Savet bezbenosti UN razmotrio je na vanrednoj sednici situaciju posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ali - kako se i očekivalo - svi učesnici u raspravi ostali na "početnim pozicijama".
Srpski predsednik Boris Tadić i predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin zatražili su od Saveta bezbednosti UN da hitno reaguje i poništi jednostrani i protivpravan akt otcepljenja Kosova od Srbije.
Ambasador Kine Li Vang Gvangja izrazio je zabrinutost Pekinga zbog Kosova i pozvao na nastavak pregovora.
Ambasadori SAD, Velike Britanije i Francuske u UN izjavili su da njihove zemlje priznaju nezavisnost Kosova i ukazali da je to u skladu sa Rezolucijom 1244, a britanski ambasador čak optužio Beograd da je onemogućio nastavak pregovora ustavom koji "isključuje budućnost Kosova van Srbije".
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun smatra da je Kosovo od 1999. godine "napredovalo" i kaže da će UNMIK nastaviti da deluje u skladu sa Rezolucijom 1244.
Tadić je na Ist riveru poručio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, kao i da nikada neće odustati od borbe za svoje legitimne interese. U obraćanju u sedištu UN članicama SB, na vanrednoj sednici sazvanoj na zahtev Rusije, Tadić je zatražio od generalnog sekretara Ban Ki Muna i njegovog specijalnog predstavnika na Kosovu da iskoriste svoja ovlašćenja.
Specijalni predstavnik Joakim Riker mora dobiti jasne i nedvosmislene instrukcije da u najkraćem roku iskoristi svoja ovlašćenja prema Ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu i da proglasi taj akt nevažećim. Skupština Kosova morala bi da bude raspuštena zato što je proglašenje nezavisnosti protivno Rezoluciji 1244. "Specijalni predstavnik ima obavezujuća ovlašćenja i ona su ranije korišćena. Zahtevam da to uradi ponovo", istakao je Tadić.
"Međunarodne bezbednosne snage na Kosovu - Kfor, moraju u skladu sa stavom 9. Rezolucije 1244, da ostanu statusno neutralne. One su odgovorne za zaštitu života i imovine Srba i svih drugih nealbanskih zajednica u pokrajini".
"Na Kosovu je nastala srpska država i ono predstavlja centralni deo našeg identiteta. Ovde dakle imamo, otvoreno ću reći, situaciju u kojoj se silom, jednoj miroljubivoj zemlji, u kojoj živi ponosit i evropski narod, oduzima deo identiteta, tradicije i istorije. Ovim činom se poništava pravo i u međunarodni poredak, uvodi nepravo, gazi pravda i ustoličava nepravda", podsetio je srpski predsednik.
Tadić je napomenuo da predstavnici nekih zemalja, koje su prisutne za ovim stolom, otvoreno govore da je Slobodan Milošević krivac za situaciju na Kosovu i da zbog njehovih grešaka ono dobija nezavisnost. "Želim da ukažem da je danas 2008. godina, februar mesec, da Slobodana Miloševića više nema, a da 1999. godine, kada je on bio vlast u Srbiji, Kosovo nije dobilo nezavisnost."
"Želim da vas podsetim, ovde, u ovoj instituciji UN, da su Albanci zahtevali nezavisnost i aktivno radili na otcepljenju od Srbije i decenijama pre Slobodana Miloševića. Dozvolite, istovremeno, da vas podsetim da su građani Srbije te 1999. godine bili nepravedno i teško kažnjeni tromesečnim bombardovanjem. Osam godina kasnije, sada demokratska i miroljubiva Srbija ponovo se kažnjava i oduzima joj se deo teritorije. Ovakvu logiku i ovakvu pravdu zaista je nemoguće ni objasniti ni shvatiti", zaključio je srpski predsednik.
Nezavisnošću se nagrađuju oni koji su, na početku 21. veka, u Evropi, stvorili srpske getoe opasane bodljikavom žicom, okružene topovskim cevima i do zuba naoružanim vojnicima. Nagrada stiže onima koji su učestovali u segregaciji Srba i onima koji im onemogućavaju prava na slobodu kretanja, koji ih teraju da žive u mraku i stalnom strahu za svoje živote, ukazao je Tadić i dodao: "Posle 1999. godine 250.000 Srba i drugih nealbanaca proterano je sa Kosova, a 17. marta 2004. godine militantni i ekstremni pripadnici albanske zajednice na Kosovu za samo tri dana spalili su 35 crkava i manastira, 800 kuća i još 5.000 Srba i drugih nealabanaca napustilo je svoje domove. Da li je nezavisnost Kosova pravedna nagrada za sve ovo što sam nabrojao?"
"Još jedan od argumenata da kosovski Albanci treba da dobiju nezavisnost bio je onaj koji kaže da bi u suprotnom oni pribegli nasilju. Svako ko podržava nezavisnost Kosova mora biti svestan da se ovim činom legalizuje pretnja nasiljem kao sredstvo za stvaranje novih država i ostvarivanje vlastitih političkih interesa", naveo je on.
"Ako dozvolite da ovaj nelegalni čin postane realnost, pokazaćete da se u svetu ne moraju poštovati pravo i pravda. Pokazaćete da ovo telo svetske organizacije, nažalost, gubi autoritet. Posle ovog čina svet više neće biti isti", upozorio je predsednik Srbije.
Svi Albanaci, koji su 1999 godine živeli na Kosovu, žive tamo i danas. Ali 250.000 hiljada Srba koji su do 1999. godine živeli na Kosovu, sada više nisu u svojim domovima već u izbegličkim kampovima u centralnoj Srbiji, naglasio je on.
"Ovde u Savetu bezbednosti UN nacija hoću jasno i otvoreno da kažem: Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Mi se Kosova nikada nećemo odreći i nećemo odustati od borbe za svoje legitimne interese. Za građane Srbije i njene institucije Kosovo će uvek ostati Srbija", zaključio je predsednik Tadić.
Srpski predsednik Boris Tadić i predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin zatražili su od Saveta bezbednosti UN da hitno reaguje i poništi jednostrani i protivpravan akt otcepljenja Kosova od Srbije.
Ambasador Kine Li Vang Gvangja izrazio je zabrinutost Pekinga zbog Kosova i pozvao na nastavak pregovora.
Ambasadori SAD, Velike Britanije i Francuske u UN izjavili su da njihove zemlje priznaju nezavisnost Kosova i ukazali da je to u skladu sa Rezolucijom 1244, a britanski ambasador čak optužio Beograd da je onemogućio nastavak pregovora ustavom koji "isključuje budućnost Kosova van Srbije".
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun smatra da je Kosovo od 1999. godine "napredovalo" i kaže da će UNMIK nastaviti da deluje u skladu sa Rezolucijom 1244.
Tadić je na Ist riveru poručio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, kao i da nikada neće odustati od borbe za svoje legitimne interese. U obraćanju u sedištu UN članicama SB, na vanrednoj sednici sazvanoj na zahtev Rusije, Tadić je zatražio od generalnog sekretara Ban Ki Muna i njegovog specijalnog predstavnika na Kosovu da iskoriste svoja ovlašćenja.
Specijalni predstavnik Joakim Riker mora dobiti jasne i nedvosmislene instrukcije da u najkraćem roku iskoristi svoja ovlašćenja prema Ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu i da proglasi taj akt nevažećim. Skupština Kosova morala bi da bude raspuštena zato što je proglašenje nezavisnosti protivno Rezoluciji 1244. "Specijalni predstavnik ima obavezujuća ovlašćenja i ona su ranije korišćena. Zahtevam da to uradi ponovo", istakao je Tadić.
"Međunarodne bezbednosne snage na Kosovu - Kfor, moraju u skladu sa stavom 9. Rezolucije 1244, da ostanu statusno neutralne. One su odgovorne za zaštitu života i imovine Srba i svih drugih nealbanskih zajednica u pokrajini".
"Na Kosovu je nastala srpska država i ono predstavlja centralni deo našeg identiteta. Ovde dakle imamo, otvoreno ću reći, situaciju u kojoj se silom, jednoj miroljubivoj zemlji, u kojoj živi ponosit i evropski narod, oduzima deo identiteta, tradicije i istorije. Ovim činom se poništava pravo i u međunarodni poredak, uvodi nepravo, gazi pravda i ustoličava nepravda", podsetio je srpski predsednik.
Tadić je napomenuo da predstavnici nekih zemalja, koje su prisutne za ovim stolom, otvoreno govore da je Slobodan Milošević krivac za situaciju na Kosovu i da zbog njehovih grešaka ono dobija nezavisnost. "Želim da ukažem da je danas 2008. godina, februar mesec, da Slobodana Miloševića više nema, a da 1999. godine, kada je on bio vlast u Srbiji, Kosovo nije dobilo nezavisnost."
"Želim da vas podsetim, ovde, u ovoj instituciji UN, da su Albanci zahtevali nezavisnost i aktivno radili na otcepljenju od Srbije i decenijama pre Slobodana Miloševića. Dozvolite, istovremeno, da vas podsetim da su građani Srbije te 1999. godine bili nepravedno i teško kažnjeni tromesečnim bombardovanjem. Osam godina kasnije, sada demokratska i miroljubiva Srbija ponovo se kažnjava i oduzima joj se deo teritorije. Ovakvu logiku i ovakvu pravdu zaista je nemoguće ni objasniti ni shvatiti", zaključio je srpski predsednik.
Nezavisnošću se nagrađuju oni koji su, na početku 21. veka, u Evropi, stvorili srpske getoe opasane bodljikavom žicom, okružene topovskim cevima i do zuba naoružanim vojnicima. Nagrada stiže onima koji su učestovali u segregaciji Srba i onima koji im onemogućavaju prava na slobodu kretanja, koji ih teraju da žive u mraku i stalnom strahu za svoje živote, ukazao je Tadić i dodao: "Posle 1999. godine 250.000 Srba i drugih nealbanaca proterano je sa Kosova, a 17. marta 2004. godine militantni i ekstremni pripadnici albanske zajednice na Kosovu za samo tri dana spalili su 35 crkava i manastira, 800 kuća i još 5.000 Srba i drugih nealabanaca napustilo je svoje domove. Da li je nezavisnost Kosova pravedna nagrada za sve ovo što sam nabrojao?"
"Još jedan od argumenata da kosovski Albanci treba da dobiju nezavisnost bio je onaj koji kaže da bi u suprotnom oni pribegli nasilju. Svako ko podržava nezavisnost Kosova mora biti svestan da se ovim činom legalizuje pretnja nasiljem kao sredstvo za stvaranje novih država i ostvarivanje vlastitih političkih interesa", naveo je on.
"Ako dozvolite da ovaj nelegalni čin postane realnost, pokazaćete da se u svetu ne moraju poštovati pravo i pravda. Pokazaćete da ovo telo svetske organizacije, nažalost, gubi autoritet. Posle ovog čina svet više neće biti isti", upozorio je predsednik Srbije.
Svi Albanaci, koji su 1999 godine živeli na Kosovu, žive tamo i danas. Ali 250.000 hiljada Srba koji su do 1999. godine živeli na Kosovu, sada više nisu u svojim domovima već u izbegličkim kampovima u centralnoj Srbiji, naglasio je on.
"Ovde u Savetu bezbednosti UN nacija hoću jasno i otvoreno da kažem: Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Mi se Kosova nikada nećemo odreći i nećemo odustati od borbe za svoje legitimne interese. Za građane Srbije i njene institucije Kosovo će uvek ostati Srbija", zaključio je predsednik Tadić.
Moskva o presedanu, Peking zabrinut
Ruski ambasador Vitalij Čurkin ponovio je zahtev za poništenje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, jer predstavlja "opasan presedan" koji "preti eskalacijom napetosti i nasilja u pokrajini i ugrožava osnovu međunarodnih odnosa."
Rusija "i dalje priznaje Republiku Srbiju u međunarodno priznatim granicama", a proglašenje nezavisnosti Kosova je "flagrantno kršenje međunarodnog prava pre svega Povelje UN i podriva temelje sistema međunarodnih odnosa": "Verujemo da je Rezolucija 1244 potpuno na snazi i u skladu sa njom šef UNMIK-a Joahim Riker mora da nastavi da ostvaruje funkcije i odgovornosti prelaznih organa vlasti na Kosovu koje su mu poverene i primenu međunarodnih standarda života na Kosovu."
Čurkin je rekao da i "Kfor i UNMIK moraju da deluje striktno prema mandatu i Rezoluciji 1244, a ne da je krše", i izrazio posebnu zabrinutost zbog stanja na severu Kosova gde uglavnom živi srpsko stanovništvo.
Čurkin je takođe rekao da je "kategorično, neopozivo" protiv represivnih mera protiv nealbanskog stanovništva i njihovih lidera u slučaju da se protive nezavisnosti Kosova. On je istakao da Rusija čvrsto veruje da trajno i održivo rešenje pitanja statusa Kosova može da se postigne "samo na osnovu odluka u kojima će imati ulogu SB UN i koje će biti zasnovane na međunarodnom pravu i na dogovoru Beograda i Prištine". "Nadamo se da će razum i pravni način preovladati", konstatovao je Čurkin.
Ambasador Kine pri UN Li Vang Gvangja obavestio je Savet bezbednosti, na vanrednoj sednici o Kosovu i Metohiji, o zabrintutosti Pekinga zbog protivpravne odluke o proglašenju nezavisnosti Kosova.
On je pozvao na nastavak pregovora u okvirima Rezolucije 1244 kako bi se našlo obostrano prihvatljivo rešenje: "Kina se zalaže za mirno rešsenje putem pregovora i protivi se unilaterlanim akcijama i rešenjima donetim pod pritiskom."
"Čuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta je jedno od najvažnijih pitanja međunarodnog prava", ukazao je ambasador Kine. On se složio da Kosovo ima svoje specifičnosti, ali je ocenio da zamena dogovornog rešenja jednostranim predstavlja izazov za principe međunarodnog prava".
Kineski diplomata je posebno naglasio da rezolucija 1244 ostaje pravni osnov rešenja. "Ukoliko rezolucja koju je usvojio SB nije poštovana ona ostaje samo običan papir, a autoritet Saveta bezbednosti kao organa za očuvanje bezbednosti u svetu bio bi ugrožen".
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je da će Misija UN na Kosovu nastaviti da radi u skladu sa Rezoluciju 1244 kao osnovom za svoj mandat i ocenio da je Kosovo od 1999. godine ostvarilo značajan napredak.
"UNMIK će nastaviti da smatra Rezoluciju 1244 pravnim osnovom za svoj mandat i nastaviće da radi u skladu sa njom. Tražio sam od svog specijalnog izaslanika na Kosovu da nastavi da me izveštava o situaciji na terenu", rekao je Ban i dodao: "Moj napori i napori specijalnog predstavnika imaju za cilj da situacija na Kosovu ostane stabilna i da građani, pre svega manjine, budu zaštićeni. Pozivam sve da se uzdrže od izjava i dela koji bi mogli ugroziti stabilnost i mir u regionu."
Rusija "i dalje priznaje Republiku Srbiju u međunarodno priznatim granicama", a proglašenje nezavisnosti Kosova je "flagrantno kršenje međunarodnog prava pre svega Povelje UN i podriva temelje sistema međunarodnih odnosa": "Verujemo da je Rezolucija 1244 potpuno na snazi i u skladu sa njom šef UNMIK-a Joahim Riker mora da nastavi da ostvaruje funkcije i odgovornosti prelaznih organa vlasti na Kosovu koje su mu poverene i primenu međunarodnih standarda života na Kosovu."
Čurkin je rekao da i "Kfor i UNMIK moraju da deluje striktno prema mandatu i Rezoluciji 1244, a ne da je krše", i izrazio posebnu zabrinutost zbog stanja na severu Kosova gde uglavnom živi srpsko stanovništvo.
Čurkin je takođe rekao da je "kategorično, neopozivo" protiv represivnih mera protiv nealbanskog stanovništva i njihovih lidera u slučaju da se protive nezavisnosti Kosova. On je istakao da Rusija čvrsto veruje da trajno i održivo rešenje pitanja statusa Kosova može da se postigne "samo na osnovu odluka u kojima će imati ulogu SB UN i koje će biti zasnovane na međunarodnom pravu i na dogovoru Beograda i Prištine". "Nadamo se da će razum i pravni način preovladati", konstatovao je Čurkin.
Ambasador Kine pri UN Li Vang Gvangja obavestio je Savet bezbednosti, na vanrednoj sednici o Kosovu i Metohiji, o zabrintutosti Pekinga zbog protivpravne odluke o proglašenju nezavisnosti Kosova.
On je pozvao na nastavak pregovora u okvirima Rezolucije 1244 kako bi se našlo obostrano prihvatljivo rešenje: "Kina se zalaže za mirno rešsenje putem pregovora i protivi se unilaterlanim akcijama i rešenjima donetim pod pritiskom."
"Čuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta je jedno od najvažnijih pitanja međunarodnog prava", ukazao je ambasador Kine. On se složio da Kosovo ima svoje specifičnosti, ali je ocenio da zamena dogovornog rešenja jednostranim predstavlja izazov za principe međunarodnog prava".
Kineski diplomata je posebno naglasio da rezolucija 1244 ostaje pravni osnov rešenja. "Ukoliko rezolucja koju je usvojio SB nije poštovana ona ostaje samo običan papir, a autoritet Saveta bezbednosti kao organa za očuvanje bezbednosti u svetu bio bi ugrožen".
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je da će Misija UN na Kosovu nastaviti da radi u skladu sa Rezoluciju 1244 kao osnovom za svoj mandat i ocenio da je Kosovo od 1999. godine ostvarilo značajan napredak.
"UNMIK će nastaviti da smatra Rezoluciju 1244 pravnim osnovom za svoj mandat i nastaviće da radi u skladu sa njom. Tražio sam od svog specijalnog izaslanika na Kosovu da nastavi da me izveštava o situaciji na terenu", rekao je Ban i dodao: "Moj napori i napori specijalnog predstavnika imaju za cilj da situacija na Kosovu ostane stabilna i da građani, pre svega manjine, budu zaštićeni. Pozivam sve da se uzdrže od izjava i dela koji bi mogli ugroziti stabilnost i mir u regionu."
Britanski ambasador: Beograd onemogućio pregovore
Britanski ambasador pri UN Džon Sojers izjavio je da je vlada u Beogradu, donošenjem ustava kojim je isključeno odvajanje Kosova od Srbije, onemogućila rešenje putem pregovora i upozorio da ignorisanje vlasti Prištine u delovima pokrajine koji su naseljeni Srbima "neće biti tolerisano".
Britanski ambasador je istakao da je vlada u Londonu priznala Kosovo i napomenuo da je zbog istorije nasilnog raspada bivše Jugoslavije i uprave UN, Kosovo "slučaj sui generis" koji neće biti presedan za druga područja.
Sojers je podsetio da je Beograd izgubio upravu nad Kosovom rezolucijom 1244, zbog postupaka Miloševićevog režima, a vlada u Beogradu je u pravu kada tvrdi da ne treba da bude kažnjena za zločine Miloševićevog režima. "Međutim, oni imaju dužnost da reše probleme koje je izazvao Milošević i da prihvate da je nasleđe Miloševićeve represije i nasilja onemogućilo da se Kosovo vrati pod kontrolu Beograda."
"Međunarodna zajednica ne može biti deo rešenja kome se protivi više od 90 odsto stanovnika jedne teritorije. To bi, pored ostalog, bilo u suprotnosti sa najvažnijim principom mira i bezbednosti", rekao je britanski ambasador.
Ambasador Italije u UN Marčelo Spatafora ocenio je da nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije "ne bi doneo rezultate" i da je njegova zemlja spremna da prizna "novi status Kosova".
"Mi smo saglasni sa većinom zemalja Evropske unije da priznamo novi status Kosova. Jasno nam je da je ovo delikatna situacija, da postoje stvarni rizici sa kojima se možemo suočiti", rekao je on.
Ambasador Francuske u UN Žan-Mark de la Sablie izjavio je UN da je Kosovo jedinstven slučaj, jer je proistekao iz raspada bivše SFRJ: "Prema međunarodnom pravu, svaka država može da odluči da li hoće ili ne da prizna neku državu. (predsednik Francuske) Nikola Šarkozi posle sastanka ministara Evropske unije je priznao Kosovo kao nezavisnu državu. Većina članica EU je to ili već učinila ili namerava to da učini. Ovo je jedinstvena situacija, jer je posledica raspada bivše SFRJ devedesetih godina."
Belgijski ambasador u UN Johan Verbeke izjavio da će Belgija priznati nezavisnost Kosova, a da je jaka i napredna Srbija može da doprinese prosperitetu i stabilnosti čitavog regiona. On je poručio da EU nije privržena samo Kosovu, poručujući da je budućnost Srbije i čitavog Zapadnog Balkana unutar EU, a ne izvan EU. "Važno je da Beograd i Priština razviju snažne odnose kao dobri susedi, zasnovane na saradnji, čime bi mogli zajednički da ostvare evropsku perspektivu koja im se nudi", rekao je predstavnik Belgije u UN.
Ambasador Južne Afrike pri UN Dumisani Kumalo izjavio je da njegova zemlja podržava princip teritorijalnog integriteta država i upozorio da će jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova imati ozbilje implikacije na međunarodnom planu. "Žalimo što takav korak nije učinjen u skadu sa zakonskim i pravnim sredstvima predviđenim Rezolucijom 1244. Južna Afrika je stalno pozivala na princip dijaloga i dogovora i teško nam je da prihvatimo da pregovori ne mogu dovesti do rešenja" istakao je ambasador.
Ambasador Vijetnama u UN Bui The Điang izrazio je zabrinutost zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, koje "nije bilo odobreno ni Rezolucijom 1244, ni odlukom Saveta bezbednosti".
(agencije/MONDO)
Britanski ambasador je istakao da je vlada u Londonu priznala Kosovo i napomenuo da je zbog istorije nasilnog raspada bivše Jugoslavije i uprave UN, Kosovo "slučaj sui generis" koji neće biti presedan za druga područja.
Sojers je podsetio da je Beograd izgubio upravu nad Kosovom rezolucijom 1244, zbog postupaka Miloševićevog režima, a vlada u Beogradu je u pravu kada tvrdi da ne treba da bude kažnjena za zločine Miloševićevog režima. "Međutim, oni imaju dužnost da reše probleme koje je izazvao Milošević i da prihvate da je nasleđe Miloševićeve represije i nasilja onemogućilo da se Kosovo vrati pod kontrolu Beograda."
"Međunarodna zajednica ne može biti deo rešenja kome se protivi više od 90 odsto stanovnika jedne teritorije. To bi, pored ostalog, bilo u suprotnosti sa najvažnijim principom mira i bezbednosti", rekao je britanski ambasador.
Ambasador Italije u UN Marčelo Spatafora ocenio je da nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije "ne bi doneo rezultate" i da je njegova zemlja spremna da prizna "novi status Kosova".
"Mi smo saglasni sa većinom zemalja Evropske unije da priznamo novi status Kosova. Jasno nam je da je ovo delikatna situacija, da postoje stvarni rizici sa kojima se možemo suočiti", rekao je on.
Ambasador Francuske u UN Žan-Mark de la Sablie izjavio je UN da je Kosovo jedinstven slučaj, jer je proistekao iz raspada bivše SFRJ: "Prema međunarodnom pravu, svaka država može da odluči da li hoće ili ne da prizna neku državu. (predsednik Francuske) Nikola Šarkozi posle sastanka ministara Evropske unije je priznao Kosovo kao nezavisnu državu. Većina članica EU je to ili već učinila ili namerava to da učini. Ovo je jedinstvena situacija, jer je posledica raspada bivše SFRJ devedesetih godina."
Belgijski ambasador u UN Johan Verbeke izjavio da će Belgija priznati nezavisnost Kosova, a da je jaka i napredna Srbija može da doprinese prosperitetu i stabilnosti čitavog regiona. On je poručio da EU nije privržena samo Kosovu, poručujući da je budućnost Srbije i čitavog Zapadnog Balkana unutar EU, a ne izvan EU. "Važno je da Beograd i Priština razviju snažne odnose kao dobri susedi, zasnovane na saradnji, čime bi mogli zajednički da ostvare evropsku perspektivu koja im se nudi", rekao je predstavnik Belgije u UN.
Ambasador Južne Afrike pri UN Dumisani Kumalo izjavio je da njegova zemlja podržava princip teritorijalnog integriteta država i upozorio da će jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova imati ozbilje implikacije na međunarodnom planu. "Žalimo što takav korak nije učinjen u skadu sa zakonskim i pravnim sredstvima predviđenim Rezolucijom 1244. Južna Afrika je stalno pozivala na princip dijaloga i dogovora i teško nam je da prihvatimo da pregovori ne mogu dovesti do rešenja" istakao je ambasador.
Ambasador Vijetnama u UN Bui The Điang izrazio je zabrinutost zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, koje "nije bilo odobreno ni Rezolucijom 1244, ni odlukom Saveta bezbednosti".
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
