Na suđenju optuženima za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali održanom u sredu, predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković burno je reagovao kada su neki advokati spominjali Zorana Đinđića, tražeći od suda da zaštiti mrtvog premijera od neistina.
Na suđenju optuženima za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali održanom u sredu, predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković burno je reagovao kada su neki advokati spominjali Zorana Đinđića, tražeći od suda da zaštiti mrtvog premijera od neistina.
Advokat optuženog Branka Berčeka, Nenad Vukasović predložio je da veće Vrhovnog suda Srbije u toku glavnog pretresa sasluša članove ekspertskog tima SPO, koji su ispitivali zločin na Ibarskoj.
On je naveo da je prva krivična prijava za četvorostruko ubistvo koju su članovi ekspertskog tima SPO podneli nadležnom tužilaštvu bila "usmerena protiv Đinđića".
Na te navode, Drašković je obraćajući se veću iz publike, istakao da ekspertski tim stranke na čijem je čelu nije podnosio krivičnu prijavu protiv Đinđića, već da je prijava bila podneta protiv Službe državne bezbednosti, tačnije protiv bivšeg načelnika te službe Radomira
Markovića i nekadašnjeg šefa beogradskog DB Milana Radonjića.
Drašković je dodao da je posle 5. oktobra 2000. godine njegov zastupnik Dragoljub Todorović podneo krivičnu prijavu protiv Đinđića, kao predsednika vlade, "jer mu se prigovaralo da štiti neke od ubica sa Ibarske magistrale".
Na te navode u diskusiju se umešao Todorović, koji je naveo da je krivičnu prijavu podneo protiv Đinđića, tadašnjeg predsednika veća koje je sudilo za četvorostruko ubistvo Miroslava Cvetkovića i nekadašnjeg direktora Bezbednosno-informativne agencije Andrije Savića.
On je objasnio da je prijava protiv ove trojice podneta jer je na sudu neovlašćeno pročitan tajni izveštaj BIA o praćenju Draškovića.
Izlažući procesne predloge za dalji tok suđenja, optuženi Milorad Ulemek Legija predložio je da veće, kao svedoka, sasluša nekadašnjeg okružnog tužioca Radeta Terzića.
On je naveo da je "Terzić direktno sa bivšim zamenikom RDB Zoranom Mijatovićem učetvovao u montiranju cele priče, odnosno pomagao je u sklapanju naručenih iskaza Ilića i Bujoševića".
Februara 2001. godine, Ilić i Bujošević su pred istražnim sudijom priznali učešće u zločinu na Ibarskoj magistrali, ali su kasnije tokom glavnog pretresa to negirali, tvrdeći da su izjavu dali u dogovoru sa Mijtovićem, a u cilju da se preko Markovića optuži bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Advokati odbrane zatražili su i da se na okolnosti pasoša sa lažnim imenima, koje je Služba izdala Iliću i Bujoševiću, ponovo saslušaju Mijatović, tadšnji načelnik RDB Goran Petrović i nekadašnji ministar policije Dušan Mihajlović.
Zastupnik oštećenih Nikola Barović predložio je sudu da se na glavnom pretresu kao dokazi koriste i spisi iz predmeta "Stambolić- Budva", koji su po njegovoj oceni povezani sa zločinom na Ibarskoj magistrali.
Zamenik republičkog javnog tužioca Marija Šušnjević usprotivila se takvom predlogu, ukazavši da se dokazi iz jednog predmeta ne mogu koristiti za drugi, već da mogu imati samo informativni karakter.
U Okružnom sudu, veće sudije Miroslava Cvetkovića i dva puta veće sudije Bojana Mišića, donelo je osuđujuću presudu za zločin na Ibarskoj magistrali, ali tako što je kazne izreklo po starom zakonu koji propisuje maksimalnu kaznu od 15 godina zatvora.
U nameštenoj saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali poginuli su funkcioneri SPO Vučko Rakočević, Dragan Vušurović, Zvonko Osmajlić i Veselin Bošković, a Drašković je lakše povređen.
Suđenje će biti nastvljeno u četvrtak.
(Tanjug)
Advokat optuženog Branka Berčeka, Nenad Vukasović predložio je da veće Vrhovnog suda Srbije u toku glavnog pretresa sasluša članove ekspertskog tima SPO, koji su ispitivali zločin na Ibarskoj.
On je naveo da je prva krivična prijava za četvorostruko ubistvo koju su članovi ekspertskog tima SPO podneli nadležnom tužilaštvu bila "usmerena protiv Đinđića".
Na te navode, Drašković je obraćajući se veću iz publike, istakao da ekspertski tim stranke na čijem je čelu nije podnosio krivičnu prijavu protiv Đinđića, već da je prijava bila podneta protiv Službe državne bezbednosti, tačnije protiv bivšeg načelnika te službe Radomira
Markovića i nekadašnjeg šefa beogradskog DB Milana Radonjića.
Drašković je dodao da je posle 5. oktobra 2000. godine njegov zastupnik Dragoljub Todorović podneo krivičnu prijavu protiv Đinđića, kao predsednika vlade, "jer mu se prigovaralo da štiti neke od ubica sa Ibarske magistrale".
Na te navode u diskusiju se umešao Todorović, koji je naveo da je krivičnu prijavu podneo protiv Đinđića, tadašnjeg predsednika veća koje je sudilo za četvorostruko ubistvo Miroslava Cvetkovića i nekadašnjeg direktora Bezbednosno-informativne agencije Andrije Savića.
On je objasnio da je prijava protiv ove trojice podneta jer je na sudu neovlašćeno pročitan tajni izveštaj BIA o praćenju Draškovića.
Izlažući procesne predloge za dalji tok suđenja, optuženi Milorad Ulemek Legija predložio je da veće, kao svedoka, sasluša nekadašnjeg okružnog tužioca Radeta Terzića.
On je naveo da je "Terzić direktno sa bivšim zamenikom RDB Zoranom Mijatovićem učetvovao u montiranju cele priče, odnosno pomagao je u sklapanju naručenih iskaza Ilića i Bujoševića".
Februara 2001. godine, Ilić i Bujošević su pred istražnim sudijom priznali učešće u zločinu na Ibarskoj magistrali, ali su kasnije tokom glavnog pretresa to negirali, tvrdeći da su izjavu dali u dogovoru sa Mijtovićem, a u cilju da se preko Markovića optuži bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Advokati odbrane zatražili su i da se na okolnosti pasoša sa lažnim imenima, koje je Služba izdala Iliću i Bujoševiću, ponovo saslušaju Mijatović, tadšnji načelnik RDB Goran Petrović i nekadašnji ministar policije Dušan Mihajlović.
Zastupnik oštećenih Nikola Barović predložio je sudu da se na glavnom pretresu kao dokazi koriste i spisi iz predmeta "Stambolić- Budva", koji su po njegovoj oceni povezani sa zločinom na Ibarskoj magistrali.
Zamenik republičkog javnog tužioca Marija Šušnjević usprotivila se takvom predlogu, ukazavši da se dokazi iz jednog predmeta ne mogu koristiti za drugi, već da mogu imati samo informativni karakter.
U Okružnom sudu, veće sudije Miroslava Cvetkovića i dva puta veće sudije Bojana Mišića, donelo je osuđujuću presudu za zločin na Ibarskoj magistrali, ali tako što je kazne izreklo po starom zakonu koji propisuje maksimalnu kaznu od 15 godina zatvora.
U nameštenoj saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali poginuli su funkcioneri SPO Vučko Rakočević, Dragan Vušurović, Zvonko Osmajlić i Veselin Bošković, a Drašković je lakše povređen.
Suđenje će biti nastvljeno u četvrtak.
(Tanjug)
