Na konferenciji za novinar rečeno je da bi lista oko SNS osvojila 50,1 odsto glasova, koalicija oko SPS 10,8 odsto, SRS bi dobio osam odsto podrške birača, a "Dosta je bilo" bi osvojio 7,5 odsto glasova. Lista DSS-Dveri dobila bi podršku 5,6 odsto glasača, DS pet odsto, dok bi koalicija SDS-LDP-LSV ostala ispod cenzusa sa 4,9 odsto glasova birača.

Prema konačnim rezultatima izbora održanim 24. aprila, najviše glasova osvojila je lista oko SNS – 48,25 odsto, SPS-JS 10,95, SRS 8,10 odsto, "Dosta je bilo" 6,02 odsto, DS 6,02 odsto glasova, Dveri-DSS 5,04 odsto, SDS-LDP-LSV 5,02 odsto...

Na osnovu danas objavljenih rezultata istraživanja, pored SNS-a, rast podrške beleži i lista "Dosta je bilo", dok je DS u blagom padu.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković je, komentarišući ove rezultate, rekao da se radi o "takozvanoj postizbornoj stabilizaciji".  On je rekao da su odstupanja "statistički zanemariva", a da je Pokret Dosta je bilo sa 7,5 odsto "iskoračio u zonu političke relevantnosti".

Analitičari kažu i da raspoloženje birača nije značajno promenjeno u odnosu na 24 april.

Kada je reč o ličnostima u koje građani najviše imaju poverenja , u odnosu na ono što govore i rade, očekivano, najviše poverenja je zadobio lider SNS Aleksandar Vučić, koji će po drugi put imati priliku da sastavi Vladu Srbije

Njega podržava čak 59 odsto građana, dok suprotan stav ima nji 31 odsto. Samo 10 odsto nema stav o ovom pitanju.

Na drugom mestu je predsednik Srbije Tomislav Nikolić (22 odsto odobrava istupanja predsednika), dok je na trećem Ivica Dačić. Takođe, građani imaju poverenja i u Zoranu Mihajlović i Branka Ružića.

Posebno je , kako je istakao analitičar Dejan Vuk Stanković, zanimljiv stav građana prema Bojanu Pajtiću i Draganu Šutanovcu pred "derbi" u DS.

Prema ovom istraživanju za nijansu više građani veruju Pajtiću, nego Šutanovcu – 10 odsto ispitanika podržava Pajtića, a devet Šutanovca.

Dosta se nagađa u javnosti ko će biti novi ministar, pa je Faktor plus napravio listu ne koga bi građani želeli, već koga očekuju u novoj vlasti usled određenih okolnosti, a da nije bio član prethodne vlade i član SNS, rečeno je na konferenciji za novinare.

Ono što je naglašeno je da se to ne odnosi na želje građana, već na očekivanja usled postojećih okolnosti.

Tako, najveći broj ispitanika očekuje da vidi predednika SNP Nenada Popovića u Vladi Srbije – 24 odsto. Analitičar Dejan Vuk Stanković veruje da razlog tome leži u uticaju Rusije, ali i pisanju medija.

Odmah iza njega je Branko Ružić (SPS) sa 20 odsto , a ono što iznenađuje je da je na trećem mestu Boško Obradović (Dveri) sa 17 odsto.

Odmah iza njega je Čedomir Jovanović((LDP), a potom Milan Krkobabić(PUPS), koji se rečeno je na konferenciji, na ovoj listi našao verovatno jer nije bio česta meta novinskih članaka.

Agencija Faktor plus je istraživala i kakva su očekivanja građana kada je reč o poboljšanju kvaliteta života.

Rezultati su pokazali da 42 odsto građana ne veruje da će živeti bolje u skorije vreme, dok njih 16 odsto veruje da će živeti malo gore, a 11 odsto mnogo gore. U kvalitetniji život veruje njih 20 odsto.

Tu dolazimo i do pitanja koji bi fokus Vlade trebalo da bude. Među prioritetima je svakako pokretanje ekonomije – povećanje investicija i rast zaposlenosti. To misli čak 84 odsto ispitanih građana. Visoko je rangirana i borba protiv korupcije (58 odsto), ali i rešavanje kosovskog pitanja, usvajanje i primena evropskih vrednosti...

”To znači, da narod očekuje više hleba i pravde”, istakao je analitičar Dejan Vuk Stanković i dodao da će to negde i biti merilo u radu buduće vlade.

"Vlada Srbije, zahvaljujući medijskoj strategiji, drži balans optimizma, euforije i realističnog prikazivanja
situacije. Uspela je da podesi i kontroliše očekivanja građana i to je njen najveći medijski uspeh” , smatra Stanković.

Kada je reč odnosu prema EU i evropskim integracijama tu su se stvari malo promenile, odnosno došlo je do pada poverenja u EU, iako većina i dalje smatra da bi Srbija trebalo da bude članica evropske porodice. Na pitanje "Da li bi srbija trebalo da bude član EU" 42 odsto građana je reklo "DA", dok je njih 35 odsto reklo "NE." O ovom pitanju se nije izjasnilo 23 odsto ispitanika.

Dejan Vuk Stanković je naglasio da je ovo zaista velika promena u odnosu na pre 10 godina kada je čak od 66 do 68 odsto verovalo da Srbija treba da uđe u EU.

On ističe da evropske integracije više nisu na dnevnom redu, odnosno da ne ova tema ne zaokuplja pažnju građana.

Što se tiče očekivanja "Da li će Srbija u skorije vreme ući u EU",  ona su podeljena – 31 odsto je dalo odgovor "sigurno, ako ispuni uslove", a 30 odsto "malo verovatno, čak i ako ispuni uslove." Da Srbija neće ispuniti ono što je do nje očekuje 27 odsto.

Ono u čemu se veliki broj građana slaže je da bi trebalo da Srbija bude lider u politici pomirenja i saradnje u regionu. To misli 67 odsto njih, dok je 21 suprotnog mišljenja. O ovoj temi se vrlo mali broj nije izjasnio.

A da li će se to desiti u nekom razumnom roku? U to se baš ne veruje. Skeptično je 36 odsto građana, a 43 odsto misli da će se to destiti u nekoj daljoj budućnosti.

Istraživanje telefonskom anketom obuhvatilo je 1.200 ispitanika, bez Kosova i Metohije.