Evropska unija odobrila je noćas slanje 2.000 pripadnika pravosudno-policijske misije EULEKS za Kosovo, uoči sutrasnjeg očekivanog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine.
Misija je zvanićno odobrena u ponoć, pošto nijedna od 27 članica EU nije uložila prigovor na operativni plan misije, rekli su diplomatski izvori u Briselu.
Misija EU na Kosovu imaće blizu 2.000 članova, i to 1.400 policajaca i pripadnika žandarmerijsko - karabinjerskih specijalnih snaga, kao i više stotina sudija, tužilaca i drugog osoblja.
Zamišljeno je da u roku od 120 dana misija EU preuzme sve nadležnosti od UNMIK-a.
Naimenovani specijalni izaslanik EU za Kosovo Piter Fejt će, posle prelaznog roka, postati medjunarodni civilni predstavnik, funkciju koju je do sada imao šef Unmika Joahim Riker.
Kada kosovski lideri budu proglasili nezavisnost, EU će preuzeti odgovornost da nadgleda policiju, sudsku i civilnu administraciju od sadašsnje misije UN, posle 120 dana prelaznog roka, javio je u subotu pre podne Rojters.
Šefovi diplomatija EU bi trebalo u ponedeljak da razmene mišljenja o stavovima povodom proglašenje nezavisnosti Kosova.
Odluka o priznanju nezavisnosti Kosova ostavljena je svakoj zemlji na samostalno odlučivanje.
Misija je zvanićno odobrena u ponoć, pošto nijedna od 27 članica EU nije uložila prigovor na operativni plan misije, rekli su diplomatski izvori u Briselu.
Misija EU na Kosovu imaće blizu 2.000 članova, i to 1.400 policajaca i pripadnika žandarmerijsko - karabinjerskih specijalnih snaga, kao i više stotina sudija, tužilaca i drugog osoblja.
Zamišljeno je da u roku od 120 dana misija EU preuzme sve nadležnosti od UNMIK-a.
Naimenovani specijalni izaslanik EU za Kosovo Piter Fejt će, posle prelaznog roka, postati medjunarodni civilni predstavnik, funkciju koju je do sada imao šef Unmika Joahim Riker.
Kada kosovski lideri budu proglasili nezavisnost, EU će preuzeti odgovornost da nadgleda policiju, sudsku i civilnu administraciju od sadašsnje misije UN, posle 120 dana prelaznog roka, javio je u subotu pre podne Rojters.
Šefovi diplomatija EU bi trebalo u ponedeljak da razmene mišljenja o stavovima povodom proglašenje nezavisnosti Kosova.
Odluka o priznanju nezavisnosti Kosova ostavljena je svakoj zemlji na samostalno odlučivanje.
Fejt i De Kermabon zvanično na čelu misije
EU je nakon odluke o slanju misije i zvanično imenovala Holanđanina Pitera Fejta za specijalnog predstavnika EU na Kosovu i Metohiji, te bivšeg komandanta Kfora, Francuza Iva de Kermabona, kao šefa misije EULEKS.
Obe odluke, kao i odluka EU o usvajanju “Zajedničke akcije” - pravne i finansijske osnove za slanje misije - objavljena je u subotu ujutro u Službenom glasniku EU.
De Kermabon i Fejt će biti odgovorni Visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijeru Solani.
Pedesetosmogodišnji general De Kermabon je izabran na to mestu kao "odličan poznavalac terena", preneli su Tanjugovi izvori, obzirom da bi mu novi boravak na Kosmetu predstavljao četvrtu tamošnju misiju u poslednjih šest godina. On je, naime, 2002. godine bio šef brigade Kfora za sektor Sever u Kosovskoj Mitrovici, a 2003. je bio zamenik komandanta Kfora.
Na čelo Kfora dolazi u septembru 2004. godine, par meseci nakon masovnog antisrpskog nasilja 17. marta i mnogobrojnih propusta Kfora, pokušavajući da popravi koordinaciju brigada i poboljša sigurnost srpske zajednice, formirajući par bezbednosnih zona, pre svega u Metohiji.
Tokom svog jednogodišnjeg mandata, De Kermabon je radio na prebacivanju odredjenih funkcija Kfora na policiju, na formiranju lakših i mobilnijih trupa, te na stvaranju zajedničke multinacionalne obaveštajne službe Kfora, a od njegovog dolaska na Kosmet do danas, broj vojnika je praktično ostao isti - 16.000.
Od početka vojne karijere 1970. godine, De Kermabon je služio u Legiji stranaca, te učestvovao u operacijama u Čadu, Centralnoafričkoj republici i Kambodži.
Prvi put je došao na Balkan januara 1995. godine, kao pomoćik komandanta Unprofora za Sarajevo, a zatim je postao i Šef štaba multinacionalne brigade Ifora za sektor Jugoistok.
U novoj ulozi na Kosovu, Iv de Kermabon će upravljati misijom EULEKS, sastavljenom od 2.000 policajaca, sudija i tužioca, čiji je cilj da "pomogne institucijama Kosova, pravosudju i policiji u njihovom napretku … ka nezavisnom multietničkom pravosudnom sistemu, multietničkoj policiji i carini … ".
Francuskom generalu će "političke instrukcije" davati Fejt, kao specijalni prestavnik EU.
Fejt će koordinirati sve aktivnosti EU na Kosovu, s posebnim naglaskom na "razvoj ljudskih prava i osnovnih sloboda na Kosovu". On bi trebalo da u toj funkciji predvodi i Medjunarodnu civilnu kancelariju, koja je predvidjena planom Martija Ahtisarija o "nadgledanoj nezavisnosti" Kosmeta.
Fejt i Ahtisari su inače već zajedno radili na okončanju sukoba u separatističkoj indonežanskoj pokrajini Aceh.
Zanimljivo je da je u slučaju Aceha, Ahtisari predložio "suštinsku autonomiju" a ne nezavisnost kao rešenje, te da je Fejt upravo takvo rešenje morao da sprovodi u ime misije EU, na čijem je čelu bio.
Srpskoj javnosti Fejt je poznat kao učesnik pregovora o prekidu oružanog delovanja albanskih ekstremista na jugu Srbije 200, a učestvovao je i pregovorima povodom sukoba pobunjenih Albanaca i makedonskih snaga bezbednosti, iste te godine.
Obe odluke, kao i odluka EU o usvajanju “Zajedničke akcije” - pravne i finansijske osnove za slanje misije - objavljena je u subotu ujutro u Službenom glasniku EU.
De Kermabon i Fejt će biti odgovorni Visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijeru Solani.
Pedesetosmogodišnji general De Kermabon je izabran na to mestu kao "odličan poznavalac terena", preneli su Tanjugovi izvori, obzirom da bi mu novi boravak na Kosmetu predstavljao četvrtu tamošnju misiju u poslednjih šest godina. On je, naime, 2002. godine bio šef brigade Kfora za sektor Sever u Kosovskoj Mitrovici, a 2003. je bio zamenik komandanta Kfora.
Na čelo Kfora dolazi u septembru 2004. godine, par meseci nakon masovnog antisrpskog nasilja 17. marta i mnogobrojnih propusta Kfora, pokušavajući da popravi koordinaciju brigada i poboljša sigurnost srpske zajednice, formirajući par bezbednosnih zona, pre svega u Metohiji.
Tokom svog jednogodišnjeg mandata, De Kermabon je radio na prebacivanju odredjenih funkcija Kfora na policiju, na formiranju lakših i mobilnijih trupa, te na stvaranju zajedničke multinacionalne obaveštajne službe Kfora, a od njegovog dolaska na Kosmet do danas, broj vojnika je praktično ostao isti - 16.000.
Od početka vojne karijere 1970. godine, De Kermabon je služio u Legiji stranaca, te učestvovao u operacijama u Čadu, Centralnoafričkoj republici i Kambodži.
Prvi put je došao na Balkan januara 1995. godine, kao pomoćik komandanta Unprofora za Sarajevo, a zatim je postao i Šef štaba multinacionalne brigade Ifora za sektor Jugoistok.
U novoj ulozi na Kosovu, Iv de Kermabon će upravljati misijom EULEKS, sastavljenom od 2.000 policajaca, sudija i tužioca, čiji je cilj da "pomogne institucijama Kosova, pravosudju i policiji u njihovom napretku … ka nezavisnom multietničkom pravosudnom sistemu, multietničkoj policiji i carini … ".
Francuskom generalu će "političke instrukcije" davati Fejt, kao specijalni prestavnik EU.
Fejt će koordinirati sve aktivnosti EU na Kosovu, s posebnim naglaskom na "razvoj ljudskih prava i osnovnih sloboda na Kosovu". On bi trebalo da u toj funkciji predvodi i Medjunarodnu civilnu kancelariju, koja je predvidjena planom Martija Ahtisarija o "nadgledanoj nezavisnosti" Kosmeta.
Fejt i Ahtisari su inače već zajedno radili na okončanju sukoba u separatističkoj indonežanskoj pokrajini Aceh.
Zanimljivo je da je u slučaju Aceha, Ahtisari predložio "suštinsku autonomiju" a ne nezavisnost kao rešenje, te da je Fejt upravo takvo rešenje morao da sprovodi u ime misije EU, na čijem je čelu bio.
Srpskoj javnosti Fejt je poznat kao učesnik pregovora o prekidu oružanog delovanja albanskih ekstremista na jugu Srbije 200, a učestvovao je i pregovorima povodom sukoba pobunjenih Albanaca i makedonskih snaga bezbednosti, iste te godine.
Đelić uručio Luciju oštar protest Vlade Srbije
Povodom odluke o slanju misije potpredsednik Vlade Božidar Đelić uručio je oštar protest predstavniku predsedavajućeg Saveta ministara EU, ambasadoru Slovenije u Beogradu Miroslavu Luciju.
Đelić je u susretu s Lucijem istakao da Vlada Srbije ovu odluku, donetu van Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, smatra nelegalnom, saopšteno je iz kabineta potpredsednika srpske vlade.
"Vlada Srbije se izričito protivi dolasku misije Evropske unije bez jasnog pravnog osnova koji jedino može da pruži Savet bezbdnosti Ujedinjenih nacija", istakao je Đelić.
Sastanku je prisustvovao i ambasador Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras.
Odluka Evropske unije da "hitnim postupkom i u tajnovitoj atmosferi" pošalje misiju na Kosovo i Metohiju je još jedna sramna odluka Unije kojom je pokazala da prihvata politiku secesije i priznaje nezavisnost pokrajine koja je neodvojivi deo Srbije, izjavio je Tanjugu u subotu ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić.
"Evropska unija je usvojila još jednu, i poslednju odluku, o slanju svoje misije na Kosovo i Metohiju koja je donesena hitnim postupkom i u jednoj tajnovitoj atmosferi. Po svom sadržaju ona je sramna za Evropsku uniju zato što se time praktično priznaje nezavisnost Kosova i Metohije koji je neodvojivi deo Srbije", rekao je Samardžić.
On je ocenio da tom odlukom EU "prihvata politiku secesije kao način rešavanja manjinskih pitanja" i da se pokazala kao "nesolidna medjunarodna organizacija sklona kršenju i medjunarodnog i sopstvenog prava i podložna služenju američkim spoljnopolitičkim interesima".
"Iz tog razloga, Srbija će u najskorijoj budućnosti morati da preispita svoje odnose sa EU i sa državama članicama koje eventualno budu priznale nezavisnost Kosova i Metohije", upozorio je Samardžić.
Šef poslaničkog kluba Demokratske stranke Nada Kolundžija izjavila je Tanjugu da Srbija i dalje ostaje na stanovištu da je "svaka promena misije na Kosovu i Metohiji nemoguća bez odluke Saveta bezbednosti UN, kako bi bila zasnovana na međunarodnom pravu".
"Ostaje da se vidi na koji način Srbija može da regauje, ali je opasno da pogorša odnose sa Evropskom unijom, jer bi joj to umanjilo šanse da se bori za svoje interese", ocenila je Kolundžija.
Srpska radikalna stranka najoštrije je osudila odluku zemalja EU da, suprotno Rezoluciji 1244, pošalje misiju na Kosovo i Metohiju i pozvala sve političke partije da se ujedine u osudi okupacije KiM.
"Takva odluka svih 27 zemalja članica EU pokazuje da je otimanje dela srpske teritorije dugo vremena planirano, a svaka vrsta lažne evropske šargarepe za srpski narod bila je samo paravan za prizanje nove albanske države na teritoriji Srbije", navodi SRS u saopštenju.
Ta stranka navodi da veliku odgovornost za teško stanje u zemlji i katastrofalnu diplomatsku i političku poziciju snose predsednik i Vlada Srbije. "Danas su maske pale i potpuno je jasno da su srpski vlastodršci samo zarad ličnih i partijskih interesa obmanjivali građane Srbije, a interesi države bili su im i ostali poslednja rupa na svirali", ocenjuje SRS.
SRS poziva sve predstavnike političkih stranaka da stranačke i partikularne političke interese ostave po strani i posvete se očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
Član predsedništva Liberalno demokratske partije Zoran Ostojić izjavio je da je evropska misija na Kosovu i Metohiji potrebna i da je u interesu svih građana koji tamo žive, jer UNMIK nije obavio svoj zadatak. On je Tanjugu rekao da LDP Srbiju i Kosovo vidi kao članice EU i zato je normalno da Evropa preuzme odgovornost za pokrajinu. "Licemerno je reći da EU treba da traži odluku Saveta bezbednosti za tu misiju, a u isto vreme od Rusije tražiti da stavi veto i to spreči, "rekao je Ostojić.
Prema njegovom mišljenju, to znači da pedsednik Vlade Vojislav Koštunica ne želi Evropu na Kosovu. "Oni koji su protiv evropske misije su u stvari protiv evropske budućnosti Srbije, a tu je za nas tačka preko koje nema kompromisa " ocenio je Ostojić.
(agencije/MONDO)
Đelić je u susretu s Lucijem istakao da Vlada Srbije ovu odluku, donetu van Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, smatra nelegalnom, saopšteno je iz kabineta potpredsednika srpske vlade.
"Vlada Srbije se izričito protivi dolasku misije Evropske unije bez jasnog pravnog osnova koji jedino može da pruži Savet bezbdnosti Ujedinjenih nacija", istakao je Đelić.
Sastanku je prisustvovao i ambasador Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras.
Odluka Evropske unije da "hitnim postupkom i u tajnovitoj atmosferi" pošalje misiju na Kosovo i Metohiju je još jedna sramna odluka Unije kojom je pokazala da prihvata politiku secesije i priznaje nezavisnost pokrajine koja je neodvojivi deo Srbije, izjavio je Tanjugu u subotu ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić.
"Evropska unija je usvojila još jednu, i poslednju odluku, o slanju svoje misije na Kosovo i Metohiju koja je donesena hitnim postupkom i u jednoj tajnovitoj atmosferi. Po svom sadržaju ona je sramna za Evropsku uniju zato što se time praktično priznaje nezavisnost Kosova i Metohije koji je neodvojivi deo Srbije", rekao je Samardžić.
On je ocenio da tom odlukom EU "prihvata politiku secesije kao način rešavanja manjinskih pitanja" i da se pokazala kao "nesolidna medjunarodna organizacija sklona kršenju i medjunarodnog i sopstvenog prava i podložna služenju američkim spoljnopolitičkim interesima".
"Iz tog razloga, Srbija će u najskorijoj budućnosti morati da preispita svoje odnose sa EU i sa državama članicama koje eventualno budu priznale nezavisnost Kosova i Metohije", upozorio je Samardžić.
Šef poslaničkog kluba Demokratske stranke Nada Kolundžija izjavila je Tanjugu da Srbija i dalje ostaje na stanovištu da je "svaka promena misije na Kosovu i Metohiji nemoguća bez odluke Saveta bezbednosti UN, kako bi bila zasnovana na međunarodnom pravu".
"Ostaje da se vidi na koji način Srbija može da regauje, ali je opasno da pogorša odnose sa Evropskom unijom, jer bi joj to umanjilo šanse da se bori za svoje interese", ocenila je Kolundžija.
Srpska radikalna stranka najoštrije je osudila odluku zemalja EU da, suprotno Rezoluciji 1244, pošalje misiju na Kosovo i Metohiju i pozvala sve političke partije da se ujedine u osudi okupacije KiM.
"Takva odluka svih 27 zemalja članica EU pokazuje da je otimanje dela srpske teritorije dugo vremena planirano, a svaka vrsta lažne evropske šargarepe za srpski narod bila je samo paravan za prizanje nove albanske države na teritoriji Srbije", navodi SRS u saopštenju.
Ta stranka navodi da veliku odgovornost za teško stanje u zemlji i katastrofalnu diplomatsku i političku poziciju snose predsednik i Vlada Srbije. "Danas su maske pale i potpuno je jasno da su srpski vlastodršci samo zarad ličnih i partijskih interesa obmanjivali građane Srbije, a interesi države bili su im i ostali poslednja rupa na svirali", ocenjuje SRS.
SRS poziva sve predstavnike političkih stranaka da stranačke i partikularne političke interese ostave po strani i posvete se očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
Član predsedništva Liberalno demokratske partije Zoran Ostojić izjavio je da je evropska misija na Kosovu i Metohiji potrebna i da je u interesu svih građana koji tamo žive, jer UNMIK nije obavio svoj zadatak. On je Tanjugu rekao da LDP Srbiju i Kosovo vidi kao članice EU i zato je normalno da Evropa preuzme odgovornost za pokrajinu. "Licemerno je reći da EU treba da traži odluku Saveta bezbednosti za tu misiju, a u isto vreme od Rusije tražiti da stavi veto i to spreči, "rekao je Ostojić.
Prema njegovom mišljenju, to znači da pedsednik Vlade Vojislav Koštunica ne želi Evropu na Kosovu. "Oni koji su protiv evropske misije su u stvari protiv evropske budućnosti Srbije, a tu je za nas tačka preko koje nema kompromisa " ocenio je Ostojić.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
