Pripadnici Garde Vojske Srbije doputovali su na Krf i na obližnjem ostrvu Vidu obavili su generalnu probu sutrašnje ceremonije obeležavanja stogodišnjice iskrcavanja srpske vojske na ta ostrva.
Kako je predviđeno programom obeležavanja, sutra na Krf dolazi visoka državna delegacija iz Srbije, predvođena predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i ministrima u vladi Srbije Aleksandrom Vulinom, Zoranom Đorđevićem, Ivanom Tasovcem.
Planiran je vojnički verski pomen, koji će služiti mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, polaganje venaca uz sve vojne počasti, umetnički program, kao i komemorativna svečanost na otvorenom moru "Plava grobnica". Takođe, svečano će biti otvorena nova stalna postavka u Srpskoj kući.
Albanska golgota ustaljen je naziv za povlačenje srpske vojske i naroda preko zavejanih planina Albanije nakon invazije Nemačke, Austrougarske i Bugarske na Srbiju, u zimu 1915/16.
Kakvo je tada bilo stanje, govori saopštenje nemačke Vrhovne komande od 29. novembra: "Pošto srpska vojska više ne postoji, već postoje samo njeni bedni ostaci koji su se razbegli u divlje albanske i crnogorske planine, gde će bez hrane po ovoj zimi naći svoju smrt, to su prekinute dalje operacije i neće se više izdavati izveštaji sa balkanskog ratišta".
Tokom povlačenja srpske vojske preko Albanije veliki broj vojnika je umro od hladnoće, gladi i iscrpljenosti.
Francuska vlada 28. januara odlučila je da njena mornarica odloži sve druge transporte dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska i od toga dana saveznički brodovi su počeli ubrzano prevoz te je do 15. februara na grčko ostrvo Krf prevezeno 135.000 ljudi i u Bizertu oko 10.000 ljudi.
Prvo iskrcavanje na 'Ostrvu spasa', kako su Srbi prozvali Krf, bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada, a materijalne troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija.
Na ostrvu Vidu, na koje su iskrcavani najteži ranjenici, nalazi se spomenički kompleks i u okviru njega mauzolej.
Od 23. januara do 23. marta 1916, na tom malom ostrvu umrlo je 4.847 ljudi. Vido, organizovano kao bolnica, pretvoreno je u "ostrvo smrti", a more oko njega u "plavu grobnicu", gde je oko 5.400 umrlih spušteno u more.
Iz pijeteta i poštovanja prema umrlim srpskim junacima, grčki ribari narednih 50 godina nisu lovili ribu u tom području.
Postojao je običaj da svi naši brodovi koji prolaze Krfskim kanalom zastanu kako bi odali počast stradalim srpskim ratnicima.
Povlačenje srpske vojske i civila preko gudura Albanije na Krf počelo je u zimu 1915. godine, tokom Prvog svetskog rata. Od hladnoće, tifusa i drugih bolesti, kao i borbi s Albancima život je izgubilo oko 240.000 ljudi. Do Drugog svetskog rata nije bilo tolikih stradanja u novijoj istoriji. Ni potresnije pesme o tragediji srpskog naroda od ove:
Evo još jedne pesme u spomen herojima:
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina