Optuženi Vojislav Šešelj tvrdio je pred Haškim tribunalom da mu se ne može pripisati odgovornost za zločine dobrovoljačkih odreda u okolini Sarajeva 1992-93, jer su "četničke vojvode" koje je proglasio na tom području bile "starešine" Vojske Republike Srpske.
Tužilac Matijas Markusen uzvratio je, međutim, Šešelju da ga činjenica da su odredi "četničkih vojvoda" formalno bili u VRS ne oslobađa odgovornosti, zato što su svi bili uključeni u "zajednički zločinački poduhvat" u cilju stvaranja Velike Srbije.
Tokom unakrsnog ispitivanja vojnog eksperta optužbe Rejnoa Tunensa (Reynaud Theunens), Šešelj je kazao da su sa spiska od 16 "četničkih vojvoda" koje je proglasio u maju 1993, samo trojica posle toga delovala na ratištima, i to u okolini Sarajeva.
Pozivajući se na dokumente koje je proučio, svedok Tunens je to potvrdio.
Šešelj je zatim tvrdio da su "vojvode" Slavko Aleksić, Branislav Gavrilović i Vasilije Vidović tokom rata u BiH bili "starešine" VRS ili MUP-a RS i da stoga SRS ne može biti odgovorna za delovanje njihovih jedinica u okolini Sarajeva.
Optuženi je napomenuo i da je samo Gavrilović na sarajevsko ratište upućen iz Srbije kao dobrovoljac radikala i da je na svoju ruku ostao u Sarajevu, a da Aleksića i Vidovića, koji su rođeni u BiH, na ratište nije poslala SRS.
Svedok Tunens je, međutim, izjavio da je proglašavanjem te trojice za "četničke vojvode", Šešelj potvrdio njihov autoritet među srpskim dobrovoljcima koji su delili ideologiju SRS. Na probleme sa tim odredima često su se u dokumentima žalili oficiri VRS, premda su dobrovoljci formalno bili u sastavu te vojske, naznačio je svedok.
Na pitanje ima li dokaze da su dobrovoljci SRS-a iz Beograda upućivani u te odrede, Tunens je odgovorio da nije pronašao takve dokumente, ali da su u spisima VRS i MUP-a RS pripadnici tih odreda nazivani i "radikalima".
Šešelj je tvrdio i da "četničke vojvode" nije proglašavao da bi oni komandovali dobrovoljačkim jedinicama, već u znak priznanja, "zato što su se oni već bili dokazali u komandovanju i borbi", ali i zbog drugih zasluga.
Uzimajući za primer Tomislava Nikolića, Šešelj je sugerisao da je on proglašen za vojvodu iako nije komandovao dobrovoljcima.
Odgovarajući, Tunens je iz proglasa o proglašenju Nikolića za vojvodu pročitao da je on organizovao i vodio dobrovoljce i "aktivno učestvovao" u borbama u istočnoj Slavoniji.
Optuženi je uzvratio da "piše da je Nikolić predvodio, a ne vodio dobrovoljce - što je politički termin. Hrabro se borio i zato je proglašen za vojvodu, ali nije komandovao dobrovoljcima".
Unakrsno ispitivanje Tunensa, Šešelj će završiti sutra.
Lider SRS-a je optužen za progon, ubistva, mučenje, deportacije, prisilno premeštanje, okrutan tretman, pljačku i bezobzirno uništavanje naselja u Hrvatskoj i BiH, kao i za proterivanja Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci, 1991-93.
(Beta)
Tužilac Matijas Markusen uzvratio je, međutim, Šešelju da ga činjenica da su odredi "četničkih vojvoda" formalno bili u VRS ne oslobađa odgovornosti, zato što su svi bili uključeni u "zajednički zločinački poduhvat" u cilju stvaranja Velike Srbije.
Tokom unakrsnog ispitivanja vojnog eksperta optužbe Rejnoa Tunensa (Reynaud Theunens), Šešelj je kazao da su sa spiska od 16 "četničkih vojvoda" koje je proglasio u maju 1993, samo trojica posle toga delovala na ratištima, i to u okolini Sarajeva.
Pozivajući se na dokumente koje je proučio, svedok Tunens je to potvrdio.
Šešelj je zatim tvrdio da su "vojvode" Slavko Aleksić, Branislav Gavrilović i Vasilije Vidović tokom rata u BiH bili "starešine" VRS ili MUP-a RS i da stoga SRS ne može biti odgovorna za delovanje njihovih jedinica u okolini Sarajeva.
Optuženi je napomenuo i da je samo Gavrilović na sarajevsko ratište upućen iz Srbije kao dobrovoljac radikala i da je na svoju ruku ostao u Sarajevu, a da Aleksića i Vidovića, koji su rođeni u BiH, na ratište nije poslala SRS.
Svedok Tunens je, međutim, izjavio da je proglašavanjem te trojice za "četničke vojvode", Šešelj potvrdio njihov autoritet među srpskim dobrovoljcima koji su delili ideologiju SRS. Na probleme sa tim odredima često su se u dokumentima žalili oficiri VRS, premda su dobrovoljci formalno bili u sastavu te vojske, naznačio je svedok.
Na pitanje ima li dokaze da su dobrovoljci SRS-a iz Beograda upućivani u te odrede, Tunens je odgovorio da nije pronašao takve dokumente, ali da su u spisima VRS i MUP-a RS pripadnici tih odreda nazivani i "radikalima".
Šešelj je tvrdio i da "četničke vojvode" nije proglašavao da bi oni komandovali dobrovoljačkim jedinicama, već u znak priznanja, "zato što su se oni već bili dokazali u komandovanju i borbi", ali i zbog drugih zasluga.
Uzimajući za primer Tomislava Nikolića, Šešelj je sugerisao da je on proglašen za vojvodu iako nije komandovao dobrovoljcima.
Odgovarajući, Tunens je iz proglasa o proglašenju Nikolića za vojvodu pročitao da je on organizovao i vodio dobrovoljce i "aktivno učestvovao" u borbama u istočnoj Slavoniji.
Optuženi je uzvratio da "piše da je Nikolić predvodio, a ne vodio dobrovoljce - što je politički termin. Hrabro se borio i zato je proglašen za vojvodu, ali nije komandovao dobrovoljcima".
Unakrsno ispitivanje Tunensa, Šešelj će završiti sutra.
Lider SRS-a je optužen za progon, ubistva, mučenje, deportacije, prisilno premeštanje, okrutan tretman, pljačku i bezobzirno uništavanje naselja u Hrvatskoj i BiH, kao i za proterivanja Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci, 1991-93.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
