Ako Kosovo bude pokušalo da se otcepi od Srbije, rat će se voditi pravnim sredstvima umesto oružjem. Međunarodno pravo je sto odsto na strani Srbije, ali to ne znači da će Srbija pobediti.
Sve zavisi od toga koliko će se strateški voditi pravna borba, smatra Antoni D'Amato, profesor međunarodnog prava na čikaškom Nortvestern univerzitetu.
U izjavi za "Politiku", sećajući se svog profesora Luisa Zona, koji je bio glavni pravni zastupnik u američkoj delegaciji kada je na kraju Drugog svetskog rata u San Francisku sastavljena Povelja UN, on podseća na njegove reči da ako je međunarodno pravo na vašoj strani onda treba pronaći način da se kroz Povelju UN odbrani taj stav.
D'Amato navodi da u povelji UN postoji jedan malo poznat postupak pomoću kojeg država može da iznese pred Savet bezbednosti bilo koji spor sa drugim državama. Savet onda može da preporuči način rešavanja.
Ako tu postoje i pravna pitanja, kojih će u slučaju Kosova svakako biti, Savet može da uputi predmet Međunarodnom sudu pravde, što je siguran način da se dođe do ovog suda jer slučajevi koje uputi Savet bezbednosti ne mogu da se odbace.
Takođe, kaže D'Amato, kada se spor preda Savetu bezbednosti, vodi se rasprava posle koje se glasa. Međutim, strane u sporu moraju da se uzdrže od glasanja.
Spor koji bi Srbija mogla da preda Savetu bezbednosti uključio bi sve zemlje koje su podržale kršenje međunarodnog prava javno izjavljujući da će pomoći Kosovu u njegovoj težnji ka nezavisnosti od Srbije (ta pomoć obuhvata priznavanje, isto kao i sklapanje ugovora i trgovinskih sporazuma sa Kosovom).
Srbija bi mogla da navede kao strane u sporu: SAD, Veliku Britaniju, Francusku, Belgiju, Italiju i Hrvatsku. Ove države su trenutno članice Saveta bezbednosti i zato ne bi mogle da glasaju u ovom slučaju. Ostaje devet država koje bi mogle da glasaju u Savetu bezbednosti: Kina, Rusija, Burkina Faso, Kostarika, Indonezija, Libija, Panama, Južnoafrička Republika i Vijetnam.
Prema d'Amatu velike su šanse da bi većina od najmanje pet država mogla da pokaže snažnu podršku međunarodnom pravu potvrđujući teritorijalni integritet Srbije, dok bi zahtev Kosova da druge zemlje podrže njegovu nezavisnost bio proglašen za očigledno kršenje međunarodnog prava.
(Tanjug/Na slici: Međunarodni sud pravde)
Sve zavisi od toga koliko će se strateški voditi pravna borba, smatra Antoni D'Amato, profesor međunarodnog prava na čikaškom Nortvestern univerzitetu.
U izjavi za "Politiku", sećajući se svog profesora Luisa Zona, koji je bio glavni pravni zastupnik u američkoj delegaciji kada je na kraju Drugog svetskog rata u San Francisku sastavljena Povelja UN, on podseća na njegove reči da ako je međunarodno pravo na vašoj strani onda treba pronaći način da se kroz Povelju UN odbrani taj stav.
D'Amato navodi da u povelji UN postoji jedan malo poznat postupak pomoću kojeg država može da iznese pred Savet bezbednosti bilo koji spor sa drugim državama. Savet onda može da preporuči način rešavanja.
Ako tu postoje i pravna pitanja, kojih će u slučaju Kosova svakako biti, Savet može da uputi predmet Međunarodnom sudu pravde, što je siguran način da se dođe do ovog suda jer slučajevi koje uputi Savet bezbednosti ne mogu da se odbace.
Takođe, kaže D'Amato, kada se spor preda Savetu bezbednosti, vodi se rasprava posle koje se glasa. Međutim, strane u sporu moraju da se uzdrže od glasanja.
Spor koji bi Srbija mogla da preda Savetu bezbednosti uključio bi sve zemlje koje su podržale kršenje međunarodnog prava javno izjavljujući da će pomoći Kosovu u njegovoj težnji ka nezavisnosti od Srbije (ta pomoć obuhvata priznavanje, isto kao i sklapanje ugovora i trgovinskih sporazuma sa Kosovom).
Srbija bi mogla da navede kao strane u sporu: SAD, Veliku Britaniju, Francusku, Belgiju, Italiju i Hrvatsku. Ove države su trenutno članice Saveta bezbednosti i zato ne bi mogle da glasaju u ovom slučaju. Ostaje devet država koje bi mogle da glasaju u Savetu bezbednosti: Kina, Rusija, Burkina Faso, Kostarika, Indonezija, Libija, Panama, Južnoafrička Republika i Vijetnam.
Prema d'Amatu velike su šanse da bi većina od najmanje pet država mogla da pokaže snažnu podršku međunarodnom pravu potvrđujući teritorijalni integritet Srbije, dok bi zahtev Kosova da druge zemlje podrže njegovu nezavisnost bio proglašen za očigledno kršenje međunarodnog prava.
(Tanjug/Na slici: Međunarodni sud pravde)
Pridruži se MONDO zajednici.
