Konferenciju je organizovao međunarodni Fond jedinstva pravoslavnih naroda.

Nikolić je naveo da, od Arsenija Trećeg Čarnojevica, pa do kolona proteranih sa vekovnih ognjišta krajem proslog veka, sudbina seoba prati srpski narod, te da je zato i u ovoj nevolji, koja je "putem spasa na naš prag dovela na stotine hiljada ljudi", srpski narod znao kako da ih dočeka - kao građani Srbije, kao Srbi, kao sledbenici hrišćanskog učenja, kao ljudi!

Zbog takvog naseg odnosa prema migrantima, za ovu konferencija Srbija je pravo mesto. Možda najviše zato što se ovde pokazalo da nije u pitanju koliko je jedna zemlja bogata ili siromašna, vec šta su joj temelji u sistemu vrednosti države i društva, kako je organizovana, koliko je spremna da svoje malo podeli sa onima koji nemaju nimalo, istakao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, učenje hrišćanske ljubavi retko je u istoriji bilo na većem iskušenju od ovog u naše vreme, kada nam iz "dalekih zemalja stiže silan narod bežeći od rata i gladi, od smrti", te da su svi principi koje promoviše Evropa, danas na najtežem ispitu u samoj Evropi.

"Koliko solidarnosti, saosećanja, koliko pomoći i dobrote je Evropa, koja je sve uredila zakonima, spremna da pruži, sada već milionima izbeglica koji traže spas na Starom kontinentu", zapitao je Nikolić i parafrazirao najvećeg srpskog pesnika Njegoša - "U dobru je lako dobar biti".

On je napomenuo da je lako promovisati solidarnost kao temeljnu vrednost jedne zajednice, govoriti o njoj u vremenima i prostoru u kom vlada kakvo-takvo blagostanje.

Sasvim je drugo, naglasio je Nikolic, živeti taj princip i postupati po njemu kada kolone migranata zakucaju na tvoja vrata, kao što su došla na prag Evrope tražeći spas.

"Prelazeći, a mi bismo rekli obijajuci tako pragove od jedne do druge države, stigli su i u Srbiju - državu bez ograda, bez osuda, sa poslovičnim saosećanjem svojih građana i dobro organizovanom, koja ih je ugrejala, nahranila, lečila. Koja nije izneverila ni evropsku vrednost solidarnosti, ni hrišćansko učenje o dobroti" , rekao je predsednik.

On ističe da "nam ne pada na pamet da se ponašamo drugačije" i da Srbija ne želi da izneveri pretke i obruka potomke, te da je naša istorija ispisana seobama, progonima, egzodusima, kao i da su poslednje decenije prošlog veka obelezile kolone Srba koji su bežali od smrti, sa Kosova i Metohije i ponajviše iz Hrvatske.

Nikolić se zahvalio Fondu jedinstva pravoslavnih naroda na prestižnoj nagradi koja mu je uručena u Moskvi, u kojoj je, kako je istakao, prepoznao jedinstvo iz naziva te organizacije i da u njoj vidi sabornost i još jednu potvrdu iskrenog bratstva koje nas povezuje.

Predsednik Srbije je rekao da zaključci konferencije treba da budu poruka državama i vladama svih zemalja koje na bilo koji način dotiče migrantska kriza.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin istakao je da srpski narod razume patnju i da se upravo zato u migrantskoj krizi pokazao kao daleko humaniji, organizovaniji, saosećajniji, nego mnogi snažniji, brojniji i bogati narodi.

"Veliki svet je imao priliku da upozna Srbe, posmatrao ih je kroz televizije, kroz kamere, kroz istinu koju je pravio sam za sebe i po sebi, da bi opravdao neku svoju istinu, praveći od Srba ono što nisu. Zato su mnogi koji Srbe ne poznaju, pokazivali veliku dozu straha, šta će se desiti kada se stotine hiljada muslimana, miranata, izbeglica dođe na teritoriju Srbije, među Srbe" , rekao je Vulin.

On je naglasio da su Srbi, o kojima su pravili tolike laži, pokazali da je samo jedna istina kada je srpski narod u pitanju - da je to narod koji razume kada drugo ljudsko biće pati i da hoće da bude uz njega, ne pitajući ni zašto, ni odakle, ni ko je.

Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Čepurin rekao je da pridaje veliki značaj konferencijama Fonda i da ih vidi kao unikatni format za diajlog po širem krugu aktuelnih problema.
Ccepurin je istakao da je talas migracije koji je "zapljusnuo" Evropu- bumerang i odgovor na akcije NATO i Zapada po stvaranju haosa pod izgovorom lepih reči o neophodnosti "demokratije" na Bliskom Istoku i Severnoj Africi.

"Evropa je pokazala da je nespremna na takav izazov. Zaoštrili su se socijalni problemi, rastu netolerancija, ksenofobija, a migracioni pritisak doveo je do značajnog pogoršanja bezbednosne situacije u Evropi", rekao je Čepurin.