža tela EU da bi se našao na dnevnom redu ministara spoljnih poslova Unije, koji bi trebalo da ga usvoje.
Iako je za usvajanje ovakvog dokumenta obično potrebno više vremena, izvori u EU smatraju da je moguće da se on "po ubrzanoj proceduri" nađe pred šefovima diplomatije na Savetu ministara EU 18. februara.
U "Operativnom planu" bi trebalo da bude precizirano kako misija konkretno namerava da ispuni postavljene zadatke.
Usvajanje "Operativnog plana" je poslednji korak pred slanje misije EU na Kosovo - nazvane "EULEKS" - i ona bi praktično bila poslata dan nakon usvajanja tog dokumenta.
EU je u ponedeljak, po ubrzanoj, pisanoj proceduri usvojila "Zajedničku akciju", dokument o pravnoj i finansijskoj osnovi za slanje misije EU na Kosovo.
Sadržaj "Zajedničke akcije" je trebalo da bude objavljen u petak u Službenom glasniku EU, ali je objavljivanje odloženo za iduću nedelju "iz tehničkih razloga", ističu Tanjugovi izvori.
Svi dokumenti EU o misiji su "statusno neutralni", odnosno ne spominju konkretan budući status Kosova, jer eventualnu nezavisnost pokrajine ne bi priznavala sama EU već njene države članice.
Slanje misije EU predstavlja, međutim, prvi korak u primeni plana Martija Ahtisarija o "nadziranoj nezavisnosti" Kosova.
Prisustvo EU na Kosovu će biti sačinjeno od tri komponente koje bi imale proklamovani cilj da « pomognu vlastima Kosova na svim nivoima, uključujući i njegovu evropsku perspektivu », stoji u dokumentima Saveta EU.
Pored misije iz oblasti policije i pravosuđa, tu će se naći još jedan element Ahtisarijevog plana o "nadziranoj nezavisnosti" - odnosno "Međunarodna civilna kancelarija", koja bi bila delimično misija EU, a delom i onih zemalja međunarodne zajednice koje se odluče da u njoj učestvuju.
Ta misija, pod vođstvom međunarodnog predstavnika, koji bi istovremeno bio i specijalni predstavnik EU, bavila bi se posmatranjem primene sporazuma ili odluke o statusu, pre svega u oblastima zaštite manjina, verskog nasledja i decentralizacije.
Najzad, treća komponenta bi bila "reformska", i ona bi se sastojala od ureda Evropske komisije, koji bi pomagao "dugoročnim naporima u reformama, ekonomskom razvoju, te razvio regionalnu integraciju Kosova i pomogao njegovu evropsku perspektivu".
Na Kosovu će, prema planovima EU, postojati i međunarodno vojno prisustvo (Kfor), misija OEBS-a, a pomoć se očekuje i od Svetske banke, Programa za razvoj UN i Saveta Evrope.
(Tanjug)
Formalna rasprava o ovom dokumentu će početi u ponedeljak i neophodno je da on prođe kroz niža tela EU da bi se našao na dnevnom redu ministara spoljnih poslova Unije, koji bi trebalo da ga usvoje.
Iako je za usvajanje ovakvog dokumenta obično potrebno više vremena, izvori u EU smatraju da je moguće da se on "po ubrzanoj proceduri" nađe pred šefovima diplomatije na Savetu ministara EU 18. februara.
U "Operativnom planu" bi trebalo da bude precizirano kako misija konkretno namerava da ispuni postavljene zadatke.
Usvajanje "Operativnog plana" je poslednji korak pred slanje misije EU na Kosovo - nazvane "EULEKS" - i ona bi praktično bila poslata dan nakon usvajanja tog dokumenta.
EU je u ponedeljak, po ubrzanoj, pisanoj proceduri usvojila "Zajedničku akciju", dokument o pravnoj i finansijskoj osnovi za slanje misije EU na Kosovo.
Sadržaj "Zajedničke akcije" je trebalo da bude objavljen u petak u Službenom glasniku EU, ali je objavljivanje odloženo za iduću nedelju "iz tehničkih razloga", ističu Tanjugovi izvori.
Svi dokumenti EU o misiji su "statusno neutralni", odnosno ne spominju konkretan budući status Kosova, jer eventualnu nezavisnost pokrajine ne bi priznavala sama EU već njene države članice.
Slanje misije EU predstavlja, međutim, prvi korak u primeni plana Martija Ahtisarija o "nadziranoj nezavisnosti" Kosova.
Prisustvo EU na Kosovu će biti sačinjeno od tri komponente koje bi imale proklamovani cilj da « pomognu vlastima Kosova na svim nivoima, uključujući i njegovu evropsku perspektivu », stoji u dokumentima Saveta EU.
Pored misije iz oblasti policije i pravosuđa, tu će se naći još jedan element Ahtisarijevog plana o "nadziranoj nezavisnosti" - odnosno "Međunarodna civilna kancelarija", koja bi bila delimično misija EU, a delom i onih zemalja međunarodne zajednice koje se odluče da u njoj učestvuju.
Ta misija, pod vođstvom međunarodnog predstavnika, koji bi istovremeno bio i specijalni predstavnik EU, bavila bi se posmatranjem primene sporazuma ili odluke o statusu, pre svega u oblastima zaštite manjina, verskog nasledja i decentralizacije.
Najzad, treća komponenta bi bila "reformska", i ona bi se sastojala od ureda Evropske komisije, koji bi pomagao "dugoročnim naporima u reformama, ekonomskom razvoju, te razvio regionalnu integraciju Kosova i pomogao njegovu evropsku perspektivu".
Na Kosovu će, prema planovima EU, postojati i međunarodno vojno prisustvo (Kfor), misija OEBS-a, a pomoć se očekuje i od Svetske banke, Programa za razvoj UN i Saveta Evrope.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
