Generacije koje su stasavale tih 90-ih godina vrlo dobro se sećaju čuvenih Miloševićevih govora i krilatica koje su nastavile da žive – što zbog originalnosti, što zbog ironije koju i danas izazivaju.

Miloševićevi govori su bili karakteristični po tome što ih uglavnom započinjao sa "Dragi građani" i završavao ih sa "Živeli."

Opšte je poznat i prepričavan govor koji je Milošević održao na Gazimestanu prilikom proslave 600. godišnjice Kosovske bitke.

Govor počinje formulom obraćanja uobičajenom u komunističkom svetu: "Drugovi i drugarice", a već u prvoj rečnici kaže ono što komunistički lideri pre Miloševića nisu govorili - da zemlja u kojoj žive ima srce u jednoj svojoj pokrajini, na Kosovu.

Uspon Slobodana Miloševića počeo je čuvenim "Niko ne sme da vas bije!" izgovorenim na Kosovu polju 24. aprila 1987. godine.

Ove reči zapravo su odgovor na dobacivanje iz mase da ih policija tuče (pošto su želeli da priđu Miloševiću, policija je demonstrante potiskivala palicama).

Razlog zašto su ostale upamćene leži u njihovoj višeznačnosti. Neki su "Niko ne sme da vas bije!" doživeli kao Miloševićevo preuzimanje kontrole nad situacijom na Kosovu, neki kao nacionalistički poklič protiv kršenja prava Srba, a ubrzo je svima postalo jasno da ga je ova kratka rečenica katapultirala u politički vrh.

Kratak odgovor na povike "Biju nas!" izazvao je oduševljenje mase koja je dotadašnjem bankaru i aparatčiku, dala vetar u leđa.

Ništa manje nije poznato ni ono "Volim i ja vas."

Tog 24. decembra 1996. godine u Beogradu održan je kontramiting “Za Srbiju” u organizaciji SPS-a. Mitingu je prisustvovalo kompletno rukovodstvo vladajuće partije, a pred oko 30.000 ljudi govorio je Slobodan Milošević. Poruka iz njegovog govora glasila je: "Srbijom neće upravljati tuđa ruka", a kad su njegovi simpatizeri počeli da uzvikuju: "Slobo, mi te volimo", lider socijalista i predsednik SRJ odgovorio je: "Volim i ja vas."

Inače, Milošević znao je i da ispriča i vic i da bude opušten u neformalan.

Pogledajte.

Milošević je rođen 20. avgusta 1941. u Požarevcu, gde je završio gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1964. godine. Maja 1989. izabran je za predsednika Predsedništva SR Srbije. Na prvim direktnim izborima, decembra 1990, izabran je za predsednika Srbije.

Prethodno, na osnivačkom kongresu Socijalističke partije Srbije, 27. jula iste godine, postao je prvi predsednik te stranke obrazovane spajanjem dotadašnjeg Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije. Na čelu SPS nalazio se do smrti.

Na prevremenim izborima, decembra 1992. ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su se nalazila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske tokom mirovnih pregovora u Dejtonu (SAD), novembra 1995. godine, nakon kojih je decembra 1995. potpisao Dejtonski sporazum, kojim je konačno uspostavljen mir u BiH.

Pošto je krajem septembra 2000. kandidat Demokatske opozicije Srbije Vojislav Koštunica, na izborima za predsednika SRJ, imao prednost, najava drugog izbornog kruga izazvala je masovni bunt i prevrat 5. oktobra 2000. Milošević je priznao pred kamerama poraz 6. oktobra.

 Prethodno, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine, tokom NATO bombardovanja Srbije (odnosno SRJ), optužnicu protiv Miloševića. Uhapšen je 1. aprila 2001. a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine.

Na suđenju Milošević se sam branio, a posebno su zanimljivi snimci na kojima su Milošević i Vojislav Šešelj u haškoj sudnici.  Ovo je jedan od njih.

Milošević je umro od srčanog udara nakon 5 godina u zatvoru pedesetak sati pre završetka izvođenja svedoka.

Njegovi posmrtni ostaci dopremljeni su iz Haga u Beograd četiri dana posle smrti, da bi njegovo telo 16. marta bilo izloženo u holu zgrade Muzeja "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.

Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, 18. marta 2006.