Italija, Danska i Luksemburg priznali su u četvrtak nezavisnost Kosova. Do sada su, od evropskih zemalja, nezavisnost Kosova priznale i Nemačka, Austrija, Estonija, Letonija, Francuska, Velika Britanija.
Ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Azelborn je u obraćanju poslanicima kazao da takvu odluku treba doneti jer "status kvo ne može više da traje i zato što Evropska unija ima posebnu odgovornost na Balkanu".
Šef danske diplomatije Per Stig Meler uputiće pismo predsedniku Kosova Fatmiru Sejdijuu i premijeru Hašimu Tačiju u kojem će ih obavestiti o zvaničnom priznavanju nove države. Meler je ocenio da je veoma važno da Kosovo radi na stvaranju "demokratske, sekularne i multietničke države", koja će garantovati zastitu manjina.
Italijanske vlasti nadaju se da će i pored odluke o priznanju Kosova, Italija ostati prijatelj sa Srbijom. Međutim, Beograd je već reagovao povlačenjem ambasadora Sande Rašković-Ivić.
Premijer Italije Romano Prodi i šef diplomatije Masimo D'Alema saopštili su da je odluka o priznavanju nezavisnosti Kosova doneta na sednici vlade, prenela je agencija Ansa koja dodaje da je protiv odluke glasao samo ministar za društvena pitanja Paolo Ferero iz Komunističke partije.
Prodi je izjavio da će, iako je njegova vlada priznala nezavisnost Kosova, Rim s Beogradom i dalje imati odnos "prijateljstva i razumevanja". "Italija je uvek bila bliska sa Srbijom. Čak i moj poslednji razgovor s predsednikom Borisom Tadićem, izuzetno dobronamernom osobom, bio je razgovor između prijateljskih zemalja koje su u ovom trenutku u teškoj situaciji, ali koje nikada neće prestati da budu prijatelji", rekao je Prodi.
On je dodao da će Italija uvek biti na strani onih koji žele da se što je više moguće ubrza ulazak Srbije u Evropsku uniju, jer je Srbija "velika zemlja". "Priznavanjem Kosova ni malo se ne umanjuje naša bliskost sa Srbijom", rekao je odlazeći italijanski premijer.
Šef italijanske diplomatije Masimo D'Alema izjavio je da odluka Italije da prizna nezavisnost Kosova nije proistekla iz "neprijateljskih pobuda". On je ponovio da je prisustvo Italije na Balkanu "faktor stabilnosti i bezbednosti za sve".
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo je protestne note vladama Italije, kao i Estonije, koja je, takođe, danas priznala nezavisnost Kosova.
Ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Azelborn je u obraćanju poslanicima kazao da takvu odluku treba doneti jer "status kvo ne može više da traje i zato što Evropska unija ima posebnu odgovornost na Balkanu".
Šef danske diplomatije Per Stig Meler uputiće pismo predsedniku Kosova Fatmiru Sejdijuu i premijeru Hašimu Tačiju u kojem će ih obavestiti o zvaničnom priznavanju nove države. Meler je ocenio da je veoma važno da Kosovo radi na stvaranju "demokratske, sekularne i multietničke države", koja će garantovati zastitu manjina.
Italijanske vlasti nadaju se da će i pored odluke o priznanju Kosova, Italija ostati prijatelj sa Srbijom. Međutim, Beograd je već reagovao povlačenjem ambasadora Sande Rašković-Ivić.
Premijer Italije Romano Prodi i šef diplomatije Masimo D'Alema saopštili su da je odluka o priznavanju nezavisnosti Kosova doneta na sednici vlade, prenela je agencija Ansa koja dodaje da je protiv odluke glasao samo ministar za društvena pitanja Paolo Ferero iz Komunističke partije.
Prodi je izjavio da će, iako je njegova vlada priznala nezavisnost Kosova, Rim s Beogradom i dalje imati odnos "prijateljstva i razumevanja". "Italija je uvek bila bliska sa Srbijom. Čak i moj poslednji razgovor s predsednikom Borisom Tadićem, izuzetno dobronamernom osobom, bio je razgovor između prijateljskih zemalja koje su u ovom trenutku u teškoj situaciji, ali koje nikada neće prestati da budu prijatelji", rekao je Prodi.
On je dodao da će Italija uvek biti na strani onih koji žele da se što je više moguće ubrza ulazak Srbije u Evropsku uniju, jer je Srbija "velika zemlja". "Priznavanjem Kosova ni malo se ne umanjuje naša bliskost sa Srbijom", rekao je odlazeći italijanski premijer.
Šef italijanske diplomatije Masimo D'Alema izjavio je da odluka Italije da prizna nezavisnost Kosova nije proistekla iz "neprijateljskih pobuda". On je ponovio da je prisustvo Italije na Balkanu "faktor stabilnosti i bezbednosti za sve".
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo je protestne note vladama Italije, kao i Estonije, koja je, takođe, danas priznala nezavisnost Kosova.
Kosovo i lančane reakcije
Iako je srpski ambasador povučen iz SAD, američki ambasador je ostao u Beogradu. U intervjuu za "Večernje novosti", ambasador Kameron Manter se požalio da se u ovim trenucima oseća pomalo izolovano. On je izjavio da je odluka američkih vlasti da priznaju nezavisnost Kosova doneta u "intersu stabilnosti Balkana", kao i da je odluka legalna i u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
"Mislimo da je odluka legalna, shodna Rezoluciji 1244 stvorenoj s namerom da vodi rešavanju statusa Kosova, bez prejudiciranja kakvo će ono biti. Naša pravna tumačenja su da je ova odluka validna", rekao je Manter u intervjuu za "Večernje novosti".
Povodom neslaganja u Savetu bezbednosti UN oko nezavisnosti Kosova, on je izneo stav da "nije u redu da jedna zemlja u SB UN ima veto na politiku međunarodne zajednice" u kojoj, kako je rekao, postoji široki konsenzus da je proglašenje nezavisnosti bio "neophodan korak".
Američki ambasador u Beogradu je rekao da je, i pored neslaganja Srbije i SAD oko Kosova, prijateljstvo dve zemlje "dublje". "Više od polovine izvoza ove zemlje proizvodi 'Ju-Es-Stil'. Za mene je to i prijateljstvo i partnerstvo. Neke od najboljih poslova u ovoj zemlji obezbeđuju američki investitori", rekao je Manter. On je izrazio uverenje da je važno da se odnosi SAD i Srbije razvijaju i dodao: "Pred nama je posao, zato ostajem".
Povodom demonstracija ispred ambasade, rekao je da se oseća "pomalo izolovano". "Žalim što, zbog odluke vlade, neću moći da razgovaram s ministrima. Loše je i što napolju ne osećam toplinu na koju sam navikao... Ali, verujem da će se to vratiti. Vreme će pomoći tome. Životna pitanja će isplivati", rekao je američki ambasador u Srbiji.
SAD očekuju da će u narednom periodu sve više zemalja priznati Kosovo, dok Rusija predviđa da će uslediti negativna lančana reakcija u separatističkim regionima poput severnog Kipra ili Abhazije, javlja Rojters.
Viša zvaničnica američkog Stejt departmenta Rozmari Dikarlo rekla je u intervjuu Rojtersu da će proces priznavanja Kosova trajati neko vreme. "Predviđamo da ćemo u sledećih nekoliko nedelja videti dalja priznanja i podršku novom statusu Kosova", rekla je Dikarlo.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je u poseti Vašingtonu, rekao je, međutim, da predviđa da će uslediti negativni trend i da će sve više separatističkih regiona tražiti nezavisnost.
"Nažalost, čak i sada, imamo prve znake lančane reakcije", rekao je Peskov i dodao da iz palestinske administracije već dolaze izjave: "Ne moramo da nastavimo pregovore, hajde da postavimo vremensko ograničenje i onda samo da proglasimo našu nezavisnost".
Portoparol Kremlja je dodao da se čuju pozdravi sa severnog Kipra, pozdravi baskijskih organzacija, kao i drugih regiona u Evropu i da će takvih slučajeva biti sve više.
Dikarlo je rekla da već postoji nacrt kosovskog ustava i da će uskoro o njemu biti pokrenuta javna rasprava, kao i da će Kosovo usvojiti zakone kojima će biti sproveden plan za nadziranu nezavinsot kako je naznačeno u planu izaslanika UN Martija Ahtisarija koji predviđa zaštitu za Srbe koji su ostali na Kosovu.
"Iako se (Kosovo) sve više krecće u ovom pravcu, mislimo da će više zemlja naklonjenije gledati na priznavanje", rekla je Dikarlo. Ona je rekla i da SAD neće vršiti pritisak na druge zemlje da priznaju Kosova, ali dodala da bi volele da vide da druge zemlje dele podršku novoj državi.
(agencije/MONDO)
"Mislimo da je odluka legalna, shodna Rezoluciji 1244 stvorenoj s namerom da vodi rešavanju statusa Kosova, bez prejudiciranja kakvo će ono biti. Naša pravna tumačenja su da je ova odluka validna", rekao je Manter u intervjuu za "Večernje novosti".
Povodom neslaganja u Savetu bezbednosti UN oko nezavisnosti Kosova, on je izneo stav da "nije u redu da jedna zemlja u SB UN ima veto na politiku međunarodne zajednice" u kojoj, kako je rekao, postoji široki konsenzus da je proglašenje nezavisnosti bio "neophodan korak".
Američki ambasador u Beogradu je rekao da je, i pored neslaganja Srbije i SAD oko Kosova, prijateljstvo dve zemlje "dublje". "Više od polovine izvoza ove zemlje proizvodi 'Ju-Es-Stil'. Za mene je to i prijateljstvo i partnerstvo. Neke od najboljih poslova u ovoj zemlji obezbeđuju američki investitori", rekao je Manter. On je izrazio uverenje da je važno da se odnosi SAD i Srbije razvijaju i dodao: "Pred nama je posao, zato ostajem".
Povodom demonstracija ispred ambasade, rekao je da se oseća "pomalo izolovano". "Žalim što, zbog odluke vlade, neću moći da razgovaram s ministrima. Loše je i što napolju ne osećam toplinu na koju sam navikao... Ali, verujem da će se to vratiti. Vreme će pomoći tome. Životna pitanja će isplivati", rekao je američki ambasador u Srbiji.
SAD očekuju da će u narednom periodu sve više zemalja priznati Kosovo, dok Rusija predviđa da će uslediti negativna lančana reakcija u separatističkim regionima poput severnog Kipra ili Abhazije, javlja Rojters.
Viša zvaničnica američkog Stejt departmenta Rozmari Dikarlo rekla je u intervjuu Rojtersu da će proces priznavanja Kosova trajati neko vreme. "Predviđamo da ćemo u sledećih nekoliko nedelja videti dalja priznanja i podršku novom statusu Kosova", rekla je Dikarlo.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je u poseti Vašingtonu, rekao je, međutim, da predviđa da će uslediti negativni trend i da će sve više separatističkih regiona tražiti nezavisnost.
"Nažalost, čak i sada, imamo prve znake lančane reakcije", rekao je Peskov i dodao da iz palestinske administracije već dolaze izjave: "Ne moramo da nastavimo pregovore, hajde da postavimo vremensko ograničenje i onda samo da proglasimo našu nezavisnost".
Portoparol Kremlja je dodao da se čuju pozdravi sa severnog Kipra, pozdravi baskijskih organzacija, kao i drugih regiona u Evropu i da će takvih slučajeva biti sve više.
Dikarlo je rekla da već postoji nacrt kosovskog ustava i da će uskoro o njemu biti pokrenuta javna rasprava, kao i da će Kosovo usvojiti zakone kojima će biti sproveden plan za nadziranu nezavinsot kako je naznačeno u planu izaslanika UN Martija Ahtisarija koji predviđa zaštitu za Srbe koji su ostali na Kosovu.
"Iako se (Kosovo) sve više krecće u ovom pravcu, mislimo da će više zemlja naklonjenije gledati na priznavanje", rekla je Dikarlo. Ona je rekla i da SAD neće vršiti pritisak na druge zemlje da priznaju Kosova, ali dodala da bi volele da vide da druge zemlje dele podršku novoj državi.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.