Bivši komandant Kfora, francuski general Iv de Kermabon, biće šef EU policijske i pravosudne misije Euleks na Kosovu i Metohiji, dok će holandski diplomata Piter Fejt biti specijalni predstavnik EU, preneli su Tanjugu evropski zvaničnici u Briselu.
De Kermabon i Fejt će biti odgovorni visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijeru Solani.
Njihovo imenovanje postaće zvanično ove nedelje, po usvajanju pratećih dokumenata, istakli su Tanjugovi izvori.
Pedesetosmogodišnji general De Kermabon je izabran na to mestu kao "odličan poznavalac terena", obzirom da bi mu novi boravak na Kosovu predstavljao četvrtu tamošnju misiju u poslednjih šest godina.
On je 2002. godine bio šef brigade Kfora za sektor Sever u Kosovskoj Mitrovici, a 2003. je bio zamenik komandanta Kfora.
Na čelo Kfora dolazi u septembru 2004. godine, nešto posle masovnog antisrpskog nasilja 17. marta i mnogobrojnih propusta Kfora, pokušavajući da popravi koordinaciju brigada i poboljša sigurnost srpske zajednice, formirajući par bezbednosnih zona, pre svega u Metohiji.
Tokom svog jednogodišnjeg mandata, De Kermabon je radio na prebacivanju određenih funkcija Kfora na policiju, na formiranju lakših i mobilnijih trupa i na stvaranju zajedničke multinacionalne obaveštajne službe Kfora, a od njegovog dolaska na Kosovo do danas, broj vojnika je praktično ostao isti - 16.000.
Od početka vojne karijere 1970. godine, De Kermabon je služio u Legiji stranaca i učestvovao u operacijama u Čadu, Centralnoafričkoj republici i Kambodži.
Prvi put je došao na Balkan januara 1995. godine, kao pomoćik komandanta Unprofora za Sarajevo, a zatim je postao i Šef štaba multinacionalne brigade Ifora za sektor "Jugoistok".
U novoj ulozi na Kosovu, De Kermabon će upravljati misijom "Euleks", sastavljenom od 1.800 policajaca, sudija i tužilaca, čiji je cilj da "pomogne institucijama Kosova, pravosuđu i policiji u njihovom napretku ka nezavisnom multietničkom pravosudnom sistemu, multietničkoj policiji i carini …".
Francuskom generalu će "političke instrukcije" davati Fejt, kao specijalni prestavnik EU.
Fejt će koordinisati sve aktivnosti EU na Kosovu, s posebnim naglaskom na "razvoj ljudskih prava i osnovnih sloboda na Kosovu".
On bi trebalo da u toj funkciji predvodi i Međunarodnu civilnu kancelariju, koja je predviđena planom Martija Ahtisarija o "nadgledanoj nezavisnosti" pokrajine.
Fejt i Ahtisari su već zajedno radili na okončanju sukoba u separatističkoj indonežanskoj pokrajini Aćeh 2005. godine.
Zanimljivo je da je u slučaju indonežanske pokrajine Ahtisari predložio "suštinsku autonomiju" a ne nezavisnost, kao rešenje, i da je Fejt upravo autonomiju morao da sprovodi u ime misije EU, na čijem je čelu bio.
Fejt je srpskoj javnosti poznat kao učesnik pregovora o prekidu oružanog delovanja albanskih ekstremista na jugu Srbije 2001. godine.
Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner pozvao je EU da zauzme jedinstven stav da li će priznati Kosovo, ukoliko ono proglasi nezavisnost.
Povodom najava da Priština namerava da proglasi nezavisnost u nedelju, Kušner je rekao da EU sada mora da zauzme stav - da li će ili ne podržati taj potez, prenela je DPA.
"Ovo je vreme za odluku" država članica EU, rekao je šef francuske diplomatije novinarima u Njujorku.
"Videćemo u ponedeljak", dodao je Kušner, misleći pritom na najavljeni sastanak ministara spoljnih poslova EU u Briselu.
Prema njegovim rečima, Unija je Beogradu i Prištini saopštila svoju poziciju pre četiri meseca, kada je podržala plan (specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija) o "nadziranoj nezavisnosti" Kosova, koji predviđa da EU, na određeno vreme, prezume administraciju u pokrajini.
Portugal će zauzeti stav tek kada bude poznat sadržaj deklaracije o nezavisnosti, izjavio je u utorak uveče portugalski ministar spoljnih poslova Luiš Amado.
"Sačekaćemo da vidimo kada i kako će biti proglašena nezavisnost", rekao je Amado agenciji Lusa, koji se takođe založio za zajednički stav EU prema ovom pitanju.
"Mora postojati zajednički stav. Na tome smo radili tokom portugalskog predsedavanja, a u tom pravcu ide i slovenačko predsedavanje", rekao je ministar, dodajući da će Portugal poštovati "jedinstvo EU" i stavove svake zemlje.
De Kermabon i Fejt će biti odgovorni visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijeru Solani.
Njihovo imenovanje postaće zvanično ove nedelje, po usvajanju pratećih dokumenata, istakli su Tanjugovi izvori.
Pedesetosmogodišnji general De Kermabon je izabran na to mestu kao "odličan poznavalac terena", obzirom da bi mu novi boravak na Kosovu predstavljao četvrtu tamošnju misiju u poslednjih šest godina.
On je 2002. godine bio šef brigade Kfora za sektor Sever u Kosovskoj Mitrovici, a 2003. je bio zamenik komandanta Kfora.
Na čelo Kfora dolazi u septembru 2004. godine, nešto posle masovnog antisrpskog nasilja 17. marta i mnogobrojnih propusta Kfora, pokušavajući da popravi koordinaciju brigada i poboljša sigurnost srpske zajednice, formirajući par bezbednosnih zona, pre svega u Metohiji.
Tokom svog jednogodišnjeg mandata, De Kermabon je radio na prebacivanju određenih funkcija Kfora na policiju, na formiranju lakših i mobilnijih trupa i na stvaranju zajedničke multinacionalne obaveštajne službe Kfora, a od njegovog dolaska na Kosovo do danas, broj vojnika je praktično ostao isti - 16.000.
Od početka vojne karijere 1970. godine, De Kermabon je služio u Legiji stranaca i učestvovao u operacijama u Čadu, Centralnoafričkoj republici i Kambodži.
Prvi put je došao na Balkan januara 1995. godine, kao pomoćik komandanta Unprofora za Sarajevo, a zatim je postao i Šef štaba multinacionalne brigade Ifora za sektor "Jugoistok".
U novoj ulozi na Kosovu, De Kermabon će upravljati misijom "Euleks", sastavljenom od 1.800 policajaca, sudija i tužilaca, čiji je cilj da "pomogne institucijama Kosova, pravosuđu i policiji u njihovom napretku ka nezavisnom multietničkom pravosudnom sistemu, multietničkoj policiji i carini …".
Francuskom generalu će "političke instrukcije" davati Fejt, kao specijalni prestavnik EU.
Fejt će koordinisati sve aktivnosti EU na Kosovu, s posebnim naglaskom na "razvoj ljudskih prava i osnovnih sloboda na Kosovu".
On bi trebalo da u toj funkciji predvodi i Međunarodnu civilnu kancelariju, koja je predviđena planom Martija Ahtisarija o "nadgledanoj nezavisnosti" pokrajine.
Fejt i Ahtisari su već zajedno radili na okončanju sukoba u separatističkoj indonežanskoj pokrajini Aćeh 2005. godine.
Zanimljivo je da je u slučaju indonežanske pokrajine Ahtisari predložio "suštinsku autonomiju" a ne nezavisnost, kao rešenje, i da je Fejt upravo autonomiju morao da sprovodi u ime misije EU, na čijem je čelu bio.
Fejt je srpskoj javnosti poznat kao učesnik pregovora o prekidu oružanog delovanja albanskih ekstremista na jugu Srbije 2001. godine.
Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner pozvao je EU da zauzme jedinstven stav da li će priznati Kosovo, ukoliko ono proglasi nezavisnost.
Povodom najava da Priština namerava da proglasi nezavisnost u nedelju, Kušner je rekao da EU sada mora da zauzme stav - da li će ili ne podržati taj potez, prenela je DPA.
"Ovo je vreme za odluku" država članica EU, rekao je šef francuske diplomatije novinarima u Njujorku.
"Videćemo u ponedeljak", dodao je Kušner, misleći pritom na najavljeni sastanak ministara spoljnih poslova EU u Briselu.
Prema njegovim rečima, Unija je Beogradu i Prištini saopštila svoju poziciju pre četiri meseca, kada je podržala plan (specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija) o "nadziranoj nezavisnosti" Kosova, koji predviđa da EU, na određeno vreme, prezume administraciju u pokrajini.
Portugal će zauzeti stav tek kada bude poznat sadržaj deklaracije o nezavisnosti, izjavio je u utorak uveče portugalski ministar spoljnih poslova Luiš Amado.
"Sačekaćemo da vidimo kada i kako će biti proglašena nezavisnost", rekao je Amado agenciji Lusa, koji se takođe založio za zajednički stav EU prema ovom pitanju.
"Mora postojati zajednički stav. Na tome smo radili tokom portugalskog predsedavanja, a u tom pravcu ide i slovenačko predsedavanje", rekao je ministar, dodajući da će Portugal poštovati "jedinstvo EU" i stavove svake zemlje.
Kanerva: Proglašenje nezavisnosti Kosova uskoro
Predsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, finski ministar spoljnih poslova Ilka Kanerva, izjavio je u Vašingtonu da uskoro treba očekivati proglašenje nezavisnosti Kosova.
Kanerva je u vašingtonskom institutu "Vudro Vilson" rekao da su kosovski Albanci godinama radili na tome da ostvare svoje aspiracije i ocenio da im ne treba zatvarati vrata, preneo je Itar-tas.
"I Srbija i Kosovo su deo Evrope", primetio je on i, kako je prenela ruska agencija, poručio da OEBS mora da pomogne kosovskim Albancima u procesu evropskih integracija, jačanju demokratije i razvoju ekonomije u pokrajini.
Kanerva je naglasio da je važno da Kosovo u potpunosti ispuni obaveze preuzete tokom procesa traganja za načinima rešavanja pitanja konačnog statusa južne srpske pokrajine, naročito u oblasti poštovanja ljudskih prava.
EU je, prema njegovim rečima, spremna da odigra glavnu ulogu u pomaganju Kosovu da postane stabilna država.
Na pitanje kada će pokrajina proglasiti nezavisnost, Kanerva je odgovorio da to ne može tačno da kaže, ali da će se to desiti u bliskoj budućnosti.
Kanerva je upozorio da na Kosovu ima više oružanih grupa koje, kako je rekao, ne žele da upadaju u oči, ali ne nameravaju da se dobrovoljno razoružaju.
Situacija u pokrajini je, prema njegovoj oceni, takva da može da je destabilizuje i neka manja provokacija.
Kanerva je izrazio nadu da bi, u slučaju da posle proglašenja nezavisnosti Kosova 56 država članica OEBS ne uspe da postigne konsenzus o produženju mandata misije u pokrajini, strane uspele da se dogovore o promeni mandata misije.
Prema njegovim rečima, najbolje bi bilo produžiti ili, eventualno, promeniti mandat sadašnje misije.
Treća mogućnost je, kako je rekao, da EU preuzme aktivnosti na Kosovu.
Izmenjeni mandat OEBS bio bi nešto ograničeniji od sadašnjeg i obuhvatao bi nadgledanje situacije u domenu ljudskih prava i pružanje podrške aktivnostima građanskog društva.
Kanerva je doputovao u Vašington kako bi s funkcionerima američke administracije razgovarao o problemima OEBS-a i ključnim međunarodnim pitanjima.
On je u ponedeljak sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs razgovarao i o Kosovu, ali portparol Stejt departmenta Šon Mekormak nije naveo detalje njihovog razgovora.
Kanerva je u vašingtonskom institutu "Vudro Vilson" rekao da su kosovski Albanci godinama radili na tome da ostvare svoje aspiracije i ocenio da im ne treba zatvarati vrata, preneo je Itar-tas.
"I Srbija i Kosovo su deo Evrope", primetio je on i, kako je prenela ruska agencija, poručio da OEBS mora da pomogne kosovskim Albancima u procesu evropskih integracija, jačanju demokratije i razvoju ekonomije u pokrajini.
Kanerva je naglasio da je važno da Kosovo u potpunosti ispuni obaveze preuzete tokom procesa traganja za načinima rešavanja pitanja konačnog statusa južne srpske pokrajine, naročito u oblasti poštovanja ljudskih prava.
EU je, prema njegovim rečima, spremna da odigra glavnu ulogu u pomaganju Kosovu da postane stabilna država.
Na pitanje kada će pokrajina proglasiti nezavisnost, Kanerva je odgovorio da to ne može tačno da kaže, ali da će se to desiti u bliskoj budućnosti.
Kanerva je upozorio da na Kosovu ima više oružanih grupa koje, kako je rekao, ne žele da upadaju u oči, ali ne nameravaju da se dobrovoljno razoružaju.
Situacija u pokrajini je, prema njegovoj oceni, takva da može da je destabilizuje i neka manja provokacija.
Kanerva je izrazio nadu da bi, u slučaju da posle proglašenja nezavisnosti Kosova 56 država članica OEBS ne uspe da postigne konsenzus o produženju mandata misije u pokrajini, strane uspele da se dogovore o promeni mandata misije.
Prema njegovim rečima, najbolje bi bilo produžiti ili, eventualno, promeniti mandat sadašnje misije.
Treća mogućnost je, kako je rekao, da EU preuzme aktivnosti na Kosovu.
Izmenjeni mandat OEBS bio bi nešto ograničeniji od sadašnjeg i obuhvatao bi nadgledanje situacije u domenu ljudskih prava i pružanje podrške aktivnostima građanskog društva.
Kanerva je doputovao u Vašington kako bi s funkcionerima američke administracije razgovarao o problemima OEBS-a i ključnim međunarodnim pitanjima.
On je u ponedeljak sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs razgovarao i o Kosovu, ali portparol Stejt departmenta Šon Mekormak nije naveo detalje njihovog razgovora.
Španija ne priznaje Kosovo
Španska vlada u utorak je ponovila da se protivi "jednostranim proglašenjima nezavisnosti" i pozvala na jedinstvo Evropske unije u vezi sa pitanjem Kosova.
"Španska vlada ne ceni jednostrana proglašenja nezavisnosti", rekao je u Madridu španski ministar odbrane Hoze Antonio Alonso po završetku vojne ceremonije.
On je pozvao na jedinstvo Evropljana u vezi s Kosovom i dodao da se ne mogu odbaciti "napori za mir i stabilnosti" koji su do sada preduzimani na Balkanu.
Alonso je ocenio da je situacija na Balkanu "specifična".
"Ona se ne može primeniti ni na jednu zemlju EU, a još manje na Španiju, u slučaju da bude interpetacija u tom smislu", rekao je španski ministar odbrane.
Španija, koja se suočava sa spearatističkim pokretima u Baskiji i Kataloniji, ranije je najavila da neće priznati nezavisnost Kosova zbog očuvanja stabilnosti na Balkanu i poštovanja međunarodnog prava.
AFP navodi da se u EU, pored Španije, nezavisnosti Kosova protive i Kipar, Grčka, Bugarska, Slovačka i Rumunija.
(agencije/MONDO)
"Španska vlada ne ceni jednostrana proglašenja nezavisnosti", rekao je u Madridu španski ministar odbrane Hoze Antonio Alonso po završetku vojne ceremonije.
On je pozvao na jedinstvo Evropljana u vezi s Kosovom i dodao da se ne mogu odbaciti "napori za mir i stabilnosti" koji su do sada preduzimani na Balkanu.
Alonso je ocenio da je situacija na Balkanu "specifična".
"Ona se ne može primeniti ni na jednu zemlju EU, a još manje na Španiju, u slučaju da bude interpetacija u tom smislu", rekao je španski ministar odbrane.
Španija, koja se suočava sa spearatističkim pokretima u Baskiji i Kataloniji, ranije je najavila da neće priznati nezavisnost Kosova zbog očuvanja stabilnosti na Balkanu i poštovanja međunarodnog prava.
AFP navodi da se u EU, pored Španije, nezavisnosti Kosova protive i Kipar, Grčka, Bugarska, Slovačka i Rumunija.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
