Hitler znao gde gađa: Duša Srbije u jednoj zgradi | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Srbija

Hitler znao gde gađa: Duša Srbije u jednoj zgradi

Izvor mondo.rs
Izvor mondo.rs

"Strašni sud", operacija uništenja Beograda koju je naredio Adolf Hitler lično, kao jedan od prvih ciljeva imala je Narodnu biblioteku Srbije. Saznajte zbog čega je to bila glavna meta, ali i šta se sve u zgradi nalazilo.

Izvor: MONDO/ Narodna biblioteka, arhiv



Pre tačno 75 godina, plavo nebo iznad Beograda prekrili su avioni nacističke Nemačke. U četiri naleta 484 nemačka bombardera zasulo je prestonicu kraljevine Jugoslavije sa 440 tona bombi. Tog prvog dana rata izvršen je i kulturni genocid nad jednim narodom – razorena je Narodna biblioteka.

Tog jutra u 6.30 časova, 234 bombardera i 120 lovaca napali su Beograd. Većina žitelja jugoslovenske prestonice zatečena je na spavanju jer je bila nedelja.

Odluku da se Beograd razori 27. marta doneo je lično Adolf Hitler, razjaren vestima o demonstracijama protiv potpisivanja "Trojnog pakta", i rušenju vlade Cvetković-Maček.

sn
Izvor: YouTube



Naime, pod sve žešćim pritiskom fašističke Nemačke, Vlada Cvetković – Maček je 25. marta 1941. godine, u bečkom dvorcu Belvedere, potpisala protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu (Nemačka, Italija, Japan). Svoje nezadovoljstvo tim činom, slobodarski i ponosni narod, izrazio je masovnim demonstracijama u svim gradovima, pa i manjim sreskim mestima, 27. marta 1941. godine.

Rodoljubiva grupa oficira istoga dana izvršila je puč, zbacila Vladu Cvetković - Maček i namesništvo, na presto ustoličila maloletnog kralja Petra II Karađorđevića i obrazovala novu vladu, sa predsednikom, generalom Dušanom Simovićem na čelu.

Iznenađen razvojem situacije, Hitler je na hitno održanoj konferenciji sa svojim generalima, 28. marta 1941. godine, doneo odluku o napadu na Jugoslaviju, s ciljem da je razbije i uništi kao državu. Odluka je poznata pod šifrom “Poduhvat 25.”

Izvršenje zadatka povereno je 4. vazdušnoj floti pod komandom general-pukovnika Aleksandra Lera, a operacija uništenja Beograda je nosila naziv "Strašni sud" (Strafgericht).


STRADALA I U PRVOM RATU

Tokom bombardovanja Beograda u Prvom svetskom ratu stradao je deo fonda Narodne biblioteke Srbije. Knjige su potom preseljene na više mesta u Beogradu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici. Deo fonda dospeo je i do Sofije, ali je posle rata vraćen. Nestalo je dosta građe, rukopisa, knjiga i novina.

Jugoslovensku prestonicu je od najezde jata Hitelerovih “flug-cojg” formacija branio elitni Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd.

Napadačima su naneli znatne gubitke, ali u toj neravnopravnoj borbi, uprkos srčanosti naše vojske, pobedu je odnela fašistička sila. U prvim vazdušnim borbama 6. aprila poginula su dvojica, a ranjeno je šest jugoslovenskih pilota.

Tim napadom Jugoslavija je uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle puča, svim mogućim sredstvima nastojale to da izbegnu.

Nemačka i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska, napale su Kraljevinu Jugoslaviju bez objave rata.

Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće spominjana brojka ubijenih civila je 2.274. Nemačke procene govorile su da je žrtava bombardovanja bilo između 1.500 i 1.700, dok je premijer Engleske Vinston Čerčil u izjavi za Radio London izjavio da su Nemci usmrtili skoro 12 hiljada duša.

Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana, stradala je zgrada broj 14 na Kosančićevom vencu, tadašnja Narodna biblioteka Srbije.

Zgrada je pogođena zapaljivim bombama u 16 časova. Požar je trajao nekoliko dana, a preme rečima stanovnika koji su živeli u okolini, ruševine su se pušile mesecima.

U zvaničnom nemačkom dokumentu koji se odnosi na bombardovanje Beograda, predočenom na posleratnom suđenju, Narodna biblioteka je označena kao jedan od prvih ciljeva.


"Znači, akcija Aleksandra Lera, komandanta nemačkih trupa, nije bila ni slučajna ni neželjena, naprotiv namerna, osmišljena i sa poražavajućom rezultatom, potpunim nestankom nacionalne biblioteke" , navela je prof. Dr Aleksandra Vraneš u spisu "Narodna bibliotekea Srbije u ratnim godinama (1941- 1944).

Inače, u prvom istražnom iskazu, datom oficirima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije sredinom maja 1945. u mestu Kupinec kod Zagreba, general Ler je naglasio da mu je lično Adolf Hitler izdao naređenje za potpuno razaranje Beograda.

"U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono što je za nas vojnički bilo interesantno”, naglasio je Ler. Na pitanje jugoslovenskih oficira zašto baš Narodnu biblioteku, odgovorio je: "Zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda."

sn
Izvor: YouTube



U požaru je izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga.

Biblioteka je imala i zbirke turskih rukopisa, starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, slika, novina. Osim toga, u njoj su bile sabrane sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, kao i one štampane u susednim zemljama, ali i kompletne biblioteke Vuka Stefanovića Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića, P. M. Šafarika i drugih.

Ono što i dalje intrigira javnost kada je reč o bombardovanju duhovnog i kuturnog hrama je kako to da su knjige, iako je prvobitno planirano da budu izmeštene, ipak ostavljene u zgradi biblioteke. I dalje se polemiše da li je i ko odgovoran za to što su su "duhovna deca" jedne nacije pretvorena u pepeo.

Naime, već posle potpisivanja Trojnog pakta, očekujući ratno stanje, bio je spreman plan izmeštanja nacionalnog književnog blaga. Biblioteka je bila spakovana u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 sanduka, a stari časopisi u 22 sanduka.

A GDE SU OSTACI?!

Pominjalo se i da prilikom arheoloških iskopavanja ostaci tih sanduka sa knjigama nisu nađeni. Pronađeni su tragovi oksidacije metalnih delova na podu, ali ne i ostaci.

Međutim, tadašnje Ministarstvo prosvete zabranilo je, 3. aprila evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke, ali je naredilo da se sve dragocenosti sklone u podrum, što je i učinjeno.

Čuvena izjava tadašnjeg ministra kulture Miloša Trifunovića “Metite u podrume! Zbrinite kako znate” i danas je potpuno neshvatljiva, a upravo toj rečenici istoričar Dejan Ristić je posvetio deo knjige “Kuća nesagorivih reči” čime je, kako je svojevremeno naveo, želeo da otgrne imena onih koji su svojim nečinjenjem, kako u miru tako iI ratu, doprineli uništenju Narodne biblioteke.

Knjige su, kao što je i naređeno odnete u podrum, a on je zatrpan peskom.

U opštoj panici i metežu, zgradu biblioteke niko nije gasio, a navodno su neki od nadležnih i pobegli iz Beograda.

Pa ipak, istraživanje Komisije za utvrđivanje uzroka propasti Narodne biblioteke, kojoj su pismene izveštaje podneli upravnik Narodne biblioteke Dragoslav Ilić, činovnik Đorđe Radojičić, inspektor Ministarstva prosvete inž. Radoslav Todorović, prof. Bogoslovskog fakulteta dr Radoslav Grujić, drugi službenici Biblioteke i očevici požara, imalo je, očigledno, za cilj, zadat od okupatorskih vlasti, da se krivica za stradanje srpske kulturne baštine svede u okvire domaće neodgovornosti.

U takozvanim UDK tablicama prof. Dr Aleksandre Vraneš stoji da se bombardovanje, skoro, posmatra kao neminovnost, zanemaruje se svesnost zločinačkog akta uništenja nacionalnog sećanja, pa se u izveštaju predsednika Komisije dr Grgura Jakšića, sekretara D. Vojnovića i članova dr J.V. Drajinca i dr Čremošnika, krivica rangira, na prvom mestu, od državne vlasti koja za biblioteku nije obezbedila modernu zgradu sa betoniranim trezorima, preko odluke Ministarstva prosvete, do sticaja nepovoljnih okolnosti zbog kojih odgovorna lica i službenici Biblioteke nisu mogli da spasu njene fondove.



I posle svega, krater na Kosančićevom vencu stoji i dan danas. Podeseća, na rat, genocid, ali i nemar, često nama svojstven.

Pre tri godine Srpska pravoslavna crkva pokrenula je inicijativu da se na mestu nekadašnje narodne napravi Patrijaršijska biblioteka. Ministarstvo kulture je inicijativi crkve pružilo punu podršku. Na tome se stalo.

biblioteka Izvor: Mondo/Mario Milojević

Inicijalizacija u toku...

Komentari 65

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

haha

Kroz Jugoslaviju su protutnjali kao kroz Poljsku! Poslali 2% avijacije koju su imali i ubili boga u nama. Drago mi je da nismo bili u trojnom paktu,pa neka su komunjare zasluzne za to. Nisu onui sve dobro radili,ali ni sve lose. Da smo cekali da se vrati kralj,docekali bi da nas "oslobode" ameri ili rusi a ne sami sebe

dukljanin

U OVOJ DRŽAVI JE UVEK BILO IZDAJNIKA KOJI SU KROZ DECENIJE UNAZAD SARAĐIVALI SA RAZNIM AGRESORIMA .Hitler je kao i NATO pakt znao do detalja plana Beograda i Srbije ,raspored važnijih institucija i sl...zahvaljujuću domaćim izdajnicima ....

Abraxam

Super tekst.bilo lepo citati

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU