U izveštaju koji je Savet dostavio Vladi ocenjeno je da ne postoje jasni kriterijumi za kreiranje mreže sudova i tužilaštava i za određivanje broja nosilaca pravosudnih funkcija i pravosudne administracije, te da ne postoji ravnomerno opterećenje tih institucija.

"Deo odgovornosti je na pravosuđu, ali najveću odgovornost nosi izvršna vlast. Veliki problem je i dalje uticaj izvršne vlasti na rad tužilaštava i sudova, kao i neadektavno medijsko izveštavanje", istakao je Savet.

Ocenjeno je da se donose nekvalitetni zakoni koji uskraćuju ostvarenje pravde i preporučeno da se promeni praksa donošenja propisa po hitnom postupku, bez javne i stručne rasprave, bez učešća stručnjaka za određene oblasti i učešća civilnog društva.

"Pravosudne institucije nemaju dovoljno sredstava za redovan rad, a istovremeno trošak kojem se građani izlažu u potrazi za pravdom nije prilagođen životnom standardu", ocenio je Savet.

Savet je uporedio preporuke iz prethodnih izveštaja i utvrdio je da je došlo do poboljšanja u rešavanju starih predmeta i da su doneti bitni podzakonski akti koji su nedostajali, ali je uočeno dosta propusta u tim propisima koji, kako je navedeno, mogu ograničiti nezavisnost i samostalnost nosilaca pravosudnih funkcija, kao i onemogućiti sudije i tužioce u dostupnosti prava i pravde.

Država je dužna, smatra Savet, da uradi detaljnu analizu rada Ustavnog suda "jer iz dosadašnjeg rada ovog suda nije moguće utvrditi da li je pravosudna institucija ili je deo izvršne vlasti".

"Radi kvalitetnog pristupa pravdi, naročito u uslovima primene Krivičnog zakonika koji podrazumeva tužilačku istragu i odsustvo načela materijalne istine, potrebno je što pre doneti adekvatan zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Takođe je tužilaštvu potrebno obezbediti nezavisnost od izvršne vlasti, budući da je preuzet deo sudske nadležnosti", istakao je Savet.