U Srbiji se danas održavaju vanredni parlamentarni, redovni izbori za Skupštinu AP Vojvodine, kao i redovni izbori u nekim lokalni samoupravama. Širom Srbije biračka mesta su otvorena u sedam časova. Glasa se do 20 časova.
Glasački listići za parlamentarne izbore biće led sive boje, a kontrolni listić za proveru ispravnosti glasačke kutije prljavo roze.
Glasački listić sadrži redni broj koji se stavlja ispred naziva izborne liste, nazive izbornih lista prema redosledu utvrđenom na zbirnoj listi, sa ličnim imenom prvog kandidata sa liste i napomenu da se glasa samo za jednu izbornu listu, zaokruživanjem rednog broja ispred naziva te liste.
Građani se izjašnjavaju tajnim glasanjem, a u toku održavanja izbora mogu glasati samo jedanput.
Sve dok se izborne kutije "ne zatvore" zabranjena je izborna propaganda preko medija, slanje poruka biračima, postavljanje propagandnog materijala stranaka na udaljenosti manjoj od 50 metara od biračkog mesta... Zabranjeno je i održavanje javnih skupova ali i objavljivanje procena izbornih rezultata.
Zvanične izborne rezultate Republička izborna komisija bi trebalo da objavi u "Službenom glasniku" najkasnije 28. aprila u 20.00 sati, i tada će se definitivno znati sa koje liste će koliko kandidata popuniti 250 poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Srbije.
Dodela mandata poslanicima je zakonom predviđena u roku od 10 dana od objavljivanja konačnih zvaničnih rezultata. Skupština se konstituiše na sednici, koja mora da se održi najkasnije 30 dana od proglašenja rezultata izbora (zakazuje je predsednik prethodnog saziva), kada se potvrdi bar dve trećine poslanika, izabere predsednik, potpredsednici i generalni sekretar.
Konstituisana Skupština bira Vladu kvalifikovanom većinom (od ukupnog broja poslanika), na predlog kandidata za premijera, kome mandat za sastavljanje daje predsednik Republike.
PONOVO VANREDNI IZBORI
Vanredne izbore za Skupštinu Srbije proglasio je predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, 4. marta 2016. godine, kada je i raspustio tadašnji saziv parlamenta.
Parlament je raspušten tačno na polovini mandata, jer su prethodni izbori (takođe vanredni i na polovini mandata) održani 16. marta 2014. godine.
Izbori su raspisani na predlog premijera Aleksandra Vučića, s obrazloženjem sličnim kao i prethodnog puta - potvrda legitimiteta.
"Vladi je potreban jasan mandat da završi reforme i dovede Srbiju pred vrata evropske porodice naroda", napisao je predsednik Vlade Vučić.
Tada je zvanično počela i predizborna kampanja koja je trajala šest nedelja, otprilike dve trećine od maksimalnih 60 dana, a koja je okončana predizbornom tišinom 21. aprila u ponoć.
Republička izborna komisija u međuvremenu je (13. aprila) utvrdila zbirnu izbornu listu kandidata za narodne poslanike na vanrednim parlamentarnim izborima, na kojoj se nalazi 20 koalicija, političkih stranaka i grupa građana.
Da bi liste učestvovale u nadmetanju za "narodne predstavnike", morale su da prikupe najmanje 10.000 biračkih potpisa.
Za glasanje na izborima za narodne poslanike odštampano je 6.771.497 glasačkih listića. Broj glasačkih listića obuhvata ukupan broj birača, 6.737.808, plus 33.689 rezervnih glasačkih listića.
Republičkoj izbornoj komisiji bilo je predato 30 izbornih lista od čega je jednu odbio Upravni sud, tri liste su povučene, i šest je odbila Republička izborna komisija.
U VOJVODINI REDOVNO
Predsednik Skupštine AP Vojvodine, Ištvan Pastor, raspustio je 22. marta aktuelni saziv skupštine i raspisao redovne pokrajinske izbore za 24. april, kada će biti održani lokalni i vanredni parlamentarni izbori u celoj Srbiji.
Na redovnim izborima za Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine, nastupiće ukupno 15 partija i koalicija.
Prema podacima iz Rešenja o određivanju biračkih mesta, za glasanje na izborima za poslanike u Skupštinu Vojvodine Pokrajinska izborna komisija je odredila da u Vojvodini ima 1.785 biračkih mesta, na kojima će glasati 1.729.201 građana s biračkim pravom.
Oni će glasati za liste na kojima su kandidati za neku od 120 poslaničkih fotelja u Skupštini AP Vojvodine.
Pred biračima će biti jedan glasački listić, sa nazivima stranaka i koalicija, bez imena kandidata i glasanja u dva kruga.Pokrajinska izborna komisija je odlučila da će birački listić za pokrajinske izbore biti štampan na svetlo zelenom papiru, a kontrolni listić na papiru boje slonove kosti.
IZBORI PROPORCIONALNI - RASPODELA D'ONTOVA
Na izborima za Skupštinu Srbije glasa se uobičajeno prema proporcionalnom sistemu, sa celom Srbijom kao jednom izbornom jedinicom.
Tako se glasa i na pokrajinskim izborima, ali to je novina na ovim izborima, usvojena 2014. godine odlukom o vraćanju proporcionalnog sistema. Pokrajinski poslanici su se na poslednjih sedam izbora birali po kombinovanom modelu, tako što je polovina od 120 mandata raspoređivana na osnovu rezultata izbornih lista po proporcionalnom sistemu, a polovina na osnovu direktnih izbora po većinskom sistemu u 60 izbornih jedinica raspoređenih u 45 opština i gradova APV.
Proporcionalni sistem znači da se broj glasova stranke koja je prešla opšti cenzus od 5 odsto osvojenih (važećih) glasova (stranke manjina imaju prirodan prag, tj. količnik broja važećih glasova i broja poslanika, što je prethodnih godina bilo oko 15.000 glasova) preračunava u odnosu na ukupan broj glasova na izborima. Taj odnos se onda primenjuje na ukupan broj poslaničkih mesta (120 u Vojvodini i 250 u Skupštini Srbije). Tu na scenu stupa D'Ontov sistem raspodele mandata, čija matematička formula omogućuje podelu glasova na mandate bez ostatka (rešavanje problema "osvojenih 12,3 mandata").
Treba reći i da uz D'Ontov sistem raspodele mandata, ide i to da se glasovi koje dobiju stranke koje ne pređu cenzus (i nevažeći glasovi), dele se između stranaka koje su prešle cenzus, i to tako da su blago favorizovane stranke koje su inače osvojile više glasova.
