Govoreći na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Obradović je obrazložio odluku Višeg suda u Beogradu prema kojoj nisu ispunjeni zakonski uslovi za postupanje po nalogu Tribunala za hapšenje i izručenje funkcionera SRS, Petra Jojića, Vjerice Radeta i Jove Ostojića optuženih za nepoštovanje tog suda u postupku koji se u Hagu vodi protiv lidera Srpske radikalne strane Vojislava Šešelja.

Obradović je ukazao da je nalog za hapšenje izdat dva meseca nakon puštanja Šešelja na privremenu slobodu (u januaru 2015. godine), i da je srpska vlada zbog rizika po nacionalnu bezbednost, imajući u vidu sve relevantne okolnosti i analize, procenila da ispunjenje naloga Tribunala treba da se odloži.

On je u tom kontekstu podsetio na slučaj Ševketa Kabašija koji se pred sudom pojavio tek četiri godine nakon što je Trbinal izdao nalog za njegovo hapšenje. Podsetioje i da je srpska vlada predlagala da se protiv okrivljeniih radikala postupak sprovede pred domaćim pravosuđem, što je Tribunal odbio.

Kada je Vlada odlučila da nastavi sa postupanjem po nalogu, Ministarstvo pravde je prosledilo slučaj Višem sudu, koji je prema Zakonu o saradnji s Haškim tribunalom nadležan da odluči da li su ispunjeni uslovi za izručenje, ukazao je Obradović.

Viši sud u Beogradu je, kako je naveo, prvi put u istoriji saradnje Srbije sa Tribunalom 18. maja zaključio da nisu ispunjeni uslovi za hapšenje i izručenje okrivljenih jer Zakon o saradnji s Hagom utvrđuje obavezu Srbije da isporučuje samo okrivljene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, a ne i zbog nepoštovanja suda.

U tom kontekstu, Obradović je podsetio Savet bezbednosti i na dopis ambasade Francuske u Hagu upućen Tribunalu 27. decembra 2011, kojim je odbijeno izručenje nekadašnje portparolke haškog tužilaštva Florans Artman, optužene za nepoštovanje suda, što je slučaj i s radikalima.

"Francuska nema pravni osnov na raspolaganju koji bi joj omogućio da postupi po zahtevu za hapšenje gospode Florans Artman i njeno prebacivanje u Tribunal", navodi se u tom dopisu koji je citirao Obradović.

Prema njegovim rečima, odluka srpskog suda ni na koji način ne isključuje odlučnost Srbije da nastavi da sarađuje sa Tribunalom na najaktivniji način.

"Mi ne smemo da budemo obeshrabreni u našim naporima koji treba da dovedu do pomirenja i saradnje a to obuhvata i suđenja pred domaćim sudovima onima koji su odgovorni za zločine. Žrtve neće biti zaboravljene i ne sme se dozvoliti da se zločini ponove", rekao je Obradović.

On je takođe podsetio da je Vlada Srbije postupila po nalozima za hapšenje dvojice optuženih pred Tribunalom Jovice Stanišića i Franka Simatovića, kojima je ukinuta prvostepena oslobađajuća presuda tog suda.

To su bili prvi nalozi za hapšenje od vremena hapšenja poslednjih optuženih Ratka Mladića i Gorana Hadžića, napomenuo je Obradović konstatujući da se te važne informacije nisu našle u izveštaju glavnog tužioca Tribunala.

Specijalni predstavnik Vlade Srbije obavestio je Savet bezbednosti da je Srbija nedavno usvojila i Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina koja je usmerena na jačanje efikasnosti domaćih procesa za ratne zločine i promociju regionalne saradnje u toj osetljivoj oblasti.

U tom smislu Obradović je Savet bezbednosti podsetio da je Hrvatska donela samo jednu pravosnažnu presudu za zločine nad Srbima izvršene u akciji "Oluja" 1995, uprkos tome što su i Haški tribunal i Međunarodni sud pravde našli da su nad srpskim civilnim stanovništvom vršena ubistava, dela protiv čovečnosti i okrutno postupanje tokom i nakon operacije Oluja.

Osim toga on je ukazao i na pokušaje Hrvatske da utvrdi nekažnjivost za svoje državljane kada su u pitanju ratni zločini, a što je u svom izveštaju potvrdio i haški tužilac.

A ŠTA KAŽU IZ TRIBUNALA

Predsednik Haškog tribunala Karmel Ađijus (Carmel Agius) izjavio je danas u sedištu UN da tek treba da budu sprovedeni nalozi za hapšenje radikala, izdati pre više od 16 meseci.

Ađijus je govorio pre sastanka Saveta bezbednosti UN o dostignućima Tribunala u proteklih šest meseci i izazovima s kojima se suočavao tokom svog predsedavanja.

On je izrazio razočaranje zbog nedavne odluke Višeg suda u Beogradu po kojoj nisu ispunjeni uslovi za predaju i hapšenje Jojića, Radete i Ostojića, a po nalogu Međunarodnog krivičnog tribunala u Hagu.

Ađijus je odluku suda u Beogradu o tri člana SRS nazvao "ozbiljnim korakom unazad po pitanju saradnje s Tribunalom".

Predsednik Haškog tribunala je rekao da su svi slučajevi koji bi trebalo da budu završeni u periodu obuhvaćenim izveštajem, dostavljeni na vreme, uključujući presude za Radovana Karadžića i Vojislava Šešelja, kao i za žalbene postupke u predmetima Stanišić i Simatović.

Ađijus je rekao da je presuda u žalbenim postupcima u predmetima Stanišić i Župljanin zakazana za 30. jun 2016. godine.

U slučaju Gorana Hadžića, bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj kojem je suđenje odloženo zbog zdravstvenih problema, Pretresno veće trubunala će uskoro doneti odluku o podnesku tužioca za formalno okončanje postupka.

Tužilac Serž Bramerc rekao je da kancelarija Tužilaštva žali što je "Srbija skrenula sa puta pune saradnje".

Ponavljajući stav predsednika Tribunala, Bramerc je obavestio SB UN da Srbija nije uspela za godinu i po da postupi po nalozima za hapšenje Tribunala za tri lica.

On je istakao da u ovoj konačnoj fazi rada Tribunala, saradnja država ostaje ključna u cilju okončanja mandata suda.

Bramerc je ocenio da pozitivan trend u regionalnoj saradnji po pitanju ratnih zločina jenjava.

"Previše političara i javnih ličnosti demantuju već uspostavljene istine, raspirujući etničke tenzije i ponavljajući nacionalističke slogane prošlosti", ocenio je Bramerc.

Prema njegovim rečima, dok je primetna pozitivna tendencija kada je reč o nacionalnim sudovima za ratne zločine i regionalnoj saradnji, politička situacija u regionu kreće se u suprotnom smeru.